Salvestroli su prirodna jedinjenja u pojedinim biljkama koji mogu da se koriste u terapiji i prevenciji karcinoma, bez neželjenih efekata.
Salvestroli su poznate hemijske strukture ali se tek od skoro ispituju njihova antikancerogena svojstva. Ključna karakteristika salvestrola je da se aktiviraju samo unutar ćelija raka, koje inaktivišu ili eliminišu. Salvestroli nisu sami po sebi atikancerogeni agens, već to postaju kada su stimulisani određenim enzimima, koje luče kancerogene ćelije.
Salvestroli biljkama služe kao prirodna samoodbrana. Biljke ne mogu pobeći od predatora i patogena. Zato proizvode hemikalije koje deluju kao atraktanti i repelenti.
Pročitajte i ovo: Psihološki uzroci poremećaja ishrane – anoreksija i bulimija
Repelenti su sintetizovani za borbu protiv mikrobioloških patogena, kao što su gljivice (plesni) ili bakterije. Kada je zrelo voće i povrće napadnuto od strane gljivica, biljke razvijaju salvestrole kao prirodnu samoodbranu.
Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?
Enzimi kancerogenih i prekancerogenih ćelija stimulišu salvestrole da proizvode piceatanol, koji je toksičan za ćelije raka. Može se zaključiti da već imamo prirodni lek za borbu protiv raka, koji bi mogao da zameni neke neefikasne, sintetičke varijante.
Smatra se da su salvestroli nastali kao specifičan način samoodbrane, koji izaziva lančanu reakciju događaja, koji mogu da ubiju ćelije raka pre nego što imaju priliku da se razviju u tumor.
Pročitajte i ovo: Kako propustljiva creva utiču na razvoj autoimunih bolesti
Na taj način, možemo objasniti zaštitne efekte ishrane bogate voćem i povrćem. Klinička studija rađena 2006. godine ispitivala je efekat salvestrola, ukoliko se primeni u koncentrisanom obliku, kao suplement. Rezultati su bili impresivni. Mnogi zbog toga danas opisuju salvestrole kao “najznačajniji prodor u ishrani, od otkrića vitamina”.
Pročitajte i ovo: Šta se dešava sa telom ako preskočite doručak
Kao što je poznato, najaktuelnije antikancerogeno sredstvo, hemioterapija, izaziva ozbiljne neželjene efekate. Razlog tome je što su antikancerogeni lekovi većinom i sami otrovi koji ne prave razliku između ćelija raka i zdravih ćelija. Za razliku od hemioterapije, salvestroli se aktiviraju samo u ćelijama raka. Dakle, postoji mogućnost da se stvori antikancerogeni tretman bez neželjenih efekata.
Postavlja se pitanje, šta salvestrole čini tako selektivnim.
Ranih 1990-ih, na Medicinskom fakultetu Univerziteta Aberdin, istraživači su otkrili enzim CYP1B1. Danas je sa sigurnošću utvrđeno da je CYP1B1 široko rasprostranjen u ćelijama tumora, različitih humanih karcinoma, ali ne postoji u ćelijama zdravih tkiva. Mnogi ovo otkriće smatraju jednim od najvažnijih otkrića u istraživanju raka u poslednjih 25 godina. U poslednjih 25 godina potvrđeno je desetine različitih naučnih studija od strane uglednih laboratorija širom sveta, uključujući i Dana-Farber kancer institut i Grej institut za rak u Londonu.
Pročitajte i ovo: Baštovanstvo je podjednako dobro za vas, kao i odlazak u teretanu
Hemioterapeutski lekovi obično ne prave razliku između karcinoma i zdrave ćelije, što ih čini toksičnim za organizam.
Pročitajte i ovo: Loše strane keto dijete
S obzirom na to da enzima CYP1B1 nema u zdravom tkivu, a u ćelijama kancera je prisutan u značajnoj meri, imunoterapija usmerena protiv CYP1B1 obećava mnogo precizniji pristup. CYP1B1 se nalazi unutar kancerogenih ćelija u okviru bešike, mozga, dojke, debelog creva, bubrega, jetre, pluća, jednjaka, jajnika, kože, tankog creva, želuca i materice. Danas se CYP1B1 smatra tumor markerom zato što se može naći samo u ćelijama raka.
Važno je znati da tamo gde je ovaj enzim veštački inhibiran, salvestroli neće uspeti da unište ćelije raka.
Pročitajte i ovo: Anoreksija – glad za životom
Još uvek ne postoje objavljena naučna istraživanja na pacijentima obolelim od karcinoma, već samo laboratorijska „in vitro“ istraživanja. Ipak, trenutno su u toku istraživanja salvestrola u raznim delovima sveta. Razne studije slučaja se već objavljuju u medicinskim žurnalima.
Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi
Prvi salvestrol koji je pronađen bio je Resveratrol.
Bio je predmet mnogih istraživanja koja su pokazala njegove značajne zdravstvene benefite, uključujući antikancerogena svojstva, naročito za rak dojke. Resveratrol se nalazi, u najvećim količinama, u crvenom i zelenom voću i povrću, uglavnom, u organskim proizvodima.
Važno je napomenuti da neke sorte sadrže salvestrole dok ih druge ne sadrže.
Istraživanja su pokazala da koncentracija salvestrola u hrani izuzetno varira i umnogome zavisi od toga gde i kako se biljka gaji. Salvestroli imaju gorak ukus. Retki su oni kojima taj ukus predstavlja naročito zadovoljstvo, tako da ljudi, u principu, jedu malo ovakvih namirnica.
Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo
Količina salvestrola u namirnicama je smanjena i industrijskom preradom.
Pročitajte i ovo: Kako da se pravilno hranimo tokom proleća
Viši nivoi salvestrola su pronađeni u starijim sortama voća i povrća, koje imaju veću gorčinu. Salvestrola ima najviše u biljkama koje rastu na kamenitom terenu, u hladno ceđenim uljima i neobrađenoj hrani. Na primer, količina salvestrola u dve jabuke iste sorte, kupljene u različitim delovima države može da varira, u zavisnosti od toga gde i kako se gaje, bez obzira na činjenicu da obe mogu biti organski gajene.
Suplementi obezbeđuju između 100 i 2000 jedinica, po kapsuli. Niže doze se mogu smatrati preventivnim dozama, za zdrave pojedince. U terapijske svrhe se koriste doze od oko 4000 jedinica dnevno.
Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju
Generalno, organski proizvodi imaju mnogo veći sadržaj salvestrola u odnosu na proizvode iz intenzivne proizvodnje.
Pročitajte i ovo: Pet različitih vrsta keto dijeta
U modernoj poljoprivredi, fungicidi se intenzivno koriste za sprečavanje truljenja i gljivičnih infekcija voća i povrća. Tretiranje biljaka fungicidima višestruko smanjuje sadržaj salvestrola u namirnicama. Biljka gubi razlog za stvaranje salvestrola jer ne postoji razlog za samoodbranu. Takođe, mnogi fungicidi koji se koriste u savremenoj poljoprivredi mogu remetiti CYP1B1 mehanizam.