Iako u krizi, život u braku i dalje je život koji biraju mnogi.

Neki zato što istinski veruju u brak i na njega gledaju kao na krunu ljubavi s partnerom, drugi zato što je za njih brak sinonim za udobnost, sigurnost i veću lakoću življenja, a treći zato što na brak gledaju kao na “put kojim se češće ide”.

Najviše šansi za zaista srećan i dobar brak imaju oni koji ga biraju i grade jer se sa svojim partnerom vole i žele da traju u zajednici u kojoj će svoju ljubav negovati i slaviti. Naravno, većina onih koji biraju bračnu zajednicu to čine vođeni željom da odnos u koji ulaze uspe i traje “do kraja života”.

Pročitajte i ovo: Kako previše jake želje u odnosu postaju prečica do razočarenja

Za mnoge je biranje braka opredeljivanje za pravu, “večnu” ljubav, vernost partneru, posvećenost i odgovornost, pouzdanost, mogućnost računanja i oslanjanja na onog drugog. I za mnoge je bračna zajednica “čvršća”, “ozbiljnija” i teže raskidiva od zajednice onih koji su “samo” emotivni ali ne i bračni partneri.

Imajući na umu vlastiti pogled na brak i ljubav u njemu, i žene i muškarci pažljivo biraju buduće bračne partnere. Balansiraju između svojih želja, potreba i očekivanja od partnera i partnerskog odnosa, s jedne strane, dok se s druge rukovode i onim što potencijalnog partnera čini “dobrim za brak”.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

Partnera dobrog za sebe lično od onog koji se procenjuje dobrim za bračni i porodični život, te funkcionisanje u roditeljskoj ulozi, neretko razlikuje mnogo toga. To izbor partnera ili partnerke za brak može učiniti prilično teškim jer zahteva odustajanje od nekih lično važnih potreba, standarda i kriterijuma, dok istovremeno znači zahtev za vrednovanjem onoga što se procenjuje dobrim za zajednicu.

Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu

Tako možete sresti žene i muškarce koji su za emotivne veze birali partnere koji su sušta suprotnost onima s kojima su se na kraju “skrasili”.

Bračni i dugogodišnji partnerski odnosi zahtevaju i pretpostavljaju brojne sličnosti i kompatibilne razlike partnera. Kompatibilno različiti su oni partneri koji skladno i u sreći ostaju zajedno, iako mnogima iz njihovog okruženja nije jasno “kako ona može s njim tako mirnim, inertnim i nepreduzimljivim” ili “kako on trpi njeno stalno naređivanje i komandovanje”.

Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?

Opstaju, dakle, veze onih koji dele potrebe i očekivanja od sadašnjosti i budućnosti partnerstva. Veze onih koji od (zajedničkog) života žele isto ili vrlo slično i ka tome idu zajedno, podržani jedno drugim.

Pročitajte i ovo: Zašto je bitno proći kroz tugovanje zbog gubitka voljene osobe i kako tče proces?

Suprotstavljena očekivanja od partnerskog odnosa po pravilu predstavljaju problem i uzork su čestih konflikata, svađa i razilaženja partnera, pre ili kasnije. Razlike na nivou prirode i karaktera partnera nisu od onih razlika koje predstavljaju pretnju po opstanak veze, štaviše, vrlo lepo i udobno mogu se nadopunjavati i odnos činiti živim u meri koja je potrebna i zdrava.

Svako od nas bi mogao da kaže šta za njega predstavlja dobar, kvalitetan partnerski odnos. Kada bismo na jedno mesto stavili sve naše ideje i predstave o dobrom emotivnom odnosu, na toj bi se listi sigurno našli kvaliteti kao što su jednakost i ravnopravnost partnera, uzajamno prihvatanje i poštovanje, razumevanje i voljenje svega onoga što partner jeste i nije, međusobno podsticanje na rast i razvoj, podržavanje i tolerancija, zadržavanje i negovanje isključivo ličnih interesovanja i potreba…

Pročitajte i ovo: Lepota se ne oprašta

Verovatno bi malo ko mogao da kaže da odličnim odnosom smatra onaj u kojem su partneri izgubili sebe i postali su “mi”, ili onaj u kojem je sva moć na strani jednog od partnera.

Pročitaj i ovo: Fatalna privlačnost – zašto ostajemo sa emotivno nedostupnim partnerima?!

Međutim, iskustvo i praksa pokazuju da je mnogo onih koji biraju upravo takve načine funkcionisanja, njima su zadovoljni i ne žale se (a najvažnije je to da se dve osobe slažu oko načina na koji žive svoje partnerstvo i da nijedna od njih nije u patnji ili trpnji povodom toga).

Nije mali broj onih (bračnih) parova u kojima je žena “glavna” – bira, pita se i odlučuje za oboje. Usmerava, upravlja i “zna bolje”. Predlaže, sugeriše i navodi svog partnera na opcije koje smatra najboljim za njega i njih dvoje.

Pročitajte i ovo: Gazim 40-te, hvata me panika za detetom! Ali čemu panika?!

Do ženine “prevlasti” u paru može doći nakon borbe za moć ili, pak, bez imalo borbe i potrebe za njom. Izvesna borba za moć, sebe i svoje u vezi je prirodna i sasvim u redu i pre svega se tiče pregovaranja u cilju pronalaženja kompromisnih rešenja, te eventualnog nepristajanja na kompromise. S druge strane, isključivo držanje konaca u rukama jednog od partnera znači disbalans i zloupotrebu moći, te prelaženje mere zdravog kada je o granicama i podeli uloga i zadataka reč.

Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!

Žene se, generalno gledano, uče brizi i nezi o domu, deci i porodici. Držanju porodice na okupu i oku, “pod kontrolom”. I žene i muškarci koji biraju bračni i porodični život biraju i poznatost, izvesnost, sigurnost, stabilnost i mir; postojanje pravila, odgovornosti i obaveza; organizovanost i uređenost života na način koji predstavlja svojevrsno obećanje i garanciju mirne budućnosti.

Za razliku od muškaraca, mnoge žene imaju snažniju potrebu za predvidivom i mirnom partnerskom i porodičnom budućnošću, te je time i njihova potreba za kontrolom partnerske i porodične sadašnjosti veća. Život s muškarcem koji tu potrebu razume i kontrolu dozvoljava, ženi značajno olakšava. Štaviše, mnogo je onih muškaraca za brak kojima žene s takvim partnerskim ambicijama i željama savršeno odgovaraju.

Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?

Ipak, iako parovi koji se opredeljuju za dominaciju žene u odnosu neretko funkcionišu dobro i u miru, mogli bi da razmisle o tome kako svoje partnerstvo mogu učiniti boljim, funkcionalnijim i kvalitetnijim (jer prostora i razloga za rad na sebi i unapređenju kvaliteta odnosa s partnerom uvek ima).

Pročitajte i ovo: Razvod – da li je to ono što zaista želim?

Ako ste žena koja bira dominaciju nad partnerom, ili ste muškarac koji se opredeljuje za dominantnu partnerku, razmislite o tome koje svoje želje i potrebe time zadovoljavate. Kako dominiranje nad partnerom, odnosno povlađivanje partnerki, čini da se osećate? Čega se bojite pa birate (potpunu) kontrolu, odnosno poveravanje kontrole svojoj partnerki? Šta možete da uradite kako biste pobedili brige i strahove koje osećate? Šta mislite da bi se dogodilo nakon što biste “izjednačili” snage?