Smeh odraslih je podjednako složen i predstavlja evolutivni odgovor na nešto zbunjujuće ili neočekivano. To je snažan „jasan“ signal nama i drugima da je potencijalna pretnja, u stvari, bezopasna.

Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?

Profesor Belijeni smatra da je smeh usko povezan sa razvojem mozga i ličnosti. Deca se smeju iz veoma različitih razloga u različitim fazama razvoja, mnogo pre nego što mogu da shvate apstraktne koncepte kao što su igra reči, vic, ili čak jezik.

Evolucione prednosti smeha

Smeh proizilazi iz naše sposobnosti da podsvesno razumemo i procenimo nedoslednosti u šali ili akciji: to je naš odgovor na trenutni prelaz između zaprepašćenja i razrešenja.

Pročitajte i ovo: Šta nije OK sa onima kojima niko nije OK?!

Smeh kod odraslih stoga signalizira prolazak pretnje ili straha, kako nama samima tako i onima oko nas. Zbog toga se deca – i mnogi odrasli – smeju na toboganima ili u sličnim situacijama: umesto da plaču od straha, oni prelaze iz zbunjenosti i užasa u razrešenje. Smeh je signal ovog prelaza.

Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi

Nekoliko studija pokazuje da je ovaj proces mehanizam koji stoji iza uspešne komedije, posebno fizičke komedije. Francuski filozof Anri Bergson prvi je predložio i objasnio ovaj mehanizam 1900. godine u vezi sa slepstik komedijom: „Element koji se smeje… sastoji se od određene mehaničke neelastičnosti, upravo tamo gde bi se očekivalo da se nađe široko budna prilagodljivost i živa savitljivost ljudskog bića. ”

Bebe uče kako da se smeju

Smeh počinje ubrzo nakon rođenja. Deca uče da se smeju jer žele da imitiraju svoje roditelje i da dobiju odobravanje od njih. Ovo je način na koji bebe u početku sve uče: oponašanjem i odobravanjem odraslih oko sebe.

Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?

Ali kako rastu, bebe izlaze iz simbioze sa roditeljima koja karakteriše prve mesece života. Uče da razlikuju sebe od svojih roditelja i sveta oko sebe. Kada počnu da se ponašaju autonomno – od druge do pete godine – prvi put počinju da osećaju novu senzaciju: neke stvari mogu izgledati hladno, čudno ili na mestu, a to ih šokira, zbunjuje i zadivljuje.

Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?

Tu dolazi smeh: posle trenutka oklevanja shvataju da je ono što je izgledalo zastrašujuće ili neočekivano zapravo bezopasno.

Na primer, dete se smeje kada vidi oca sa lažnim klovnovskim nosom. Zašto? Zato što su se na delić sekunde postideli: taj nos nije „živi“ nos. Kada shvate da je to bila samo tatina šala, smire se i smeju. Oni takođe mogu da se smeju kada njihov stariji brat napravi glupu facu, a proces je isti: čuđenje, uveravanje, smeh.

Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa

Shvatanje logike omogućava deci da razumeju šale

Od pet ili šest godina i više, deca uče da rukuju apstraktnim konceptima, što znači da mogu da shvate i „prihvataju“ šale. To se dešava kada prevaziđu raniju fazu egocentričnosti, što ometa njihovo razumevanje mišljenja drugih.

Bebe uče od roditelja da se smeju

U ovoj fazi, smeh se javlja po istim kriterijumima kao i kod odraslih, odnosno da ne odobravaju ono što smatraju hladnim i lažnim, ne samo kod drugih ljudi, već i u procesima rasuđivanja. Ovaj mentalni proces čini osnovu dobrog vica: nepodudarnost, zaprepašćenje i razrešenje.

Pročitajte i ovo: Kako da dosegnemo ličnu sreću?

Ove tri faze razvoja smeha – oponašanje i odobravanje, čuđenje, neodobravanje – dobri su pokazatelji mentalnog rasta i razvoja deteta.

Smeh roditelja može pomoći bebinom razvoju

Smeh roditelja, kao i beba, važan je za razvoj, ali zašto se roditelji instinktivno smeju svojim bebama? Lako možemo razumeti da se majka ili otac radosno smeši svojoj bebi, ali smeh je složeniji.

Pročitajte i ovo: Seksualnost – nepoznata neverbalna komunikacija

Kada gledaju svoje dete, roditelj ne može da se ne zbuni: bebe su po prirodi čudne jer liče na odrasle, ali ne govore i ne ponašaju se kao oni. Ovo trenutno čuđenje traje delić sekunde pre nego što ga odmah savlada: to je samo njihova voljena beba!

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između srodne duše i životnog partnera?

Ovo bi trebalo da podstakne sve roditelje da se smeju sa svojim bebama, da se ne osećaju samosvesno ili uplašeno, i da budu njihovi „pratioci smeha“, preporučuje profesor Karlo Belijeni.

Takve interakcije mogu poboljšati ponašanje i dobrobit beba – smeh je dokazani saveznik našeg imunološkog sistema – i pomoći im da razviju prirodan, zdrav odnos sa ovim složenim ljudskim odgovorom.