Da li je sve što odstupa od norme zaista „perverzno“?

Decenijama su društva pokušavala da odrede šta je prihvatljivo, a šta zabranjeno u svetu seksualnosti. Ali psihologija danas postavlja mnogo važnije pitanje: gde je granica između slobode želje i ponašanja koje nas udaljava od sebe?

Seksualna radoznalost, fantazije i različitosti nisu isto što i gubitak kontrole, povređivanje drugih ili beg od sopstvenih emocija.

Pročitajte i ovo: I muškarci imaju G tačku! Uzmite stvari u svoje ruke!

Prava intimnost počinje onda kada možemo da razumemo sebe bez srama — ali i da poštujemo granice, poverenje i dostojanstvo drugih ljudi.

Perverznost u seksu: gde prestaje sloboda želje, a počinje gubitak sebe

„Najvažnije putovanje koje možda ikada napravite u životu jeste ono na kojem učite da se sretnete sa drugima na pola puta.“
— Henri Boje

Reč „perverznost“ vekovima nosi težinu osude, srama i straha. Potekla od latinskog izraza koji znači „okrenuti se u pogrešnom pravcu“, ona je kroz istoriju korišćena da označi ono što odstupa od prihvaćenih normi, bilo u ponašanju, mišljenju ili seksualnosti. Međutim, savremena psihologija mnogo pažljivije pristupa ovom pojmu. Ono što je nekada proglašavano „izopačenim“ često je bilo samo drugačije, nepoznato ili neprihvaćeno u određenom istorijskom i kulturnom trenutku.

Pročitajte i ovo: Da li ste za seks u troje?

Iz ugla psihoseksualne terapije, ključno pitanje nije: „Da li je nešto uobičajeno?“ već: „Kakav uticaj to ponašanje ima na osobu i druge ljude?“

Seksualnost nije jednostavna kategorija u kojoj postoje samo „normalno“ i „nenormalno“. Ona je složen spoj biologije, emocija, lične istorije, iskustava, potreba za povezivanjem, ali i načina na koji je pojedinac naučio da doživljava sopstveno telo, želju i bliskost.

Zato se svaka seksualna različitost ne može automatski nazvati perverzijom.

Pročitajte i ovo: Šta sve može da krene naopako pri seksualnom odnosu u troje

Kada tabu postaje samo drugačiji oblik slobode

Društva često imaju potrebu da ono što ne razumeju brzo označe kao neprihvatljivo. Kroz istoriju su mnoge pojave koje danas posmatramo kao deo ljudske raznolikosti bile pogrešno proglašavane poremećajem ili moralnim prestupom.

Granica između tabua i stvarne štetnosti nalazi se u nekoliko važnih elemenata: pristanku, zrelosti, slobodnoj volji, poštovanju granica i odsustvu povređivanja druge osobe.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o seksualnom neverstvu

Seksualna fantazija sama po sebi nije dokaz problema. Ljudski um prirodno istražuje različite scenarije, simbole i ideje. Fantazije mogu biti način upoznavanja sopstvenih emocija, želja, strahova i unutrašnjih konflikata. One često ostaju samo u prostoru mašte i ne predstavljaju želju za stvarnim ponašanjem.

Problem nastaje onda kada određeni obrazac počinje da kontroliše osobu umesto da bude njen izbor.

Kada želja više nije sloboda

U psihoseksualnom radu često se susreće važna razlika između zdrave seksualne radoznalosti i kompulzivnog ponašanja.

Zdrava seksualnost omogućava čoveku da bira, da komunicira, da oseća bliskost i da poštuje sebe i drugu osobu. Ona je povezana sa emocionalnom fleksibilnošću.

Pročitajte i ovo: Seksualne fantazije – ono što te u stvarnosti uznemiruje, u mašti te seksualno uzbuđuje

Nasuprot tome, problematični obrasci nastaju kada osoba oseća da ne može da upravlja svojim impulsima, kada seksualno ponašanje postaje način bekstva od bola, usamljenosti, stresa ili unutrašnje praznine.

Tada seksualnost više nije prostor zadovoljstva i povezivanja, već postaje pokušaj regulacije emocija. Kao i kod drugih oblika zavisničkih obrazaca, kratkotrajno olakšanje može biti praćeno osećajem nezadovoljstva, krivice ili gubitka kontrole.

Nije sama želja ono što stvara problem. Problem nastaje kada čovek izgubi slobodu izbora.

Sram kao najveći neprijatelj intimnosti

Jedna od najdubljih tema u psihoseksualnoj terapiji jeste odnos između seksualnosti i srama.

Mnogi ljudi odrastaju sa porukama da su određene želje, pitanja ili osećanja „pogrešni“. Zbog toga neke osobe godinama nose tajne delove sebe koje nikada nisu podelile ni sa kim.

Sram često ne vodi promeni. On vodi skrivanju, izolaciji i unutrašnjem konfliktu.

Pročitajte i ovo: Zašto imamo seksualne fantazije – koja je njihova shvrha i kako mogu da dovedu do krvavog pira?

Važno je razumeti da prihvatanje sopstvenih unutrašnjih sadržaja ne znači automatski njihovo ostvarivanje. Zrelost podrazumeva sposobnost da upoznamo sebe bez mržnje prema sopstvenim mislima, ali i da donosimo odgovorne odluke.

Čovek može razumeti svoje impulse, a ipak izabrati ponašanja koja su u skladu sa njegovim vrednostima.

Društvo, moral i promenljive granice

Pojam perverznosti nikada nije postojao potpuno odvojeno od kulture. Ono što jedno vreme ili društvo smatra neprihvatljivim, drugo može posmatrati drugačije.

Zbog toga psihologija izbegava jednostavne osude i pokušava da razume širi kontekst. Važno je razlikovati ponašanja koja samo odstupaju od društvenih očekivanja od onih koja uključuju prisilu, manipulaciju, nepoštovanje ili povredu.

Pročitajte i ovo: Frojd o seksualnim fantazijama – svaki seksualni odnos je proces u koji su uključene četiri osobe

Granice nisu tu da uguše seksualnost. One postoje da bi omogućile sigurnost, poverenje i dostojanstvo.

Prava sloboda u seksualnosti ne znači odsustvo svih pravila. Ona znači sposobnost da biramo uz svest o posledicama.

Najvažnije pitanje nije „šta nije u redu sa mnom?“

Mnogi ljudi koji se suočavaju sa sopstvenim seksualnim mislima ili fantazijama postavljaju sebi pogrešno pitanje: „Da li sam pokvaren/a?“

Mnogo korisnije pitanje glasi: „Šta mi ova želja govori o meni?“

Ponekad iza određene fantazije stoji potreba za prihvatanjem, uzbuđenjem, sigurnošću, potvrdom ili oslobađanjem od emocionalnog tereta. Razumevanje sebe ne znači opravdavanje svakog ponašanja, već stvaranje prostora za lični razvoj.

Pročitajte i ovo: Najpoželjnija žena – Seksi domaćica

Seksualna zrelost nije odsustvo želja koje su drugačije. Ona je sposobnost da živimo sa sobom iskreno, odgovorno i sa poštovanjem prema drugima.

Najveći znak psihološke zrelosti nije savršena kontrola nad svakom mišlju, već sposobnost da upoznamo svoje mračne i svetle strane i da ih integrišemo u celovitu sliku sebe.

Jer najveća opasnost nije u tome da čovek ima složenu seksualnost. Najveća opasnost je kada prestane da razume sebe.