Može li muškarac istovremeno da voli i želi istu ženu? Mračna strana muške seksualnosti koju je Frojd pokušao da objasni
Najveća ljubavna tragedija nije kada nema privlačnosti, već kada čovek ne ume da spoji ono što najviše želi: sigurnost ljubavi i slobodu strasti.
Početkom 20. veka Sigmund Frojd izneo je jednu od najprovokativnijih teorija o muškoj seksualnosti i ljubavnim odnosima, tvrdeći da mnogi muškarci u civilizovanom društvu nose duboku psihičku podelu između dve snažne unutrašnje sile — nežnosti i čulnosti. Prema njegovom shvatanju, problem nije samo u samoj seksualnoj želji, već u teškoći da se ljubav, poštovanje i strast usmere prema istoj osobi.
Pročitajte i ovo: Da raskrstimo jednom za svagda – šta žele žene, a šta muškarci
Iako su mnogi aspekti Frojdove teorije danas predmet rasprave i kritike, njegovo pitanje i dalje ostaje intrigantno: zašto neki ljudi mogu duboko da vole jednu osobu, a snažnu seksualnu želju osećaju prema drugoj? Zašto se kod pojedinaca nežnost i erotika ponekad kao da nalaze na suprotnim stranama?
Upravo ovo pitanje decenijama intrigira psihologe, psihoterapeute i istraživače odnosa.
Kada se ljubav i želja razdvoje
Frojd je smatrao da kod određenog broja muškaraca postoji unutrašnji konflikt između žene koju poštuju i žene prema kojoj osećaju seksualnu privlačnost. Žena koja je idealizovana, voljena i uzdignuta može postati simbol sigurnosti, nežnosti i emocionalnog oslonca, ali istovremeno nesvesno izgubiti erotsku dimenziju.
Nasuprot tome, seksualna želja može biti usmerena ka osobi koja ne nosi isti simbolički značaj, jer se tada uklanjaju psihičke zabrane povezane sa idealizacijom, očekivanjima i strahom od gubitka kontrole.
Pročitajte i ovo: Da li muškarac koji često masturbira brže svršava u seksualnom činu sa ženom?
Frojd ovu pojavu nije posmatrao kao jednostavnu moralnu slabost, već kao posledicu dubokih psihičkih konflikata koji se formiraju tokom razvoja ličnosti.
Njegova ideja bila je da čovek ne bira uvek svesno ono što želi. Na njegove odnose utiču nesvesni obrasci, ranija iskustva, porodične dinamike i kulturne zabrane koje su oblikovale njegov doživljaj ljubavi i seksualnosti.
Majka kao prvi model ljubavi i Frojdova edipovska teorija
Jedan od temelja Frojdovog objašnjenja bio je njegov poznati koncept edipovskog kompleksa. Prema psihoanalitičkoj teoriji, dete u najranijem periodu života formira prvi emocionalni odnos sa roditeljima, a taj odnos postaje osnova kasnijeg doživljaja ljubavi, bliskosti i želje.
Pročitajte i ovo: Šta da radite ako ne podnosite ukus njegove sperme
Majka, kao prvi veliki objekat nežnosti i privrženosti, prema Frojdu predstavlja rani psihički model ženske figure. Međutim, društvene i moralne zabrane stvaraju granice koje dete mora da usvoji. Te zabrane kasnije mogu postati deo nesvesnih mehanizama koji utiču na način na koji odrasla osoba povezuje ljubav i seksualnost.
Savremena psihologija ne prihvata sve Frojdove zaključke kao univerzalne činjenice, ali priznaje važnost njegovog uvida da rani odnosi, iskustva vezivanja i emocionalni obrasci mogu imati snažan uticaj na kasnije partnerske izbore.
„Poštovana žena“ i strah od ranjivosti
Jedan od zanimljivih aspekata ove teorije jeste ideja da kod nekih muškaraca poštovanje prema ženi može biti povezano sa psihičkom inhibicijom.
Zašto?
Zato što prava bliskost zahteva ranjivost. Žena koju muškarac duboko voli nije samo objekat želje, već osoba pred kojom mora da pokaže svoje nesigurnosti, strahove i emocionalne potrebe. Kod emocionalno nezrele osobe upravo ta blizina može izazvati unutrašnju napetost.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o spermi
Umesto da poveže nežnost i strast, takva osoba ih razdvaja.
Tada nastaje poznati psihološki obrazac: partnerka se idealizuje kao „savršena“, ali se seksualna energija odvaja od tog odnosa. Problem nije u ženi, već u unutrašnjoj nemogućnosti osobe da prihvati da ista osoba može biti istovremeno sigurna luka i izvor strasti.
Šta savremena psihologija kaže o muškoj seksualnosti?
Današnja psihologija i seksologija imaju širi pogled na ovu temu. Ne postoji jednostavno pravilo da muškarci ne mogu želeti žene koje vole i poštuju. Naprotiv, brojna istraživanja o partnerskim odnosima pokazuju da emocionalna povezanost često povećava seksualno zadovoljstvo.
Međutim, kod pojedinih ljudi zaista postoji razdvajanje ljubavi i seksualnosti. Ono može biti povezano sa vaspitanjem, stidom prema seksualnosti, rigidnim predstavama o muškim i ženskim ulogama, prethodnim iskustvima ili strahom od emocionalne bliskosti.
Pročitajte i ovo: Sporedni efekti u seksu: Gadi mi se…
Osoba koja je naučila da je ljubav nešto nežno i čisto, a seksualnost nešto „divlje“ ili problematično, može nesvesno stvarati jaz između ova dva aspekta intime.
Zrela seksualnost podrazumeva upravo suprotno: sposobnost da se u jednoj osobi vide i nežnost i strast, i sigurnost i uzbuđenje.
Perverzne komponente seksualnog nagona i civilizacijske zabrane
Frojd je smatrao da civilizacija zahteva od ljudi određeni stepen kontrole seksualnih impulsa. Prema psihoanalitičkom mišljenju, društvene norme ne uklanjaju nagone, već ih potiskuju u nesvesni deo ličnosti.
Ono što je zabranjeno ne nestaje nužno. Ponekad se vraća kroz fantazije, snove, ponašanja ili unutrašnje konflikte.
Pročitajte i ovo: ZAŠTO JE SEKS ZA MENE BOLAN: Duga lista razloga zašto penetracija može da proizvodi bol
Ali savremeni pogled pravi važnu razliku: seksualna fantazija ili drugačija želja sama po sebi ne predstavlja problem. Problem nastaje kada seksualnost uključuje prisilu, gubitak kontrole, narušavanje granica ili kada osoba više ne može slobodno da bira svoje ponašanje.
Nije svaka različitost poremećaj. Ključno pitanje ostaje odnos prema sebi i drugima.
Prava intimnost počinje tamo gde nestaje podela
Možda je najveći izazov odrasle ljubavi upravo sposobnost da prihvatimo složenost druge osobe — da ona može biti nežna i strastvena, sigurna i uzbudljiva, bliska i misteriozna.
Kada čovek uspe da spoji ove naizgled suprotne polove, nastaje zrelija forma odnosa.
Pročitajte i ovo: TAJNE ŽENSKOG ORGAZMA: Kako da pojačate orgazam (u 11 koraka)
Ljubav bez želje može postati prijateljstvo. Želja bez bliskosti može ostati samo impuls. Ali kada se spoje emocionalna povezanost i telesna privlačnost, nastaje ono što mnogi psihoterapeuti smatraju jednim od najvećih izazova intimnog života: sposobnost da jednu osobu vidimo celovito.
Možda najveća psihološka zrelost nije u kontroli želje, već u njenom razumevanju.
Jer čovek koji poznaje svoje unutrašnje konflikte više ne mora da beži od jednog dela sebe da bi zaštitio drugi.
