Pre mnogo godina, prijatelj mojih roditelja bio nam je u kućnoj poseti. Na odlasku se pozdravio sa svakim od nas snažnim stiskom ruke, prodornim značajnim pogledom uz poruku ,,Budi dobar prema sebi!“.

Smejali smo se tome, zvučalo je istovremeno čudno i interesantno, pomalo i nerazumljivo jer takvu izreku mi u našem jeziku nemamo. Mislili smo da je to pokupio negde u Nemačkoj gde je decenijama arbajtovao. Proći će dugi niz godina dok ne budem razumeo značenje i uvideo značaj tih njegovih reči.

Dok odrastamo i sazrevamo, mi najviše učimo od ljudi koji su nam važni. Roditelja, baba i deda, rođaka, kumova, sveštenika, prijatelja, društva u celini.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Uz to, imamo jaku želju da se svima njima dopadnemo, da nas vole i prihvate. U tome uspevamo tako što ispunjavamo njihove želje, prohteve i očekivanja koje od nas i za nas imaju, ili verujemo da ih imaju.

Vremenom, važne procese i ljude često pounutrimo, čime postaju deo našeg identiteta.

Kroz život nastavljamo sa istim željama, prohtevima i očekivanjima i od sebe tražimo da sve to zadovoljimo. Kada u tome ne uspemo, često se osećamo loše, tužno, besno, neadekvatno ili manje vredno.

Pročitaj i ovo: Fatalna privlačnost – zašto ostajemo sa emotivno nedostupnim partnerima?!

U želji da ispunimo sva očekivanja u vezi sa svojim uspehom zaboravljamo na prave sebe, naše istinske potrebe.

Kada prestanemo da se trudimo u ispunjavanju kriterijuma našeg oca ili majke, strica ili tetke, učitelja ili Boga, u sebi se možemo susresti sa sopstvenim autentičnim željama. Zato je, što bi Jalom rekao, važno da prestanemo da se trudimo kako se ne bismo razočarali u sebe i da počnemo da se trudimo da budemo dobri prema sebi.

Ako vam je pornografija bila profesor seksualnosti, vreme je da promenite školu.

Mnogi muškarci iskreno veruju da žene žele ono što gledaju na ekranu. Ali stvarnost je mnogo zanimljivija – i mnogo jednostavnija.

Žene nisu jedna osoba i ne postoji univerzalni recept za zadovoljstvo. Ono što većina istraživanja i stručnjaka za partnerske odnose potvrđuje jeste da su komunikacija, poverenje, uzajamno poštovanje i otvoren razgovor o željama i granicama mnogo važniji od pokušaja da se imitira filmski scenario.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o spermi

Pornografija je danas dostupnija nego ikada. Dovoljno je nekoliko klikova i milioni ljudi dobijaju utisak da gledaju “kako seks izgleda”. Problem je što ono što se prikazuje na ekranu uglavnom nije stvarni seks, već pažljivo režirana predstava čiji je cilj da bude vizuelno uzbudljiva, a ne da prikaže autentičnu intimnost između dvoje ljudi.

Pročitajte i ovo: ZAŠTO JE SEKS ZA MENE BOLAN: Duga lista razloga zašto penetracija može da proizvodi bol

Posledice toga danas vide i seksolozi, psiholozi i terapeuti za partnerske odnose širom sveta. Sve više muškaraca ulazi u veze sa očekivanjima koja nemaju mnogo veze sa stvarnim ženskim željama, dok sve više žena oseća pritisak da “glumi” zadovoljstvo umesto da ga zaista doživi.

Jedna od najvećih zabluda našeg vremena jeste da su pornofilmove postali svojevrsni udžbenik seksualnosti. A upravo tu počinje problem.

Pornografija nije dokumentarac. Ona je specijalni efekat.

Zamislite da neko nauči da vozi automobil gledajući film “Brzi i žestoki”.

Verovatno ne bi dugo vozio.

Isto važi i za pornografiju.

Pročitajte i ovo: Zašto moj partner i dalje masturbira solo: Da li je to loš znak?

Ona je industrija zabave. Scene se planiraju satima. Koriste se različiti uglovi kamera, montaža, prekidi, osvetljenje, pa čak i farmakološka sredstva koja omogućavaju izvođačima da izdrže ono što u stvarnom životu nije ni uobičajeno ni poželjno.

Drugim rečima, cilj nije bliskost.

Cilj je kadar.

Žene ne žele “performans”. Žele da se osećaju bezbedno.

Kada razgovarate sa terapeutima koji godinama rade sa parovima, jedna rečenica se stalno ponavlja:

Za većinu žena najveći seksualni organ nije telo – već mozak.

Pročitajte i ovo: Kako (i kada) nastaviti sa seksom posle neverstva

To znači da se želja često ne uključuje pritiskom na dugme, već osećajem poverenja, emocionalne sigurnosti, prihvaćenosti i opuštenosti.

Naravno, žene nisu iste. Ono što prija jednoj osobi ne mora prijati drugoj. Međutim, istraživanja iz oblasti seksualne medicine i psihologije pokazuju da mnogim ženama više znače pažnja, komunikacija, međusobno uvažavanje i osećaj povezanosti nego pokušaj da partner imitira scene iz pornofilma.

Najveća greška koju muškarci prave

Mnogi muškarci misle da će partnerku impresionirati ako pokušaju da reprodukuju ono što su videli na internetu.

Vrlo često postižu potpuno suprotan efekat.

Razlog je jednostavan.

Pročitajte i ovo: SEKSUALNI BONTON: Ovi fini maniri u krevetu garantovano će impresionirati vašeg partnera

Pornografija je napravljena tako da izgleda uzbudljivo posmatraču.

Stvarni seks treba da bude prijatan ljudima koji u njemu učestvuju.

To nije ista stvar.

Kada neko više razmišlja o tome kako izgleda nego kako se druga osoba oseća, bliskost počinje da nestaje.

Mit o tome da žene vole “što grublje”

Jedan od najupornijih mitova koji pornografija širi jeste da sve žene uživaju u grubom ponašanju ili intenzivnim seksualnim praksama.

To jednostavno nije tačno.

Ljudi imaju različite želje, granice i interesovanja. Ono što je zajedničko zdravim seksualnim odnosima jeste da se sve zasniva na uzajamnom pristanku, poverenju, otvorenoj komunikaciji i međusobnom poštovanju.

Pročitajte i ovo: Deset laži koje (skoro) svi izgovaramo o seksu

Pretpostavljati da će partnerka želeti isto što i glumica u pornofilmu nije samo pogrešno – može dovesti do neprijatnosti ili osećaja da njene potrebe nisu važne.

Najbolji način da saznate šta nekome prija nije nagađanje, već razgovor.

Ono što žene najčešće žele mnogo je jednostavnije nego što muškarci misle

Većina žena neće pamtiti vezu po tome koliko je partner pokušavao da bude spektakularan.

Pamtiće kako su se osećale.

Da li su bile saslušane.

Da li su se osećale poželjno.

Da li su imale slobodu da kažu šta im prija, a šta ne.

Pročitajte i ovo: TABU SEKS: Zašto nas perverzne stvari toliko uzbuđuju

Da li je postojalo poverenje.

Da li je partner bio prisutan, a ne usmeren na sopstveni “rezultat”.

Upravo zato seksualni terapeuti često ističu da je kvalitet komunikacije izvan spavaće sobe jedan od najboljih prediktora zadovoljstva u njoj.

Nema univerzalnog recepta

Još jedna velika zabluda jeste da postoji “tajna tehnika” koja funkcioniše kod svih žena.

Ne postoji.

Svaka osoba ima drugačije granice, iskustva, želje i način na koji doživljava bliskost.

Pročitajte i ovo: Sve što muškarci rade u krevetu a žene ne podnose

Zrela seksualnost ne znači da znate sve unapred.

Znači da ste radoznali, pažljivi i spremni da čujete drugu osobu.

Muškarci su pod istim pritiskom

Pornografija ne stvara nerealna očekivanja samo prema ženama.

Ona stvara pritisak i muškarcima.

Ideju da moraju uvek biti savršeni, da nikada ne smeju pokazati nesigurnost, da izdržljivost određuje njihovu vrednost ili da je seksualni odnos uspešan samo ako izgleda kao filmska scena.

Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj kada partnerku ne možete da dovedete do orgazma? Šta kaže ONA, a šta kaže ON

Sve su to mitovi.

Seks nije sportska disciplina.

Nije takmičenje.

Nije audicija.

On je oblik komunikacije između dvoje ljudi.

Šta zapravo pravi razliku?

Muškarac koji ume da sluša.

Koji pita umesto da pretpostavlja.

Koji poštuje granice.

Koji razume da su nežnost, humor i poverenje često mnogo privlačniji od glume samouverenosti.

Pročitajte i ovo: Morate da popijete malo alkohola (ili malo više) da biste se opustili i uživali u seksu? Evo u čemu je problem i kako da ga rešite

Koji zna da intimnost počinje mnogo pre spavaće sobe i nastavlja se dugo nakon nje.

To nisu spektakularni trikovi.

To su osobine koje stvaraju osećaj sigurnosti, a upravo iz njega kod mnogih ljudi nastaje istinska želja.

Možda je najveća šteta koju je pornografija napravila to što je mnoge ubedila da je seks predstava koju treba odigrati.

A nije.

Najbolji seksualni odnosi nisu oni koji liče na film.

Pročitajte i ovo: SEKSUALNI BONTON: Ovi fini maniri u krevetu garantovano će impresionirati vašeg partnera

Već oni u kojima dvoje ljudi mogu da budu potpuno iskreni jedno prema drugom.

Jer ono što većina žena želi nije savršena koreografija.

Želi partnera koji je prisutan, pažljiv, radoznao i spreman da razume da je prava intimnost mnogo zanimljivija od bilo kog scenarija.

Maštam o seksu sa dve žene. I šta ja sada treba da radim, da to predložim supruzi, pa da imamo trojku?! Mmm, to bi bilo lepo, ali šta ako ona pobesni na mene?

– Muškarac, 45

Kapaciteti za ljubavno povezivanje kod ljudi su veoma ograničeni, što bi značilo da istovremeno možemo voleti jednu ili maksimalno dve osobe. Suprotno tome, kada je seks u pitanju, ljudi su poligamni.

Otuda, ne iznenađuje da velika većina ljudi mašta o seksu sa dvoje ili više ljudi, a to podrazumeva sve od intimne trojke, do razuzdanih orgija u rimskom stilu. Grupni seks ili orgije mogu poslužiti kao način ispunjenja dubokih erotskih potreba za maksimalnim zadovoljstvom i erogenom stimulacijom, ali mogu biti i sredstvo kojim se osoba štiti i brani od samoće.

Pročitajte i ovo: Sexting bez posledica? Evo kada poruke prelaze granicu (i kako da ostaneš seksi i sigurna

Kakav god psihološki mehanizam da se krije ispod toga, one će se neizbežno razlikovati od osobe do osobe, ali po jednom velikom istraživanju u Britaniji, velika većina današnjih muškaraca (40%) i žena (19%) privlači ideja o seksu u troje (nisu određeni polovi).

Pročitajte i ovo: Nikada nećete biti dobri u ORALNOM SEKSU ako se ne pridržavate ovih pravila

Kada površinski analiziramo mušku seksualnu fantaziju o seksualnoj igri sa dve žene, izgleda nam da ona dopušta veće promene seksualnih aktivnosti („jedna cura mi puši, druga mi sedi na licu“ itd.), kao i da se to često viđa u porno filmovima. Međutim, i pre razvoja porno industrije, muškarci su voleli da imaju više od jedne žene, kao način da pokažu svoju moć, ali u većini slučajeva da pojačaju seksualno uzbuđenje.

Jedna žena nije dovoljna da bi pružila maksimalno zadovoljstvo?!

Psihoterapeuti i psihoanalitičari su otkrili da želja za učešćem u trojci može imati i drugi nesvesni smisao, u šta spada:

– Pokušaj osobe da reparira narcističke povrede, preko istovremenog posedovanja više od jednog ljubavnika.

– Način osobe da prikrije duboko ukorenjene nesigurnosti koje se odnose na njena genitalna ili telesna nesavršenstva; zbog toga neki muškarci zamišljaju da će njihovim partnerkama umesto jednog, biti potrebna dva penisa da bi bile zadovoljne.

– Izbegavanje dublje bliskosti potrebne da bi se održao partnerski odnos jedan na jedan.

Možda i najvažnije, u pitanju je prilika da se ponovi uglavnom prijatno iskustvo iz detinjstva kada smo ležali u krevetu, u toplom sendviču između majke i oca – što je činilo da se dete oseća omnipotetno zbog razdvajanja roditeljsko – seksualnog para.

Voajerističke fantazije potiču, pre svega, iz prenaglašene želje da se proviri kroz ključaonicu roditeljske sobe. Frojd je ovaj fenomen nazvao “primalna scena”. Mnoga mala deca ne podnose da ih roditelji isključuju iz roditeljske sobe, pa zbog toga tragaju za simboličkim zamenama pomoću kojih će se ponovo vratiti u roditeljski krevet, tako što krišom posmatraju seksualne aktivnosti drugih. U tom smislu, pornografija sadrži odlike infantilnog voajerizma.

Po mom misljenju, taj muškarčev san o seksu sa dve žene predstavlja nesvesni pokušaj muškarca da u tom trenutku dobije idealnu ženu, jednu koju voli i jednu s kojom ima seks, jer to “ne može” naći u jednoj osobi. Kako se često dešava da muškarci razdvajaju seks i ljubav, ovo predstavlja nesvesni pokušaj da se sa drugom ženskom osobom integriše ljubav i seks. Jer seks sa stalnom devojkom ili suprugom je dobar, ima ljubavi, ali nešto nedostaje, možda malo više perverzije.

Kako je razgovor poslednja stvar o kome se razmišlja da bi se seksualna strast povećala, tako se to traži sa nekom drugom osobom, često bez uključivanja trenutne partnerke, ali u otvorenim vezama (karakteristične za novo doba) muškarac najčešće prvi donese ideju o trojci, a ženina reakcija je obično zaprepašćenje. Svega nekoliko parova koji razgovaraju o ovoj ideji pokušaju je i ostvariti, a većina se ohladi i odustane od sprovođenja ideje u poslednjem trenutku.

Odigravanje fantazija zahteva mnogo saosećajnosti, kreativnosti i poverenja u partnerski odnos, pa psihoterapeuti uvek savetuju da se dobro razmisli pre nego što se pristupi realizovanju seksualnog scenarija, posebno s obzirom na to da se fantazija i stvarnost mogu sasvim različito doživeti. Čovek, takođe, mora biti spreman na neka iznenađenja.

Mnoge ljude fantazije uzbuđuju upravo zbog toga što se nikada neće odigrati u stvarnosti.

Pa iako se ponekad u trojku uključuje osoba koju par poznaje, u većini slučajeva se radi o nepoznatoj osobi, do koje se stiže preko raznih erotskih ili svingerskih časopisa, kao i otvorenih zabava. Uz sve to ide dosta alkohola, droge, kako bi popustile unutrašnje inhibicije.

Šta može da krene naopako pri seksualnom odnosu u troje?!

Za parove koje su duže zajedno, obično to preraste u emocionalnu katastrofu. Čak i da su uživali trenutno, ljubomora i paranoja da se partneru dopada više treća osoba, dovodi do razorne rasprave.

Troje u krevetu radi same činjenice što je broj neparan – nije jednako, obično nekome se više dopada jedna osoba od druge, pa i pažnja ide u istom smeru.

Uzbuđenje se brzo istroši, pa mnogi osećaju krivicu i žaljenje, posebno ako su bili nagovoreni, stid ili se osećaju jeftino. Takođe, osećaj da ste izdani i da je poverenje nestalo. Često osobe izjavljuju: “Ne mogu iz glave da izbacim slike” ili “Bojim se da će se gledati bez mene.”

Ako vaš partner želi da ponovi to, a vi ne – osećate se ugroženo.

Ako kojim slučajem i dalje želite da istražujete u tom smeru, imajte u vidu sledeće!

Oni partneri koji nisu dugo zajedno i nemaju problem sa ljubomorom, nađu dobar materijal za buduće fantazije, ali ne žure s tim da ponovo ponove to iskustvo.

Potrebno je da sebi postavite nekoliko pitanja: Osećam li se prijatno u seksu u troje? Da li mi je prijatno što će moj partner imati seks sa nekom drugom osobom? Ako niste potpuno sigurni, ne ulazite u to.

Zatim, razgledajte svoje motive. Da li pokušavate da zadržite nekoga s time što se slažete? Da li se osećate prisiljeni na to? Onda nemojte to da radite.

Ako ste rešili da začinite svoj seksualni život sa drugim ljudima, da li bi vam bilo bolje da se složite na otvorenu vezu? Ne morate zajedno da imate seks sa nekom novom osobom.

Ali to ne znači da morate svaku fantaziju da isprobate u praksi, a to se najviše odnosi na one koju su “problematične”. Umesto da idete u pravcu realizacije “trojke”, pokušajte da otvorite tu priču sa partnerom. U početku vam može biti neprijatno, ali ima li bolji način za povećanje intimnosti, nego deljenje unutrašnjih želja, strahova i fantazija sa vašim partnerom.

Može li muškarac istovremeno da voli i želi istu ženu? Mračna strana muške seksualnosti koju je Frojd pokušao da objasni

Najveća ljubavna tragedija nije kada nema privlačnosti, već kada čovek ne ume da spoji ono što najviše želi: sigurnost ljubavi i slobodu strasti.

Početkom 20. veka Sigmund Frojd izneo je jednu od najprovokativnijih teorija o muškoj seksualnosti i ljubavnim odnosima, tvrdeći da mnogi muškarci u civilizovanom društvu nose duboku psihičku podelu između dve snažne unutrašnje sile — nežnosti i čulnosti. Prema njegovom shvatanju, problem nije samo u samoj seksualnoj želji, već u teškoći da se ljubav, poštovanje i strast usmere prema istoj osobi.

Pročitajte i ovo: Da raskrstimo jednom za svagda – šta žele žene, a šta muškarci

Iako su mnogi aspekti Frojdove teorije danas predmet rasprave i kritike, njegovo pitanje i dalje ostaje intrigantno: zašto neki ljudi mogu duboko da vole jednu osobu, a snažnu seksualnu želju osećaju prema drugoj? Zašto se kod pojedinaca nežnost i erotika ponekad kao da nalaze na suprotnim stranama?

Upravo ovo pitanje decenijama intrigira psihologe, psihoterapeute i istraživače odnosa.

Kada se ljubav i želja razdvoje

Frojd je smatrao da kod određenog broja muškaraca postoji unutrašnji konflikt između žene koju poštuju i žene prema kojoj osećaju seksualnu privlačnost. Žena koja je idealizovana, voljena i uzdignuta može postati simbol sigurnosti, nežnosti i emocionalnog oslonca, ali istovremeno nesvesno izgubiti erotsku dimenziju.

Nasuprot tome, seksualna želja može biti usmerena ka osobi koja ne nosi isti simbolički značaj, jer se tada uklanjaju psihičke zabrane povezane sa idealizacijom, očekivanjima i strahom od gubitka kontrole.

Pročitajte i ovo: Da li muškarac koji često masturbira brže svršava u seksualnom činu sa ženom? 

Frojd ovu pojavu nije posmatrao kao jednostavnu moralnu slabost, već kao posledicu dubokih psihičkih konflikata koji se formiraju tokom razvoja ličnosti.

Njegova ideja bila je da čovek ne bira uvek svesno ono što želi. Na njegove odnose utiču nesvesni obrasci, ranija iskustva, porodične dinamike i kulturne zabrane koje su oblikovale njegov doživljaj ljubavi i seksualnosti.

Majka kao prvi model ljubavi i Frojdova edipovska teorija

Jedan od temelja Frojdovog objašnjenja bio je njegov poznati koncept edipovskog kompleksa. Prema psihoanalitičkoj teoriji, dete u najranijem periodu života formira prvi emocionalni odnos sa roditeljima, a taj odnos postaje osnova kasnijeg doživljaja ljubavi, bliskosti i želje.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako ne podnosite ukus njegove sperme

Majka, kao prvi veliki objekat nežnosti i privrženosti, prema Frojdu predstavlja rani psihički model ženske figure. Međutim, društvene i moralne zabrane stvaraju granice koje dete mora da usvoji. Te zabrane kasnije mogu postati deo nesvesnih mehanizama koji utiču na način na koji odrasla osoba povezuje ljubav i seksualnost.

Savremena psihologija ne prihvata sve Frojdove zaključke kao univerzalne činjenice, ali priznaje važnost njegovog uvida da rani odnosi, iskustva vezivanja i emocionalni obrasci mogu imati snažan uticaj na kasnije partnerske izbore.

„Poštovana žena“ i strah od ranjivosti

Jedan od zanimljivih aspekata ove teorije jeste ideja da kod nekih muškaraca poštovanje prema ženi može biti povezano sa psihičkom inhibicijom.

Zašto?

Zato što prava bliskost zahteva ranjivost. Žena koju muškarac duboko voli nije samo objekat želje, već osoba pred kojom mora da pokaže svoje nesigurnosti, strahove i emocionalne potrebe. Kod emocionalno nezrele osobe upravo ta blizina može izazvati unutrašnju napetost.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o spermi

Umesto da poveže nežnost i strast, takva osoba ih razdvaja.

Tada nastaje poznati psihološki obrazac: partnerka se idealizuje kao „savršena“, ali se seksualna energija odvaja od tog odnosa. Problem nije u ženi, već u unutrašnjoj nemogućnosti osobe da prihvati da ista osoba može biti istovremeno sigurna luka i izvor strasti.

Šta savremena psihologija kaže o muškoj seksualnosti?

Današnja psihologija i seksologija imaju širi pogled na ovu temu. Ne postoji jednostavno pravilo da muškarci ne mogu želeti žene koje vole i poštuju. Naprotiv, brojna istraživanja o partnerskim odnosima pokazuju da emocionalna povezanost često povećava seksualno zadovoljstvo.

Međutim, kod pojedinih ljudi zaista postoji razdvajanje ljubavi i seksualnosti. Ono može biti povezano sa vaspitanjem, stidom prema seksualnosti, rigidnim predstavama o muškim i ženskim ulogama, prethodnim iskustvima ili strahom od emocionalne bliskosti.

Pročitajte i ovo: Sporedni efekti u seksu: Gadi mi se…

Osoba koja je naučila da je ljubav nešto nežno i čisto, a seksualnost nešto „divlje“ ili problematično, može nesvesno stvarati jaz između ova dva aspekta intime.

Zrela seksualnost podrazumeva upravo suprotno: sposobnost da se u jednoj osobi vide i nežnost i strast, i sigurnost i uzbuđenje.

Perverzne komponente seksualnog nagona i civilizacijske zabrane

Frojd je smatrao da civilizacija zahteva od ljudi određeni stepen kontrole seksualnih impulsa. Prema psihoanalitičkom mišljenju, društvene norme ne uklanjaju nagone, već ih potiskuju u nesvesni deo ličnosti.

Ono što je zabranjeno ne nestaje nužno. Ponekad se vraća kroz fantazije, snove, ponašanja ili unutrašnje konflikte.

Pročitajte i ovo: ZAŠTO JE SEKS ZA MENE BOLAN: Duga lista razloga zašto penetracija može da proizvodi bol

Ali savremeni pogled pravi važnu razliku: seksualna fantazija ili drugačija želja sama po sebi ne predstavlja problem. Problem nastaje kada seksualnost uključuje prisilu, gubitak kontrole, narušavanje granica ili kada osoba više ne može slobodno da bira svoje ponašanje.

Nije svaka različitost poremećaj. Ključno pitanje ostaje odnos prema sebi i drugima.

Prava intimnost počinje tamo gde nestaje podela

Možda je najveći izazov odrasle ljubavi upravo sposobnost da prihvatimo složenost druge osobe — da ona može biti nežna i strastvena, sigurna i uzbudljiva, bliska i misteriozna.

Kada čovek uspe da spoji ove naizgled suprotne polove, nastaje zrelija forma odnosa.

Pročitajte i ovo: TAJNE ŽENSKOG ORGAZMA: Kako da pojačate orgazam (u 11 koraka) 

Ljubav bez želje može postati prijateljstvo. Želja bez bliskosti može ostati samo impuls. Ali kada se spoje emocionalna povezanost i telesna privlačnost, nastaje ono što mnogi psihoterapeuti smatraju jednim od najvećih izazova intimnog života: sposobnost da jednu osobu vidimo celovito.

Možda najveća psihološka zrelost nije u kontroli želje, već u njenom razumevanju.

Jer čovek koji poznaje svoje unutrašnje konflikte više ne mora da beži od jednog dela sebe da bi zaštitio drugi.

Da li je sve što odstupa od norme zaista „perverzno“?

Decenijama su društva pokušavala da odrede šta je prihvatljivo, a šta zabranjeno u svetu seksualnosti. Ali psihologija danas postavlja mnogo važnije pitanje: gde je granica između slobode želje i ponašanja koje nas udaljava od sebe?

Seksualna radoznalost, fantazije i različitosti nisu isto što i gubitak kontrole, povređivanje drugih ili beg od sopstvenih emocija.

Pročitajte i ovo: I muškarci imaju G tačku! Uzmite stvari u svoje ruke!

Prava intimnost počinje onda kada možemo da razumemo sebe bez srama — ali i da poštujemo granice, poverenje i dostojanstvo drugih ljudi.

Perverznost u seksu: gde prestaje sloboda želje, a počinje gubitak sebe

„Najvažnije putovanje koje možda ikada napravite u životu jeste ono na kojem učite da se sretnete sa drugima na pola puta.“
— Henri Boje

Reč „perverznost“ vekovima nosi težinu osude, srama i straha. Potekla od latinskog izraza koji znači „okrenuti se u pogrešnom pravcu“, ona je kroz istoriju korišćena da označi ono što odstupa od prihvaćenih normi, bilo u ponašanju, mišljenju ili seksualnosti. Međutim, savremena psihologija mnogo pažljivije pristupa ovom pojmu. Ono što je nekada proglašavano „izopačenim“ često je bilo samo drugačije, nepoznato ili neprihvaćeno u određenom istorijskom i kulturnom trenutku.

Pročitajte i ovo: Da li ste za seks u troje?

Iz ugla psihoseksualne terapije, ključno pitanje nije: „Da li je nešto uobičajeno?“ već: „Kakav uticaj to ponašanje ima na osobu i druge ljude?“

Seksualnost nije jednostavna kategorija u kojoj postoje samo „normalno“ i „nenormalno“. Ona je složen spoj biologije, emocija, lične istorije, iskustava, potreba za povezivanjem, ali i načina na koji je pojedinac naučio da doživljava sopstveno telo, želju i bliskost.

Zato se svaka seksualna različitost ne može automatski nazvati perverzijom.

Pročitajte i ovo: Šta sve može da krene naopako pri seksualnom odnosu u troje

Kada tabu postaje samo drugačiji oblik slobode

Društva često imaju potrebu da ono što ne razumeju brzo označe kao neprihvatljivo. Kroz istoriju su mnoge pojave koje danas posmatramo kao deo ljudske raznolikosti bile pogrešno proglašavane poremećajem ili moralnim prestupom.

Granica između tabua i stvarne štetnosti nalazi se u nekoliko važnih elemenata: pristanku, zrelosti, slobodnoj volji, poštovanju granica i odsustvu povređivanja druge osobe.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o seksualnom neverstvu

Seksualna fantazija sama po sebi nije dokaz problema. Ljudski um prirodno istražuje različite scenarije, simbole i ideje. Fantazije mogu biti način upoznavanja sopstvenih emocija, želja, strahova i unutrašnjih konflikata. One često ostaju samo u prostoru mašte i ne predstavljaju želju za stvarnim ponašanjem.

Problem nastaje onda kada određeni obrazac počinje da kontroliše osobu umesto da bude njen izbor.

Kada želja više nije sloboda

U psihoseksualnom radu često se susreće važna razlika između zdrave seksualne radoznalosti i kompulzivnog ponašanja.

Zdrava seksualnost omogućava čoveku da bira, da komunicira, da oseća bliskost i da poštuje sebe i drugu osobu. Ona je povezana sa emocionalnom fleksibilnošću.

Pročitajte i ovo: Seksualne fantazije – ono što te u stvarnosti uznemiruje, u mašti te seksualno uzbuđuje

Nasuprot tome, problematični obrasci nastaju kada osoba oseća da ne može da upravlja svojim impulsima, kada seksualno ponašanje postaje način bekstva od bola, usamljenosti, stresa ili unutrašnje praznine.

Tada seksualnost više nije prostor zadovoljstva i povezivanja, već postaje pokušaj regulacije emocija. Kao i kod drugih oblika zavisničkih obrazaca, kratkotrajno olakšanje može biti praćeno osećajem nezadovoljstva, krivice ili gubitka kontrole.

Nije sama želja ono što stvara problem. Problem nastaje kada čovek izgubi slobodu izbora.

Sram kao najveći neprijatelj intimnosti

Jedna od najdubljih tema u psihoseksualnoj terapiji jeste odnos između seksualnosti i srama.

Mnogi ljudi odrastaju sa porukama da su određene želje, pitanja ili osećanja „pogrešni“. Zbog toga neke osobe godinama nose tajne delove sebe koje nikada nisu podelile ni sa kim.

Sram često ne vodi promeni. On vodi skrivanju, izolaciji i unutrašnjem konfliktu.

Pročitajte i ovo: Zašto imamo seksualne fantazije – koja je njihova shvrha i kako mogu da dovedu do krvavog pira?

Važno je razumeti da prihvatanje sopstvenih unutrašnjih sadržaja ne znači automatski njihovo ostvarivanje. Zrelost podrazumeva sposobnost da upoznamo sebe bez mržnje prema sopstvenim mislima, ali i da donosimo odgovorne odluke.

Čovek može razumeti svoje impulse, a ipak izabrati ponašanja koja su u skladu sa njegovim vrednostima.

Društvo, moral i promenljive granice

Pojam perverznosti nikada nije postojao potpuno odvojeno od kulture. Ono što jedno vreme ili društvo smatra neprihvatljivim, drugo može posmatrati drugačije.

Zbog toga psihologija izbegava jednostavne osude i pokušava da razume širi kontekst. Važno je razlikovati ponašanja koja samo odstupaju od društvenih očekivanja od onih koja uključuju prisilu, manipulaciju, nepoštovanje ili povredu.

Pročitajte i ovo: Frojd o seksualnim fantazijama – svaki seksualni odnos je proces u koji su uključene četiri osobe

Granice nisu tu da uguše seksualnost. One postoje da bi omogućile sigurnost, poverenje i dostojanstvo.

Prava sloboda u seksualnosti ne znači odsustvo svih pravila. Ona znači sposobnost da biramo uz svest o posledicama.

Najvažnije pitanje nije „šta nije u redu sa mnom?“

Mnogi ljudi koji se suočavaju sa sopstvenim seksualnim mislima ili fantazijama postavljaju sebi pogrešno pitanje: „Da li sam pokvaren/a?“

Mnogo korisnije pitanje glasi: „Šta mi ova želja govori o meni?“

Ponekad iza određene fantazije stoji potreba za prihvatanjem, uzbuđenjem, sigurnošću, potvrdom ili oslobađanjem od emocionalnog tereta. Razumevanje sebe ne znači opravdavanje svakog ponašanja, već stvaranje prostora za lični razvoj.

Pročitajte i ovo: Najpoželjnija žena – Seksi domaćica

Seksualna zrelost nije odsustvo želja koje su drugačije. Ona je sposobnost da živimo sa sobom iskreno, odgovorno i sa poštovanjem prema drugima.

Najveći znak psihološke zrelosti nije savršena kontrola nad svakom mišlju, već sposobnost da upoznamo svoje mračne i svetle strane i da ih integrišemo u celovitu sliku sebe.

Jer najveća opasnost nije u tome da čovek ima složenu seksualnost. Najveća opasnost je kada prestane da razume sebe.

„Šta ako ne uspem?“: Erektilna anksioznost kod muškaraca u eri performans pritiska – problem o kome niko ne priča, a sve češće ga svi žive

Najveći pritisak u modernoj seksualnosti više nije fizički – već mentalni. Rečenica „šta ako ne uspem“ postala je tihi saboter intimnosti kod sve većeg broja muškaraca, i to u trenutku kada bi bliskost trebalo da bude spontana, a ne test.

Erektilna anksioznost nije nova pojava, ali je savremena „performans kultura“ učinila mnogo vidljivijom i učestalijom. U društvu u kojem se sve meri – od produktivnosti do izgleda tela – seksualnost nije ostala imuna. Intimni odnos je, za mnoge muškarce, nesvesno postao još jedan zadatak koji treba „odraditi kako treba“.

I tu počinje problem.

Jer telo ne funkcioniše kao aplikacija sa rezultatom „uspešno / neuspešno“. Ali mozak, pod pritiskom očekivanja, često upravo tako počne da ga tretira.

U pozadini erektilne anksioznosti najčešće ne stoji fiziološki problem, već kombinacija straha od procene, perfekcionizma i preterane samosvesti u trenutku koji bi trebalo da bude spontan. Muškarac više nije u kontaktu sa partnerkom, već sa sopstvenom unutrašnjom kontrolnom sobom: da li je dovoljno uzbuđen, da li traje dovoljno dugo, da li se „ponaša kako treba“.

I upravo tada telo često prestaje da sarađuje.

Performans kultura dodatno pojačava ovaj pritisak. Pornografski sadržaji, društvene mreže i nerealne predstave o seksualnosti stvaraju okvir u kojem se očekuje konstantna spremnost, savršena izdržljivost i potpuno odsustvo „greške“. Realni seksualni život, sa svim svojim varijacijama, nesigurnostima i promenama, u tom narativu izgleda kao neuspešna verzija.

Problem je što mozak počinje da upoređuje.

A poređenje u intimnosti je najbrži put do blokade.

U partnerskim odnosima ovo često stvara začarani krug. Jedan „loš trenutak“ postaje mentalni zapis. Sledeći put se pojavljuje anticipacija – strah da će se isto ponoviti. Taj strah aktivira stresni odgovor tela, koji direktno utiče na fiziološku reakciju. I tako se ono što je bila prolazna situacija pretvara u ponavljajući obrazac.

Sa druge strane, partnerka često ne vidi unutrašnji proces. Ona vidi povlačenje, izbegavanje ili napetost, i može to da protumači kao nedostatak privlačnosti ili emocionalnu distancu. Time se pritisak dodatno povećava, i oba partnera ulaze u emocionalno nesporazum koji nema veze sa stvarnom željom, već sa strahom.

Važno je naglasiti: erektilna anksioznost nije pokazatelj slabosti, niti trajnog problema. Ona je signal da je seksualnost izašla iz polja spontanosti i ušla u polje kontrole.

I tu se nalazi ključ oporavka.

Jer seksualna funkcija je duboko povezana sa osećajem sigurnosti, a ne sa dokazivanjem performansa.

Jedan od najčešćih obrazaca koji pogoršava stanje jeste pokušaj „popravljanja u trenutku“. Što se više muškarac fokusira na to da „mora da uspe“, to se više udaljava od telesnog iskustva i više ulazi u mentalnu kontrolu. Paradoksalno, najbolji rezultat se postiže onda kada cilj prestane da bude rezultat.

Zato se u savremenim terapijskim pristupima sve više insistira na smanjenju pritiska performansa i vraćanju fokusa na senzaciju, bliskost i prisutnost. Intimnost koja nije test, već kontakt, ima potpuno drugačiju fiziologiju.

Ništa manje važna nije ni komunikacija u paru. Kada se o ovom problemu ćuti, on raste. Kada se izgovori bez dramatizacije, često gubi snagu. Rečenice poput „ovo mi se dešava kada sam pod pritiskom“ mnogo su korisnije od pokušaja da se problem sakrije ili ignoriše.

Takođe, važno je razumeti da seksualnost nije linearna. Ona se menja pod uticajem stresa, umora, odnosa u vezi, emocionalne bliskosti i životnih okolnosti. Očekivanje da uvek bude identična predstavlja upravo ono što stvara problem.

Zanimljivo je da se erektilna anksioznost često javlja kod muškaraca koji su inače odgovorni, uspešni i visoko funkcionalni u drugim aspektima života. Navika kontrole i perfekcionizma, koja im pomaže u poslu, postaje prepreka u intimnosti.

Jer intimnost ne funkcioniše na principu kontrole, već na principu prepuštanja.

Zato je jedan od ključnih koraka u razbijanju ovog obrasca upravo učenje da se „izlazi iz glave i ulazi u telo“. To ne znači ignorisanje problema, već prestanak njegovog mentalnog preuveličavanja u trenutku.

Na kraju, važno je reći nešto što se retko naglas izgovara: seksualna vrednost muškarca ne meri se njegovim performansom.

Ali pritisak da se upravo tako meri – i dalje je veoma prisutan.

I dokle god postoji, erektilna anksioznost neće biti retkost, već logična posledica jedne kulture koja je intimu pretvorila u takmičenje.

A intimnost, u svojoj suštini, nikada nije bila takmičenje.

Već prostor u kojem prestaje potreba da se bilo šta dokazuje.

Niko ne ulazi u ljubavnu vezu da bi se promenio – a upravo se to najčešće dogodi.

Srce bira partnera zbog privlačnosti, hemije i osećaja pripadanja, ali ljubav vrlo brzo prestaje da bude bajka i postaje najzahtevnija životna učionica. U njoj izlaze na površinu svi naši strahovi, nesigurnosti, očekivanja i rane koje smo godinama uspešno skrivali. Zato ljubav nije samo nagrada za pronađenu srodnu dušu – ona je poziv da postanemo zreliji, hrabriji i iskreniji prema sebi nego što smo ikada bili.

Ako toliko želite da ostvarite ispunjen odnos, morate da duboko uđete u psihologiju duše.

Svesni ste da ste se puno puta razočarali i tražite dublje povezivanje u odnosu, odnosno, živite stvarni odnos kroz koji se razvijate i vidite da ste na početku tražili užitak i površnost koji ste zvali ljubavlju, a da ste sada otkrili kakvi zapravo jeste.

Neki ljubav traže tako da pobegnu u (poslovni) uspeh kako bi sebe idealizovali i izbegli da upoznaju Senku onoga što vole.

Pročitajte i ovo: Zašto zaljubljenost danas više nema vrednost kao nekada?

Ipak, njihov dosadan zahtev da im se divimo nosi u sebi logiku: “Vidite me, vidite me”. To je nivo postojanja trogodišnjaka koji traži pažnju. To su ljudi koji nisu spremni da razmenjuju, a tako je sa svim ljubavnicima. Oni pate od nedostatka pažnje, tačnije, od sindroma koliko se pažnje dobilo.

Pročitajte i ovo: Ljubav na prvi pogled – da li je stvarna ili samo varka?

Ljubavnike ne zanima koliko se u odnosu razmenjuje. Zato mnogi ostaju nakon raskida i emocionalnog sloma sami.

Ljubav postoji u razmeni. Pravi supružnici iščekuju šta će sa svojim partnerom da razmene i saznaju. Znaju da je ljubav živa i oni tu alhemijsku posudu ljubavi neprestano podgrevaju, unutra stavljaju svoje tamne emocije i razgolićuju se u alhemijskom procesu.

Pročitajte i ovo: Muškarci se ne razvode

Taj put ne traže ljubavnici, oni stalno plaču da ne dobijaju pažnju. Žive u konceptu: “Vidite me!”

Naravno, ljudi ostare, a šta ostaje od takvog pogleda na život?

Neostvarena ljubav stvara mržnju i bolest, takvi ljudi postaju otrov društva koji razvijaju kroz nacionalizam i bolesti.

Pročitajte i ovo: Ljubav je samo reč

Onda kada vam je i potreban lekar, ne možete doći do njega jer vojska: “vidite me!” je ispred zauzela prve redove, ta glad za pažnjom je ogromna i neizdrživa.

Ako želite ljubav i ako ste na tom putu, onda učite, meditirajte, razgovarajte, kao Sokrat koji je propitivao ljude šta misle o životu. To je ljubav, ona je za one koji žive u aktivnosti, isto kao i u samoći meditacije.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

Istražujte ove predele duše i videćete na kraju da ste u početku sami sebe lagali da želite ljubav, da je iza toga bila čežnja za pažnjom i zaštitom, a to je roditeljska faza razvoja kad osoba još nije spremna da voli.

Raskid veze nikada nije samo „kraj ljubavi“. U Đotišu, on je mnogo više — trenutak kada se lomi iluzija i počinje susret sa sobom.

Ono što mislimo da je partner, često je samo projekcija naše unutrašnje priče. A kada se veza završi, ne završava se odnos — već način na koji smo ga doživljavali.

Možda zato neki raskidi bole više nego što „logično“ bi trebalo… jer ne odlazi osoba, već slika koju smo nosili u sebi.

Pročitajte i ovo: Znate li zašto je strah dobar?

Raskid veze se u savremenoj percepciji najčešće doživljava kao emotivni gubitak, neuspeh ili prekid nečega što je „trebalo da traje“. Međutim, u okviru Đotiš tradicije i dubljih psihološko-astroloških sistema, raskid nije završetak priče, već trenutak aktivacije unutrašnjeg procesa transformacije.

Odnosi se u ovom pristupu ne posmatraju kao statične strukture sreće, već kao dinamične forme koje nas neprestano pomeraju iz zone poznatog. Svaka kombinacija u natalnoj karti, posebno ona koja se aktivira kroz partnerske odnose, nosi određeni zadatak – da nas suoči sa sobom, sopstvenim projekcijama i nesvesnim obrascima.

Pročitajte i ovo: Znaci koji ukazuju na to da ste u vezi sa psihopatom

Zato se postavlja ključno pitanje: da li se veza zaista „prekida“, ili se zapravo završava iluzija koju smo imali o sebi kroz drugu osobu?

Kombinacije za raskide veza postoje u Đotišu i daju se lako iščitati.

Pročitajte i ovo: Kako da popravimo narušeni odnos

Ipak, ono što se pogrešno pripisuje astrologiji jeste da se radi o iščitavanju sudbine, a malo se obraća pažnja da osoba nosi te karakteristike, odnosno, da svako od nas nosi različite kombinacije kako bi u nama pokrenule procese samospoznaje.

Često se pitamo zašto.

Svi znamo šta je dobro, ali to je neka spoljna, nametnuta ideja u kojoj želimo zaustaviti život i procese kako bi ostali u arhetipu srećnog društva koje je fikcija jer u prirodi ništa nije statično.

Pročitajte i ovo: Žene koje previše vole

Problemi u odnosima nas stavljaju u situaciju gde ne znamo šta je dobro, a sama situacija nas tera na akciju, bilo pozitivnu ili negativnu.

Utisak je presudan, iako možemo reći da smo dobri prema partneru, druga strana tako stvari ne doživljava, što znači da ste u projekciji šta mislite da partner jeste.

Recimo, Ana ima Retrogradnog Marsa sa Rahuom. To znači da Ana ima iskrivljenu sliku o muškarcima, pripisuje im nešto što oni nemaju. Ana traži i bira muškarce od kojih ne dobija ono što misli da treba da dobije. To su dominantni muškarci, ali od njih ona traži više.

Fatalna zaljubljenost nosi povredu koja je garancija raskida veze kako se ne bi uvidela sopstvena nesposobnost voljenja.

Rahu je dim koji se stvara oko slike o muškarcima. U Jungovoj psihoterapiji, radi se o Animusu, iskrivljenoj slici o muškarcu koji se manifestuje kao mali bog, pridaje mu se svemoćna slika Spasitelja, kao arhetipa muškarca u ženskoj psihi, kako bi s tom slikom zaboravili na svoje mogućnosti i projektovali u muškarca sopstvenu nesposobnost.

Pročitajte i ovo: Zašto previše volimo?

Pošto se spasenje ne događa u odnosu, izlivi besa preovladavaju i u partnera se projektuje krivica, gde jaka Retrogradnost pojačava ljutnju na muškarca.

Na taj način se oslobađamo odgovornosti i ostajemo u stanju deteta gde se u muškarca projektuje autoritet, a tada ne može doći do razmene ljubavi.

Ipak, sve miruje i kada situacija sazri, tranzit Saturna kod Ane pokreće raskid veze. Ko je prekinuo vezu, Saturn ili Ana?

Neki ljudi s kojima sam radio su uspeli da uvide ovaj problem. Jasno, u njihovim kartama je opet vidljivo da to mogu shvatiti i osvestili su ovaj problem, ali ne na lagan način, kako to ljudi obično misle.

Pročitajte i ovo: Kakav tip muškarca privlači žene koje previše vole?

Naime, ova situacija ostaje do kraja života. Ovaj položaj je vaša inicijacija na kojoj je osoba obavezna da radi ceo život. Dakle, vidimo da položaji ili konstelacije nose nešto što moramo da obavimo i gde ne možemo da ostanemo u statičnom stanju, već treba da osvestimo ovaj deo Animusa kako bi ova osoba postala kompletna. Tako rastemo, poput meditacije koja donosi rezultate kroz decenije meditiranja.

Puno je još pojedinosti po ovom pitanju koje ne možemo da obradimo u ovom članku, poput stepena razvoja zaljubljivanja, ali rekli smo suštinu.

Đotiš je jedan dublji alat kojeg su alhemičari Istoka i Zapada koristili za sopstvenu transformaciju.

Pročitajte i ovo: Kako da žene koje previše vole skrenu fokus sa Njega na sebe?

Jung je izrađivao natalne karte upravo zbog mogućnosti viđenja kompleksnosti problema.

Takođe, odnosi su mnogo dublja i najbitnija transformacija ličnosti koja se događa pred prosvetljenje. Sve dok se ne shvati odnos kao duhovni put, izbegavaće se jako važna tema na kojoj padaju svi religijski i duhovni putevi.

Pročitajte i ovo: Ženomrzac, najromantičniji muškarac na svetu

Iako ljudi misle kako odnosi nemaju takvu važnost jer sedma kuća odnosa vlada užicima, ona je ujedno kuća podizanja kundalini ili osobnog razvoja. Tek kada položaje u natalnoj karti shvatimo kao inicijaciju za odnose, biće nam jasno koliko ono loše, u stvari, predstavlja olakšanje.

Muškarci, budite iskreni… Kada ste poslednji put razmišljali o prostati? Verovatno tek kada ste morali da ustanete treći put tokom noći ili kada vam je vršnjak zakazao u akciji…

Prostata retko boli na početku. Zato je mnogi ignorišu – sve dok ne počne da remeti mokrenje, seksualni život i kvalitet svakodnevice.

Da li je bicikl zaista neprijatelj prostate ili je to samo još jedan mit? Kada treba uraditi prvi PSA test? Koji simptomi nikako ne smeju da se zanemare? I mogu li ishrana, fizička aktivnost i određeni suplementi da pomognu u očuvanju zdravlja?

Donosimo odgovore koje bi svaki muškarac posle četrdesete trebalo da zna – bez zastrašivanja, ali sa mnogo korisnih i naučno utemeljenih saveta.

Pročitajte i ovo: MUŠKARCI PROKLJUČAJU, ŽENE OPUŠTAJU: ŠTA SE DEŠAVA SA MOZGOM KAD DOŽIVIMO ORGAZAM 

Jer pravo muško samopouzdanje ne pokazuje se time što izbegavate lekara, već time što vodite računa o svom zdravlju.

Postoji jedan deo tela o kojem muškarci nerado razgovaraju, retko razmišljaju i još ređe odlaze na pregled. Sve dok ne počne da ih budi tri puta tokom noći.

Prostata.

Mala žlezda veličine oraha možda ne deluje važno. Međutim, ona ima ključnu ulogu u reproduktivnom zdravlju muškarca, kvalitetu mokrenja, seksualnoj funkciji i opštem kvalitetu života. Problem je što bolesti prostate u početku često ne daju gotovo nikakve simptome. Kada se tegobe konačno pojave, proces je kod mnogih muškaraca već dugo trajao.

Pročitajte i ovo: Rušimo mitove, razbijamo predsrasude o – PENISU 

Mnogo urolozi i psihoseksualni terapeuti često govore da je najveći neprijatelj prostate – ćutanje. Muškarci će satima raspravljati o automobilu, pritisku u gumama ili ulju u motoru, ali će mesecima ignorisati otežano mokrenje, slabiji mlaz urina ili učestalo ustajanje noću. A prostata, za razliku od automobila, nema rezervni deo.

Da li je bicikl zaista neprijatelj prostate?

Jedan od najupornijih mitova jeste da vožnja bicikla uništava prostatu.

Istina je mnogo složenija.

Rekreativna vožnja bicikla nije dokazani uzrok bolesti prostate niti raka prostate. Naprotiv, redovna fizička aktivnost doprinosi boljem zdravlju celog organizma.

Pročitajte i ovo: Može li se reći kakav je neko u krevetu samo gledajući mu lice? 

Problem može nastati kod muškaraca koji provode mnogo sati dnevno na uskom ili neadekvatnom sedištu, posebno profesionalnih biciklista ili onih koji voze na velikim udaljenostima bez pauze. Dugotrajan pritisak na predeo između skrotuma i anusa može izazvati privremenu iritaciju nerava, nelagodnost, utrnulost ili pogoršati simptome kod muškaraca koji već imaju hronični prostatitis ili druge urološke tegobe.

Pročitajte i ovo: Zašto je gledanje jedno drugog kako masturbirate najbolja lekcija o seksu koju ćete ikad imati

Takođe, intenzivna vožnja bicikla neposredno pre PSA testa može privremeno povisiti vrednost PSA. Zato urolozi često savetuju da se 24 do 48 sati pre vađenja krvi izbegava duža vožnja bicikla.

Rešenje nije odricanje od bicikla, već pametna vožnja. Ergonomsko sedište, pravilno podešena visina, kvalitetan biciklistički šorts sa uloškom i redovne pauze značajno smanjuju pritisak na prostatu.

Pravi neprijatelji prostate

Ako bicikl nije najveći problem, šta jeste?

Godine su prvi faktor koji ne možemo promeniti. Posle četrdesete godine prostata prirodno počinje da se menja, a posle pedesete rizik od benignog uvećanja prostate značajno raste.

Gojaznost predstavlja jednog od najvećih neprijatelja muškog zdravlja. Masno tkivo nije samo rezerva energije, već aktivan hormonski organ koji podstiče hronične upalne procese u organizmu.

Pročitajte i ovo: Seks kroz decenije i kada je najbolji – u 20-im, 30-im, 40-im ili 50-im?

Fizička neaktivnost usporava cirkulaciju u maloj karlici i povećava rizik od metaboličkih poremećaja koji mogu uticati i na prostatu.

Pušenje i prekomerna konzumacija alkohola povezani su sa većim rizikom od brojnih bolesti, uključujući i lošije vaskularno zdravlje koje utiče na seksualnu funkciju.

Hronični stres možda ne izaziva rak prostate, ali može značajno pogoršati simptome hroničnog prostatitisa, bol u karlici i probleme sa mokrenjem.

Ko je u najvećem riziku?

Posebnu pažnju treba da obrate muškarci kojima je otac, brat ili sin imao rak prostate. Porodična istorija značajno povećava rizik, naročito ako je bolest dijagnostikovana u mlađim godinama. Rizik je još veći ako su od raka prostate obolela dva ili više bliska srodnika ili ako se bolest u porodici javlja kroz više generacija. U takvim slučajevima urolog može preporučiti ranije započinjanje preventivnih pregleda i PSA testiranja.

Pročitajte i ovo: OBREZAN ILI NEOBREZAN: Šta svaka žena treba da zna

Veći rizik imaju i muškarci sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, metaboličkim sindromom, povišenim krvnim pritiskom i dugogodišnjim pušačkim stažom. Gojaznost, posebno nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka, povezana je sa većim rizikom od agresivnijih oblika raka prostate, ali i sa težim simptomima benignog uvećanja prostate.

Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj orgazma? Kako ga doživljevaju žene a kako muškarci

Godine ostaju jedan od najvažnijih faktora rizika. Posle pedesete godine učestalost benignog uvećanja prostate naglo raste, a rizik od raka prostate postaje značajno veći sa svakom narednom decenijom života.

Povećan rizik imaju i muškarci koji vode izrazito sedelački način života, malo se kreću i imaju loše regulisane hronične bolesti. Nedostatak fizičke aktivnosti ne izaziva direktno rak prostate, ali doprinosi razvoju metaboličkih poremećaja koji mogu negativno uticati na celokupno zdravlje mokraćno-polnog sistema.

Pročitajte i ovo: Koliko često treba da imate seks? 

Često se postavlja pitanje da li su muškarci koji su tokom života imali veliki broj seksualnih partnera ili promiskuitetan seksualni život izloženi većem riziku od bolesti prostate. Za sam rak prostate ne postoje pouzdani naučni dokazi da veći broj seksualnih partnera direktno povećava rizik od nastanka bolesti.

Međutim, promiskuitet može povećati rizik od polno prenosivih infekcija, poput hlamidije ili gonoreje, koje mogu izazvati zapaljenje prostate (prostatitis) i druge urološke komplikacije. Iako hronične upale same po sebi nisu dokazani uzrok raka prostate, mogu značajno narušiti kvalitet života, izazvati hronični bol u karlici, probleme sa mokrenjem i seksualne smetnje.

Pročitajte i ovo: Upomoć! On želi da progutam… Šta da radite u tom slučaju 

Posebnu pažnju treba da obrate i muškarci koji imaju dugotrajne simptome hroničnog prostatitisa, oni koji često pate od infekcija mokraćnih puteva, kao i oni koji godinama ignorišu tegobe poput učestalog noćnog mokrenja, slabog mlaza urina ili osećaja nepotpunog pražnjenja bešike. Takvi simptomi nisu nužno znak raka, ali jesu jasan signal da je vreme za pregled kod urologa.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite preuranjenu ejakulaciju 

Na kraju, ne treba zaboraviti ni muškarce sa naslednim mutacijama gena BRCA2, ređe BRCA1 ili HOXB13. Iako se ovi geni najčešće povezuju sa rakom dojke i jajnika, kod muškaraca mogu značajno povećati rizik od razvoja agresivnijeg oblika raka prostate. Zbog toga je važno da muškarci u porodicama u kojima postoji veći broj slučajeva raka dojke, jajnika, pankreasa ili prostate o tome obaveste svog lekara, jer ta informacija može uticati na preporuke za raniji i intenzivniji skrining.

Pročitajte i ovo: Moj partner želi da masturbiram pred njim: Kako da to uradite 

Ovakva verzija je usklađena sa preporukama Evropskog udruženja urologa (EAU), Američkog urološkog udruženja (AUA) i NCCN smernicama i izbegava tvrdnje koje nisu naučno potvrđene, poput toga da promiskuitet sam po sebi povećava rizik od raka prostate.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Slabiji mlaz urina.

Osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena.

Učestalo mokrenje, posebno noću.

Iznenadni i jaki nagon za mokrenjem.

Pročitajte i ovo: Brazil, Španija ili Kolumbija?! Kakav je bonton sa stidnim dlačicama sada? Da li moram sve da skidam? 

Peckanje ili bol pri mokrenju.

Krv u mokraći ili spermi.

Bol u donjem delu leđa, karlici ili međici.

Problemi sa erekcijom koji se javljaju zajedno sa urološkim tegobama.

Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični samo za rak prostate. Mnogo češće uzrok su benigno uvećanje prostate ili upala. Upravo zato pregled ne treba odlagati.

Šta je PSA test?

Kada uraditi PSA test?

PSA nije test za rak, već marker koji može ukazati da je potrebna dodatna dijagnostika.

Savremene preporuke uglavnom glase: Muškarci sa prosečnim rizikom trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom o PSA testiranju oko 50. godine života.

Pročitajte i ovo: Da li bi trebalo da odem ako seks nije dobar?

Ako postoji porodična istorija raka prostate ili drugi faktori rizika, razgovor o testiranju preporučuje se već oko 45. godine, a kod izrazito visokog rizika ponekad i ranije, prema proceni urologa.

Koliko često će se PSA kontrolisati zavisi od početne vrednosti, godina i individualnog rizika. Kod nekih muškaraca dovoljno je na dve godine, dok će drugima urolog preporučiti godišnje kontrole.

Pročitajte i ovo: Bojim se seksa posle porođaja

Pre vađenja krvi savetuje se da se 24–48 sati izbegavaju ejakulacija, intenzivna vožnja bicikla i veći fizički napor, jer mogu privremeno uticati na rezultat.

Koje preglede muškarci 40+ ne bi trebalo da preskaču?

Posle četrdesete godine svaki muškarac trebalo bi da ima svog izabranog lekara koji će pratiti opšte zdravstveno stanje, a po potrebi ga uputiti urologu.

Urološki pregled obuhvata razgovor o simptomima, pregled, a po potrebi i digitorektalni pregled prostate, koji traje svega nekoliko sekundi, ali može pružiti važne informacije.

Pročitajte i ovo: Kako da imate orgazam (za žene koje ga nikad nisu imale)

U zavisnosti od tegoba mogu biti potrebni ultrazvuk urinarnog sistema, analiza urina, urofloumetrija (merenja jačine mlaza urina), određivanje PSA i druge laboratorijske analize.

Može li ishrana da zaštiti prostatu?

Ne postoji čudesna namirnica koja sprečava bolesti prostate.

Ali postoji način ishrane koji smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Mediteranski način ishrane, bogat povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom, maslinovim uljem i orašastim plodovima, povezuje se sa boljim opštim zdravstvenim ishodima.

Pročitajte i ovo: Da li romantični izlasci sa partnerom mogu da pomognu da oživite svoj seksualni život? 

Posebno se proučavaju paradajz i proizvodi od paradajza zbog likopena, masna morska riba zbog omega-3 masnih kiselina, semenke bundeve, orašasti plodovi i namirnice bogate cinkom i selenom. Ipak, dokazi nisu dovoljno jaki da bi se neka od ovih namirnica preporučila kao zaštita od raka prostate.

Šta je sa suplementima?

Na tržištu postoji veliki broj preparata namenjenih zdravlju prostate.

Najčešće sadrže ekstrakt testeraste palme (Serenoa repens), ekstrakt koprive, beta-sitosterol, cink, selen, likopen ili ekstrakt semena bundeve.

Kod pojedinih muškaraca neki od ovih preparata mogu ublažiti simptome benignog uvećanja prostate, ali rezultati istraživanja nisu uvek dosledni. Nijedan suplement nije dokazano sredstvo za prevenciju ili lečenje raka prostate.

Pročitajte i ovo: Proverite jeste li spremni za seks – Zdrave genitalije = srećan seksualni život

Zbog toga ih treba koristiti samo nakon razgovora sa lekarom ili farmaceutom, naročito ako već uzimate terapiju za druge bolesti.

Seksualni život i prostata

Redovna seksualna aktivnost nije neprijatelj prostate. Naprotiv, neka istraživanja ukazuju da redovna ejakulacija može biti povezana sa manjim rizikom od pojedinih bolesti prostate, ali dokazi još nisu konačni.

Ono što je sigurno jeste da zdrav seksualni život, fizička aktivnost, kvalitetan san, kontrola telesne težine i prestanak pušenja zajedno čine najbolju strategiju očuvanja muškog zdravlja.

Pročitajte i ovo: ILI SMARTFON ILI SEKS: Tehnologija preti da potpuno uništi čovekov seksualni život 

Zdravlje prostate ne čuva se kada se pojave prvi simptomi, već mnogo ranije. Upravo je to razlog zbog kog urolozi širom sveta sve više insistiraju na preventivnim pregledima, razgovoru o porodičnoj anamnezi i pravovremenom reagovanju na svaku promenu u mokrenju ili seksualnoj funkciji.

Pročitajte i ovo: Nećete verovati koliko su često stari Grci imali seks! Ovo je recept za njihovu vijagru

Važno je znati da većina problema sa prostatom, uključujući benigno uvećanje prostate i mnoge oblike raka prostate, u početnim fazama može da protiče bez jasnih upozoravajućih znakova. Kada se simptomi pojave, bolest je često već uznapredovala. Zato je čekanje da vas nešto zaboli jedna od najskupljih zdravstvenih grešaka koje muškarac može da napravi.

Pročitajte i ovo: Zašto moj partner i dalje masturbira solo: Da li je to loš znak? 

Dobra vest je da na mnoge faktore rizika možemo da utičemo. Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola i kontrola hroničnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije doprinose ne samo zdravlju prostate, već i očuvanju srca, krvnih sudova, hormonske ravnoteže i seksualne funkcije.

Pročitajte i ovo: Sexting bez posledica? Evo kada poruke prelaze granicu (i kako da ostaneš seksi i sigurna

Ako imate više od 40 godina, posebno ako je neko u vašoj porodici bolovao od raka prostate, razgovarajte sa svojim izabranim lekarom ili urologom o tome kada je pravo vreme za prvi PSA test i urološki pregled. Ne postoji univerzalna preporuka koja važi za svakog muškarca, ali postoji jedno pravilo koje važi za sve – što se problem ranije otkrije, veće su šanse za uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života.

Pročitajte i ovo: Nikada nećete biti dobri u ORALNOM SEKSU ako se ne pridržavate ovih pravila

Na kraju, prostata nije pitanje muškosti, već zdravlja. A odgovoran muškarac nije onaj koji ignoriše simptome i odlaže pregled, već onaj koji razume da nekoliko minuta provedenih u ordinaciji danas može značiti godine zdravijeg, aktivnijeg i kvalitetnijeg života sutra.

Na samom početku važno je reći par reči o ,,pravom“.

Pod pravim se često misli na idealnog, u svemu odgovarajućeg partnera sa kojim bi odnos bio lagan, bez previše trzavica, razmirica, čestih svađa. Sa ,,pravim“ nema problema oko usklađivanja.

Zašto neki ljudi posle nekoliko meseci zabavljanja shvate da su ponovo izabrali pogrešnu osobu, dok drugi gotovo bez napora grade stabilne i dugotrajne veze? Odgovor nije u sreći, sudbini ili broju prilika koje nam život pruža. Mnogo češće krije se u obrascima koje nesvesno ponavljamo, u očekivanjima koja imamo od ljubavi i u tome kako procenjujemo ljude kada se zaljubimo.

Stručnjaci za partnerske odnose upozoravaju da je jedna od najvećih zabluda verovanje da je dovoljno pronaći “pravu osobu”. Mnogo je važnije postati neko ko ume da prepozna emocionalno zrelu, odgovornu i kompatibilnu osobu, umesto da nas iznova privlače intenzivne emocije koje često nemaju mnogo veze sa zdravom ljubavlju.

U vremenu u kojem aplikacije za upoznavanje nude naizgled beskonačan izbor partnera, paradoksalno, sve više ljudi oseća usamljenost i razočaranje. Razlog nije nedostatak mogućnosti, već to što se hemija često pomeša sa kompatibilnošću, a snažna privlačnost sa sposobnošću da se izgradi odnos koji može da traje. Pravi partner nije osoba bez mana, već neko sa kim delite iste vrednosti, sličan pogled na život i spremnost da zajedno prolazite kroz dobre i loše periode.

Svako od nas ima svoje lične poglede na svet, želje, ciljeve. Volimo različite stvari, na različit način, slušamo različitu muziku, pijemo različitu kafu, izlazimo na različita mesta i družimo se sa različitim ljudima.

Pročitajte i ovo: Da li je prvi utisak zaista pravi?

Verovati da ,,prava“ osoba radi i voli isto što i mi iracionalno je i siguran je znak da nećemo imati mnogo sreće da je nađemo, budući da ne postoji.

U nekim ranijim vremenima, ne tako davnim, pre nešto manje od jednog veka, problematika izbora partnera nije ni postojala jer je taj posao bio poveravan roditeljima. Oni su spram običaja, kulture, društvenog statusa, imovinske karte i sličnih parametara odlučivali ko će biti odgovarajući životni saputnik njihovoj deci.

Pročitajte i ovo: Ljubav na prvi pogled – da li je stvarna ili samo varka?

Danas je situacija sasvim drugačija. Zatrpani svakojakim očekivanjima od partnerskih odnosa, često možemo okusiti neuspeh.

Zato je na samom početku, kada je odabir partnera u pitanju, važna svest o tome da će biti potrebno vreme i strpljenje kako bi se budući odnos izgradio.

U startu je važno da se obe strane usaglase oko najvažnijih stvari, oko onoga što oboje smatraju da im je u životu najvažnije. To može biti porodica, prijatelji, karijera, novac, religija, mesto življenja, željeni broj dece ili nešto drugo.

Pročitajte i ovo: Intimne partnerske stvari o kojima ne bi trebalo da pričate sa prijateljicama

Govorimo o onim stvarima oko kojih nema pregovora, već su one takve kakve su i ne želimo ih menjati ili ih se odreći zarad partnera. Ako se na tom polju postigne dogovor, tj. oboje se usaglase, onda je vreme da se krene na sledeći nivo.

Pročitajte i ovo: Kako da se razvedete na civilizovan način

Drugi nivo ,,pregovora“ bi sadržao sve ono što volimo da radimo kada se zabavljamo ili odmaramo. Odlazak u šetnju, na more, planinu ili u banju. Česće ili ređe druženje sa prijateljima, izlasci u paru ili svako za sebe i slične stvari.

Prvo polje o kom je bilo reči tiče se same forme ili oblika života kakav želimo da živimo, važnih moralnih, etičkih, verskih i drugih načela kojima je život oblikovan, dok se drugi deo tiče razonode, načina uživanja i kreiranja svakodnevnih zadovoljstava.

Lepo je verovati da će ljubav uspeti da uskladi dvoje ljudi ma koliko različiti bili i da će se zarad iste oboje odreći onoga što im je važno.

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Ali ljubav to ne radi, jer ljubav nije sila koja nešto menja već naziv za odnos koji dvoje ljudi izgrade. Ljubav je odluka da dvoje budu zajedno iako postoje razlike, ali ta odluka će biti doneta samo ako te razlike nisu nepremostive, tj. ako gubitak nije preveliki.

Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama

Kakva bi to ljubav bila ako bi neko od partnera morao da se odrekne nečega što mu je od neprocenjive vrednosti, npr. vere, prijatelja ili određenog člana porodice, ili posla za koji se školovao i kom je posvetio svoje vreme, trud, osećanja?

Zamislite devojku koja treba da se odrekne svoje želje da ima veliku porodicu i kuću na selu zarad dečka koji želi da živi u soliteru u centru grada, a možda će u nekom trenutku života poželeti jedno dete, kada njoj uveliko bude prolazilo najlepše vreme da se ostvari kao majka.

Pročitajte i ovo: Kako karmičke navike utiču na ljubavni život

Realno je da su neka odricanja nužna, ali ta odricanja ne smeju biti takva da kao posledicu imaju osećanje velikog gubitka, jer će pre ili kasnije osećanje nezadovoljstva biti snažnije od želje da odnos opstane.

Na partnerski odnos treba gledati kao na jedan veliki projekat koji će svoje plodove davati u budućnosti.

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

Uspeh svakog, pa i ljubavnog projekta, zavisi od mnogo faktora. Najpre, od same ideje na kojoj projekat počiva, a to su one najvažnije vrednosti koje su pomenute, ali zavisi i od raspoloženja i osećanja zadovoljstva koje imaju zaposleni na projektu, a to je ona druga pomenuta grupa koja se tiče radosti življenja. A za sve to potrebno je vreme i strpljenje.

Tako se izbor životnog partnera i ne razlikuje mnogo od izbora prijatelja ili poslovnog partnera.

Sastavljanje spiska očekivanja od ,,pravog“ i od odnosa sa njim može u velikoj meri rasvetliti neke naše ranije neuspehe, a omogućiti buduće uspehe jer time sve ono što očekujemo možemo razmotriti i odrediti šta je ono čega se možemo odreći, a čega se odreći ne želimo.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

To je pošteno i prema ,,pravom“ i prema sebi. Na kraju krajeva, svaka osoba može biti ,,prava“ za partnerski odnos u onoj meri i na onaj način na koji usaglasimo životne vrednosti, želje, ideale i težnje.