Svaki živi organizam poseduje svoj sistem odbrane. Kada govorimo o našem fizičkom zdravlju, jasno nam je koliko je imonološki sistem bitan.

On nas brani od neželjenih i suvišnih sadržaja i govori o tome koliko smo dobro prilagođeni i ukazuje na one aspekte sredine koji nam mogu omesti redovno i zdravo funkcionisanje. Prilagoditi se zapravo znači integrisati u sebe. Prihvatiti, pustiti da se nešto infiltrira u naš organizam, a naći način da se stvar ne samo savlada, nego i prevlada.

Na isti način, naša psiha ima svoje odbrane, takozvane psihološke mehanizme odbrane. Ono od čega se tada branimo su sadržaji iz naše podsvesti koje doživljavamo kao neželjene, ugrožavajuće, nepoznate ili intenzivne.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Odbrana, kao takva, svakako je poželjna i potrebna stvar, ali samo dotle dok ne prevaziđe samu sebe.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

Šta to u praksi znači?

Organizam okružen supstancama koje registruje kao opasne (jer su nepoznate, nove i još nedoživljene) formira odbrambene reakcije koje mi opažamo kao bolesti. Onog trenutka kada prevladamo novo, kada mu nađemo mesto u svom sistemu (mi to kažemo da smo se uspešno odbranili, a zapravo smo ga uspešno integrisali), odbrane se povlače, tj. nema fizičkih reakcija i simptoma. Ista se stvar dešava i na nivou psihe.

Pročitajte i ovo: Bugarska ruža – eliksir visokih vibracija

Sadržaji iz naše podsvesti, razne misli, uverenja, emocije, traže da se integrišu u našoj svesti, da ih zagrlimo, prihvatimo i smestimo u svakodnevnu stvarnost. Ali ako te sadržaje doživimo kao preteće i nepoželjne (jer opet, i tome su nas nekako naučili), branićemo im da se uzdignu do svesnog, aktiviraćemo mehanizme odbrane.

Photo by Ryann Flippo on Unsplash

Ovakve odbrane spuštaju gard ili nas u potpunosti napuštaju, onda kada istinski razumemo da podsvesni sadržaji više ne predstavljaju nikakvu opasnost za naše poimanje realnosti i naše otvoreno življenje sebe samih.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

U oba slučaja, odbrana je poslužila svrsi. Našla nam se na putu da bi nam pokazala šta to novo imamo da savladamo. Preko nje razumemo da novo treba da rastegne granice našeg bića, da nas načini naprednom i obuhvatnijom verzijom onog već postojećeg u nama.

Pročitajte i ovo: Sedenje – najveći neprijatelj dobrog zdravlja žena 35+

Pošto nam je u prirodi da stvari razumemo kroz kontraste, sledi da ćemo ‘na prvu’, širenje i napredak videti kao opasnost, iako su one u biti ljubav, pa zato oko istih i formiramo granice i sisteme odbrane.

Pročitajte i ovo: Najbolje vežbe za zatezanje tela

Kako se ljubav ne bori za prolazak, jer njena suština isključuje svaku prisilu, ona je tu i čeka da joj dozvolimo slobodan protok. Dakle, sve zavisi od nas.

Pročitajte i ovo: Stvari koje razumeju samo mršave žene

Neretko smo skloni da svoje odbrane poprilično pojačamo i da bedeme postojano i čvrsto izgradimo. To je zato što mnogo pojava iz svoje sredine vidimo kao preteće. Tada one iste odbrane koje su u početku služile svrsi, postaju teret same sebi. Ne služe više samo onome zbog čega su nastale, nego nas štite od nas samih, od širenja i rasta.

Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde

Alergijom osoba pokazuje koliko je u odbrani, jer ako pogledate, svako ko je na nešto alergičan, mora na poseban način da se zaštiti, da se od nečega sklanja ili da nešto uklanja iz svog okruženja.

Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt

Pretnja postaju različite pojave iz prirode, ali pravo pitanje je – Na šta smo zaista alergični? Od čega se to stvarno branimo? Šta nam stvarno preti?

Photo by Gardie Design & Social Media Marketing on Unsplash

Ako razmislimo da se naša unutrašnja stvarnost uvek projektuje napolje, možemo li onda malo zastati i promisliti od čega se unutar sebe branimo, a samo nam je lakše da ga vidimo ako ga ”izbacimo” u spoljašnjost?

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

Ovde se moramo razumeti da je agresivnost veoma široko obuhvatan pojam, i da ne podrazumeva, kako većina često misli, samo napade i agresiju kao neke ”loše” pojave. Agresija je čista i sirova energija. Potencijal koji pokreće i iz koga se raste. Kao kada odlučno koračate kroz život, suočavate se, ne ustručavate se sebe i svoje prirode, tražite ali i dajete, ”grizete” kako imamo običaj reći.

Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu

Kada je suzbijate, iz straha da ne ispadnete ”agresivni”, zahtevni, sebični, u vama se kreira ljutnja. Ljuti smo na sebe jer ne smemo. Ljuti smo na sredinu jer nas u nečemu ne podržava i gaji nas u sistemu zabrana. Ljutnja, prastara ili skoro nastala, ali svakako nepoželjna, ako se pita sredina, društvo, običaji, kultura. I kao takva, i kao potisnuta, ona svakako želi napolje, bilo da govorimo samo o ljutnji ili čistoj prirodnoj energiji za životom.

Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest

To je trenutak kada počinjemo da se branimo od onoga što smo se naučili da ne pokazujemo.

Pročitajte i ovo: Koja je boja tvoje aure i zašto je to bitno

Kako ni psihološki mehanizmi nekada nisu dovoljni, i kako nam je nekakav fizički filter svakako neophodan, odbrana se izmešta u spolja.

Pročitajte i ovo: Hoćeš da smršaš?! Znam kako!

Alergijom, zapravo, proigravamo odbrane koje se dešavaju u nama. Transparentno komuniciramo da nas nešto napada. Napadaju nas spoljašnje supstance, a zapravo nas napadaju naši unutrašnji sadržaji.

Pročitajte i ovo: Tajne mladalačkog izgleda poznatih glumica

Samo što to moramo nekako pokazati, isprojektovati u spoljašnji svet, kako bismo ga videli i razumeli. Tek kada je napolju, ispred nas, kada ga vidimo, opipavamo, možemo njime i da se pozabavimo, a zatim i da ga menjamo. Tu na scenu stupaju alergije. Dobra simbolika da saopštimo osećaj napadnutosti.

Photo by Samantha Gades on Unsplash

Osoba sklona alergijama, konačno izlečenje nalazi kada asimiluje u svoj umni, duhovni i telesni sistem, sve one aspekte života od kojih se oseća ugroženo i od kojih za sada ima potrebu da se odbrani. Kada joj granice postanu propusne za neke nove sadržaje, čime zapravo širi kanale za ljubav, to jest, prihvatanje raznih i drugačijih pojava, ljudi, situacija.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o nesanici

Na prljavštinu, na biljke, na dlaku i sl.

Da sagledamo stvari ovako – biljni svet svakako simbolizuje nabujalost, plodnost, rast i razvoj. Jednom rečju, život. Bujice čega, razvoja čega se bojimo? Bujice nekih osećanja? Rasta kao promene ili toga da više ništa ne može biti isto ako damo sebi za pravo da cvetamo slobodno i bez ustezanja?

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

Kućni ljubimci svakako pobuđuju nežnost, maženje, razmenu dodirom. Kako nas to čini slabima, pa moramo od takvih svojih osobina da se branimo? Imajte u vidu da se ovde radi o unutrašnjem doživljaju da je nešto nepoželjno ili osetljivo kao područje života, iako se spolja ne mora videti. Naime, osoba može voleti životinje ili ih čak želeti, ali unutar nje postoji ovaj trenutak koga svakako ne mora biti svesna.

Dalje, šta je za nas prljavština? Čemu potreba za čistim i sterilnim? Da li nas tako život manje dotiče? Da li time manje učestvujemo u svim aspektima života?

Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma

Razna su područja života oko kojih se zaista možemo pozabaviti: ljubav, rast, plodnost, agresija, seksualnost, životnost, a da to nije alergija kao takva.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

U primeni joga asana, svaka inverzija pomaže u otvaranju disajnih puteva, ukoliko se alergijska reakcija na ovaj način manifestuje. Bilo da je u pitanju disajni trakt ili koža, inverzije opet podstiču hrabrost, smelost za samomanifestaciju i okreću nas da sagledamo drugačiju perspektivu. Ako je pritisak na disajne puteve povećan, u položajim se zadržavajte kraće (minut do dva, ili manje).

Pročitajte i ovo: Simptomi bujanja kandide

Adho Mukha Svanasana

adho mukha svanasana (2)
Foto Sanja Petković

Krenite iz klečećeg položaja, oslonjeni na šake. Kolena i stopala su u širini kukova. Podignite sedalni deo i odgurnite se šakama o pod, kako bi vam se grudi približavale kolenima. Pete ne moraju leći na pod. Pogled usmerite ka kolenima ili pupku, kako bi vam se ispravio vrat.

Setu Bandhasana

setu bandhasana (2)

Ležeći na leđima, privucite pete ka sedalnom delu, držeći stopala i kolena u širini kukova. Ako vam je udobno, dohvatite skočne zglobove, ako ne, ostavite ruke ispod tela, sastavljenih dlanova, prepletenih prstiju i zategnutih laktova. Podignite sedalni deo. Napredna verzija prikazana je na donjoj slici. Ležeći na leđima, sastavite pete a prste nogu razmaknite u stranu. Kolena su savijena i opuštena da padaju na spolja. Dok sedalni deo leži na podlozi, postavite teme glave na pod i odignite grudni koš. Ukrstite ruke na grudima i dlanove stavite blizu ili na ramena. Postepeno odižite sedalni deo. Težina će preći na teme glave, a noge će se vremenom ispravljati.

Halasana

halasana (2)

Ležeći na leđima, odgurnite se šakama o pod, tako da vam noge pređu preko glave. Stopala ne moraju dodirnuti podlogu i kolena mogu ostati savijena ili ih možete osloniti na čelo.

Saralamba Sarvangasana

saralamba sarvanagasana

Iz Halasane poduprite šakama leđa, tako da dlanovi imaju tendenciju da se vremenom približavaju lopaticama, a laktovi da se međusobno približavaju. Odignite noge ka plafonu.

Dvipada Viparita Dandasana

dvipada viparita dandasana

Takođe je napredna asana. Iz Dhanurasane (visoki most), teme glave spustite na pod. Dlanovima obuhvatite potiljak i prepletite prste na rukama. Laktovi su u širini ramena. Ispravljajte noge, postepeno kližući stopalima niz prostirku.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

6 KOMENTARI

  1. Poštovana Sanja, jako ste lepo napisali ovaj članak, ali Vas molim da ubuduće malo više obratutite pažnju na termine koje koristite. Predstaviliste alergijske reakcije kao psihosomatske simptome (nisam doktor ali razumecete sta mislim), i kako biste onda objasnili kada nekome bukne alergijska reakcija i dođe do gušenja usled alergena koga čovek nije bio svestan? Da li ste ikad videli da usled psihickog problema dođe do oticanja ili anafilaktičkog šoka? Od čega se brani osoba koja je alergična na penicilin ali ne i druge antibiotike? Ili veliki procenat svetske populacije koji je alergičan na kikiriki, je l se i oni brane? Molim Vas, postoje lakoverni ljudi koji će poverovati da će im nekoliko istezanja i vežbi disanja rešiti alergije a neki zaista imaju jako ozbiljne reakcije na alergene. Ja ću evo pokušati ove vežbe i preskočiti antihistamine kad mi neki polen izazove iritaciju očiju i kijanje jer od ambrozije neću sigurno umreti a Vi pazite šta pišete jer nekoga možete dovesti u opasnost.

    • Poštovani Marko, hvala Vam na komentaru.
      Razumem Vašu zabrinutost, ali svrha ovih članaka je da se čovek zapita i porazmisli o sebi na način koji do tada možda nije, a svakako ne da primeni pet joga asana i misli da je sve rešio. I ljudi su toga svesni. A ako pak nisu, postaće kada uoče da bez svakodnevnog rada, daljeg raspitivanja, radoznalosti i upornosti, ne mogu postići dalje od informacije. Dakle, lako i brzo i na osnovu samo nekoliko redova ne može. A to isto očekivati i od onoga koji piše je takođe nemoguće. Ali ako je onaj koji piše uspeo nekoga da navede na razmišljanje, odlično. Svrha bilo kakvog članka, pisane forme, knjige, predavanja, usmenih izveštavanja je informacija. Svakog koga ovo dovoljno iziritira je spreman da poradi na dubljem preispitivanju sebe, a koji prevazilazi samo otklanjanje i ublažavanje simptoma.
      Da li je ovde negde rečeno da ljudi ne uzmu prvu medicinsku i sličnu pomoć pri napadima i akutnim stanjima, ili je pak postavljeno niz pitanja oko kojih se ljudi mogu zamisliti o sebi, o korenu nastanka nečega što je kasnije samo simptom?
      Da li je negde rečeno “Uradite ove vežbe i vaš problem je kao rukom odnesen” ili pak piše “U primeni joga asana svaka inverzija POMAŽE u otvaranju disajnih puteva…” i slično?
      Takođe, da, reakcija na sve alergene je odbrana. Čovek odbranama komunicira da se sa nečim ne slaže i da nešto ne prihvata. U tome nema ničeg nepotrebnog za dalje razumevanje sebe. U momentu alergijske reakcije, čovek je uglavnom svestan samo simptoma i samo o njemu razmišlja i o tome kako da ga ukloni. To je sasvim u redu i tako treba i da ostane, jer ga simptom ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Ali kada nije u samom akutnom napadu, čovek je u odličnoj poziciji da porazmisli o sebi, o tome kako pravi taj i taj simptom i kako da radi na njegovom konačnom uklanjanju. A to su ovakva pitanja koja nameće i sam članak, a koja idu dalje, u podsvest nastanka, ako ćemo već tim rečnikom. Telo je samo reakcija na te naše sadržaje i naravno da tih sadržaja nismo svesni u momentu nekog napada simptoma (bar nije većina). To ne znači da sadržaji ne postoje i da ne utiču i na naše momentalne i akutne reakcije. Mislim da sam Vam time odgovovorila i na pitanje da li sam nekada videla osobu da reaguje anafilaktičkim šokom a da je uzrok u psihi. Uzrok je uvek tu, a simptom se na telesnom nivou moze pojaviti bilo kada i mogu ga pokrenuti razni tzv alergeni, lekovi, pojave iz spoljašnje sredine. Dakle, da napravimo razliku između uzroka i pokretača postojećeg problema. Dalje, osoba koju sam videla da reaguje sam ja sama. Samo sam dosta radila na tome da shvatim svoje uzroke. Tako su i simptomi nestajali. Dakle, pokretači mojih reakcija su bile razne stvari, od lekova (instant reakcija) do pojava iz prirode. Sa šest godina nisam mogla da se zapitam od čega se toliko branim (mada moram priznati da su mi već tada neke stvari bile sumnjive) ali sa 26 već uveliko jesam. Pošto sam se toliko pitala, našla sam i odgovore. Stavila sam ih gore u članak. Samo neke. Dovoljne da se pojedini zamisle kako da manje uzroke pronalaze samo u simptomima i da se zapitaju ima li tu još nečega.
      Hvala Vam još jednom.
      Autorka teksta.

  2. Ovaj clanak je genijalan. Ja sam ranije imala alergije, cak i sada ponekad. Inace sam psiholog i upoznata sam sa brojnim psiholoskim mehanizmima. Tako da i sa stanovista psihologa kao i sa stanovista osobe koja je sklona ovom vidu odbrane mogu reci da je clanak izuzetan. Sve pohvale.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.