Sigurno će se veliki deo čitalaca setiti one zabavne igre, koju smo verujem svi igrali kao deca, kidajući listić po listić sa biljčice u nadi da će onaj poslednji listić biti ,,voli me“.

I bez biljčice u ljubavnim vezama nije retko čuti upravo ovu dvojbu. Ona može glasiti i jesmo ili nismo jedno za drugo, srećna sam ili nesrećna sam, hoću te / neću te… I sve to se menja u zavisnosti od dana, situacije, trenutka.

Teško je živeti na ovaj način, teško je i biti srećan, pogotovo je nemoguće voleti i biti voljen. Očigledno je nemoguće kvalitetno živeti. Sreće nema ni za koga. Život i odnos se svode na voli me / ne voli me, druge dimenzije odnosa kao i da ne postoje, tj. Postoje, ali samo u službi jedne ili druge krajnosti.

Pročitajte i ovo: Zašto se ”ona ili ja” ljubavni trougao češće događa?

Kada prečesto to čujemo iz nečijih priča logično je da se zapitamo pa dobro, što se ne raziđu, ako je tako loše što su zajedno, ili ako je trenutno sve dobro, kako je onda moglo biti sve sasvim loše pre samo nekoliko dana? Zašto bi iko uopšte i pristao da živi na takvoj klackalici?

Najpre je potrebno videti šta je uzrok tome.

Sa nekim nam je dobro kada su naše potrebe zadovoljene, kada provodimo vreme u meri i na način koji nam odgovara, kada delimo važne životne vrednosti i stavove, zabavljamo se na isti ili sličan način itd. A nismo zadovoljni kada nam potrebe nisu zadovoljene, a to u većoj ili manjoj meri (uglavnom većoj) zavise od drugog. E, tada najčešće nastaju skupovi, skup zadovoljenih i skup nezadovoljenih potreba, želja, čežnji, težnji i sl. Prvi skup možemo nazvati ,,sreća“ ili ,,voli me“, a drugi ,,nesreća“ ili ,,ne voli me“.

Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?

Uočljivo je da postoje dve nepomirljive strane, ista osoba može da voli i da ne voli, da daje i da ne daje (što je često poistovećeno sa oduzimanjem), da usrećuje i unesrećuje (ili frustrira). Ali nije samo druga osoba podeljena, rascepljena na dva dela.

Pročitajte i ovo: Gde prestajem ja – gde počinješ ti?

Osim što cepa drugog, osoba cepa i sebe, jer se ona oseća čas ovako čas onako, pa u zavisnosti od toga koji je skup potreba aktuelan ona će misliti da je drugi voli ili ne voli, hoće je ili je neće, i ne samo da misli, već je u to uverena.

Šta ovde nedostaje?

Nedostaje celina. Dve zaraćene strane potreba ne daju presek skupova, tj. ono što je zajedničko, celo, celovito, već dele i parčaju. Neophodno je onda sakupiti ta dva dela, ili više delova i parčića i zalepiti ih u jednu celinu. Kada dobijemo jednu sliku odnosa koja nije isparcelisana imaćemo i uvid u realnost.

Pročitajte i ovo: Gazim 40-te, hvata me panika za detetom! Ali čemu panika?!

Šta bi realnost mogla da kaže?

Zadovoljenje potreba je ono što najčešće zovemo ljubavlju, a suprotno tome ne-ljubavlju često zovemo nezadovoljene potrebe. Zato suštinsko pitanje nije da li me voli ili me ne voli, da li me hoće ili neće, jesam li ja srećan/na ili nisam, već da li mi zadovoljava potrebe, dobijam li ono što tražim, očekujem i smatram da da neko treba da mi da?

Pročitajte i ovo: Posle prvog susreta

Šta dobijam, šta ne dobijam, šta mi je od toga važnije i mogu li dobiti, tj. može li mi dati sve što želim?

Realno je da neke potrebe zadovoljava, a druge ne, da nešto daje a nešto ne daje, da sam u vezi sa nečim konkretnim zadovoljan/na a nečim drugim nisam. Radi se o konkretnim stvarima koje mi jesu važne ali nisu celina, tek spojene na jedno mesto, u jednu osobu i jedan odnos mogu izgledati kao celina kojom možemo i ne moramo biit zadovoljni.

Pročitajte i ovo: Razvod – da li je to ono što zaista želim?

Celovito sagledavanje situacije, odnosa i osobe omogućava nam da budemo realno zadovoljni ili nezadovoljni, da se osetimo voljeno ili ne voljeno po našim sopstvenim standardima i da spram toga donesemo odluku.

Pročitajte i ovo: Nadrndani muškarci i plačljive žene

Osoba koja nema razvijenu sposobnost celovitog sagledavanja nije u stanju da odluči da li će biti sa nekim u odnosu ili neće, da li je srećna ili nije, jer da bi bila sa nekim ide na sve ili ništa. Neće otići ako je nezadovoljna jer će pomislit da možda ipak greši, ali neće ni uživati u odnosu jer će je stalno nešto demantovati da joj je tu dobro. Nemoguće je biti zadovoljan sobom i drugima ako nema celovite slike, jer je ona jedino stvarna.