U današnjoj eri zavisnosti od pametnih telefona, čak i parovi u vrlo stabilnoj vezi mogu postati sumnjičavi i pitati se kome njihov partner možda šalje poruke. Ali postoje bolji načini da potvrdite ili poništite svoje sumnje od tajnog špijuniranja njihovog uređaja.
Nedavno sam saznao da je partner moje prijateljice pozajmio njen telefon i koristio ga da proveri naše poruke, jer je bio zabrinut da imamo aferu, kaže u svom članku za britanski Independent Oliver Kins. Bilo je to pravo otkriće. Ne zato što mi je smetalo da neko istražuje moje glupe šale, više sam bio tužan što se neko ko mi je drag, osećao primoran da uradi jedinu stvar koja garantuje da neće doneti nikakav mir, a to je da pristupi telefonu svog partnera bez njegovog znanja.
Mnogima može izgledati očigledno da je „čeprkanje“ po telefonu voljene osobe loša ideja, ali hajde da rezimiramo neke od razloga zašto je to tako. Prvo, to je „invazivna metoda“. Čak i ako mislite da je vaš partner kriv za neverstvo, ironija je da čitanjem njihovih privatnih poruka vi postajete krivac. Kao što treba poštovati privatnost onoga što voljena osoba može reći terapeutu, tako i vi treba da poštujete ono što vaš partner može reći o vama privatno sa bliskim prijateljima.
I kao što će vam svaki špijun reći, nikada se nećete zaista zasititi ili dovoljno uveriti onim što otkrijete. Čak i ako pronađete kao što je prisustvo aplikacije za upoznavanje, pitanja i nesigurnosti će samo eskalirati, a ne nestati.
Prvi put sam shvatio da me partnerka laže nakon što sam bacio pogled na aplikaciju za vremensku prognozu na svom telefonu (zašto je bila podešena na Lejk distrikt a ne u Eseks, gde mi je rekla da će biti na sastanku). Uprkos tim informacijama, ogroman osećaj neizvesnosti i nejasnoća samo se povećavao.
Duboko u sebi znamo da je „njuškanje“ po tuđim stvarima jednostavno loše. Međutim, i sumnja da vas neko vara stvara stanje koje mnogi opisuju kao negde blizu ludila.
Naša zavisnost od telefona samo pogoršava problem, oni zauzimaju tako veliki deo našeg privatnog života da ih je lako smatrati instrumentima za ugrađivanjre osećaja krivice i izazivače sumnju 24/7.
Čak i kada vidite partnera okrenutog leđima, kako nekome šalje poruku, to može učiniti da se najrazumnija osoba u najsigurnijoj vezi iznenada oseti paranoično.
Zatim, postoje ljudi koji vide telefone kao oblik javne svojine. Otišao sam na sastanak sa jednom devojkom pre nekoliko godina. Ona je inače na svom profilu za upoznavanje bila vrlo jasna i istkla da smatra da su joj u komunikaciji veoma važni poštovanje i ophođenje sa uvažavanjem.
Kada je tokom našeg sastanka moj telefon zasvetleo, tokom našeg drugog pića, ona se refleksno nagnula napred i počela da čita poruke na mom ekranu. Nekoliko sekundi sam se smejao u neverici pitajući se: „Da li se ovo zaista dešava“ pre nego što sam rekao: „Hm, da li misliš da bi ovo moglo da mi smeta?“
Život se ipak malo menja kada vam neko prođe kroz telefon na načine koji prevazilaze radoznali pogled na prvom sastanku. Doživeo sam „špijunski pristup“ mom telefonu i ranije. Lagao sam i varao svoju partnerku u to vreme i ona je želela da zna istinu. Međutim, ono što se promenilo je to što se šteta koju sam napravio varanjem, spojila sa nametljivim načinom na koji sam uhvaćen, ostavljajući me sa novom svešću da je najbolji način postojanja u digitalnom prostoru pretpostaviti da svako može da vidi sve što radite , u svakom trenutku.
Možda bi pomoglo to da sami sebe nadgledate. Uzmimo starijeg republikanca i sadašnjeg predsednika Predstavničkog doma SAD Majka Džonsona, koji je 2022. priznao da su on i njegov, tada 17-godišnji sin, pratili telefone jedan drugog kako bi proverili da li drugi ne gleda pornografiju. Ovaj gotovo distopijski pristup moralu postignut je putem aplikacije pod nazivom Covenanat Eyes, koja se najčešće promoviše u tvrdokornim hrišćanskim zajednicama. O vašim aktivnostima izveštava vašeg „partnera u odgovornosti“ ako detektuje da je bilo šta „sumnjivo“.
Većina razumnih ljudi bi se klonila ovakvih stvari iz milion razloga. Ali jedan od njih je da jednostavno imati pristup nečijim podacima nije dovoljno. Podaci sami po sebi ne mogu zadovoljiti naše ljudske potrebe za dijalozima, objašnjenjima i razumevanjem. Ako znate šta vaš partner radi na svom telefonu bez konteksta, ništa neće poboljšati, samo će vas dodatno frustrirati.
Postoji mnogo načina da budete ljuti zbog ponašanja vašeg partnera na mreži. Često to može biti gotovo potpuno iracionalno. Pratiti bivšu na društvenim mrežama je jedna stvar, ali pre mnogo godina, upoznao sam jednu ženu u jednom klubu koji je bila besna jer je upravo otkrila da njen muž prati Kejti Peri na Instagramu. Bila zaokupljena time i takođe, nije mogla da vidi razlog zašto on to radi, čak i ako ne voli pop muziku.
Ne poznajem je dovoljno dobro da bih je pitao: „Jesi li pokušala da ga pitaš da li se zaljubio u Kejti Peri?“ Ali za nju je samo taj mali onlajn čin imao duboke posledice koje muž verovatno nikada nije mogao da shvati.
Ako ste zaista u skladnoj vezi sa nekim, trebalo bi da budete u mogućnosti da se brzo dogovorite oko toga zašto ne bi trebalo da pregledavate telefone jedno drugom ili da znate međusobne šifre, kao stvar principa.
Istina, prava ljubav uključuje i određene granice koje štite, a ne sputavaju. Kada ste otvoreni i verujete svom partneru, zaista ne bi trebalo da postoji želja da čitate njegove poruke. Jedna od mojih najlepših je sa devojkom, čiji telefon nisam imao ni najmanju želju da proveravam, a bilo je prilika.
Još nema izgleda za svadbena zvona, ali ako bismo se venčali, naši zaveti bi sigurno bili: „U bogatstvu i siromaštvu, u bolesti i zdravlju, moja šifra te se ne tiče“.
