Poštovani Marko, hvala Vam na komentaru.
Razumem Vašu zabrinutost, ali svrha ovih članaka je da se čovek zapita i porazmisli o sebi na način koji do tada možda nije, a svakako ne da primeni pet joga asana i misli da je sve rešio. I ljudi su toga svesni. A ako pak nisu, postaće kada uoče da bez svakodnevnog rada, daljeg raspitivanja, radoznalosti i upornosti, ne mogu postići dalje od informacije. Dakle, lako i brzo i na osnovu samo nekoliko redova ne može. A to isto očekivati i od onoga koji piše je takođe nemoguće. Ali ako je onaj koji piše uspeo nekoga da navede na razmišljanje, odlično. Svrha bilo kakvog članka, pisane forme, knjige, predavanja, usmenih izveštavanja je informacija. Svakog koga ovo dovoljno iziritira je spreman da poradi na dubljem preispitivanju sebe, a koji prevazilazi samo otklanjanje i ublažavanje simptoma.
Da li je ovde negde rečeno da ljudi ne uzmu prvu medicinsku i sličnu pomoć pri napadima i akutnim stanjima, ili je pak postavljeno niz pitanja oko kojih se ljudi mogu zamisliti o sebi, o korenu nastanka nečega što je kasnije samo simptom?
Da li je negde rečeno “Uradite ove vežbe i vaš problem je kao rukom odnesen” ili pak piše “U primeni joga asana svaka inverzija POMAŽE u otvaranju disajnih puteva…” i slično?
Takođe, da, reakcija na sve alergene je odbrana. Čovek odbranama komunicira da se sa nečim ne slaže i da nešto ne prihvata. U tome nema ničeg nepotrebnog za dalje razumevanje sebe. U momentu alergijske reakcije, čovek je uglavnom svestan samo simptoma i samo o njemu razmišlja i o tome kako da ga ukloni. To je sasvim u redu i tako treba i da ostane, jer ga simptom ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Ali kada nije u samom akutnom napadu, čovek je u odličnoj poziciji da porazmisli o sebi, o tome kako pravi taj i taj simptom i kako da radi na njegovom konačnom uklanjanju. A to su ovakva pitanja koja nameće i sam članak, a koja idu dalje, u podsvest nastanka, ako ćemo već tim rečnikom. Telo je samo reakcija na te naše sadržaje i naravno da tih sadržaja nismo svesni u momentu nekog napada simptoma (bar nije većina). To ne znači da sadržaji ne postoje i da ne utiču i na naše momentalne i akutne reakcije. Mislim da sam Vam time odgovovorila i na pitanje da li sam nekada videla osobu da reaguje anafilaktičkim šokom a da je uzrok u psihi. Uzrok je uvek tu, a simptom se na telesnom nivou moze pojaviti bilo kada i mogu ga pokrenuti razni tzv alergeni, lekovi, pojave iz spoljašnje sredine. Dakle, da napravimo razliku između uzroka i pokretača postojećeg problema. Dalje, osoba koju sam videla da reaguje sam ja sama. Samo sam dosta radila na tome da shvatim svoje uzroke. Tako su i simptomi nestajali. Dakle, pokretači mojih reakcija su bile razne stvari, od lekova (instant reakcija) do pojava iz prirode. Sa šest godina nisam mogla da se zapitam od čega se toliko branim (mada moram priznati da su mi već tada neke stvari bile sumnjive) ali sa 26 već uveliko jesam. Pošto sam se toliko pitala, našla sam i odgovore. Stavila sam ih gore u članak. Samo neke. Dovoljne da se pojedini zamisle kako da manje uzroke pronalaze samo u simptomima i da se zapitaju ima li tu još nečega.
Hvala Vam još jednom.
Autorka teksta.

Hvala Ivana 🙂

Pokušajte ponovo, radi. Inače, njena email adresa je sanja.petkovic@gmail.com.

Pozdrav