Radeći s ljudima, naslušala sam se priča o ljubavnim problemima: ona njega voli – iako on nju ne voli više ili je nikada nije ni voleo, on nju voli – ali to ne izražava rečima i ne pokazuje delima, ona hoće da bude s njim – iako on neće da bude s njom, ona bi da razgovaraju (i rešavaju probleme) – on bi da ćute (i puste da stvari idu svojim tokom), ona ne može da mu bude dovoljno dobra partnerka – od bivanja najboljom mogućom majkom njihovoj deci, ona čeka da se on vrati kući – dok on ne može da dočeka da se vidi s ljubavnicom…itd.
Ni sama ne znam koliko sam ovakvih i njima sličnih priča čula. Znam da je zanemarljivo malo bilo jedino klijenata koji su bili nesrećno zaljubljeni. Sreća pa mnogi sebe poštede barem te ljubavne nesreće.
Mislim da bi sa sobom u vezi bile sve klijentkinje s kojima sam radila do sada – da su muškarci. Mislim da su realno sagledavale svoje jake i slabe strane, da su u (potencijalnim) partnerima želele da pronađu najmanje ono što i same nude i mogu da daju.
Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju
Svaka je znala „gde joj je mesto“, šta u odnosu s drugim (ne) može i (ne) želi, šta zaslužuje i na šta (ne) bira da pristaje. Ovo navodim jer neki (ne)kompetentni misle i umeju da kažu da samujete zato što su vam kriterijumi (pre)visoki i „izmišljate“, „fantazirate“ ili se „zanosite“.
Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema
Interesantno, ali – isti ti (ne)kompetentni obično ne misle da „izmišlja“, „fantazira“ i „zanosi“ se muškarac koji u partnerstvu s drugom hoće da pronađe i ima sve što hoće.
Iako je u praksi izuzetno retka, ravnopravnost je bolja od svake druge partnerske dinamike. Ne izmišljate ako želite partnera ravnog sebi, onog koji vam parira i imponuje.
Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!
Ne izmišljate ako ne želite da budete s onim s kojim ne želite da budete, iz kojih god (svojih) razloga. Imate pravo na svoje razloge, svoja nezadovoljstva i nepristajanja. Važno je samo da ste stvarno OK s njima.
Rekla bih da je među ljudima današnjice mnogo više žena koje polažu na suštinu.
Pročitajte i ovo: Kako da pomognete osobi koja je u depresiji
One su te koje se pitaju ko su (zapravo) i kako su; koliko su zadovoljne i ispunjene – kako poslovno, tako privatno; koliko su partnerski odnosi u kojima su odnosi ljubavi, kuda s izabranim partnerima idu i gde žele da stignu, šta je najbolje da urade s frustracijama i nezadovoljstvom s partnerstvom u vezi, kakve će postati i šta će od njih ostati ako se udaju i(li) postanu majke, oko čega će se u budućnosti organizovati njihovi identiteti, itd.
Mnogim muškarcima je i dalje dovoljno, ako ne i najvažnije da važne stvari u životu jednostavno „obave“ i s njima završe. Jesu li nestrpljiviji i manje promišljaju od žena, ili se pre i lakše mire s onim što je „odrasli“ i bračni život u praksi – pitanje je.
Pročitajte i ovo: Patrik Melrouz ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu
Bilo kako bilo, činjenica je da muškarci daleko više doprinose stanju u kojem su danas veze i brakovi – nezainteresovanošću, neposvećivanjem, inertnošću, podrazumevanjem, otpisivanjem i umanjivanjem značaja, prebacivanjem na „šalu“, ignorisanjem, negiranjem, neuključivanjem, zaobilaženjem, izbegavanjem… i ostalim disciplinama u kojima su ovenčani zlatom.
Pročitajte i ovo: Put do raskida – Njemu nije do seksa jer ona glumi orgazam
S jedne su strane muškarci koji samo hoće da spavaju i neobavezno se viđaju s vama, s druge su strane oni koji samo hoće da se ožene prvom sledećom, tj. onom kojom je najjednostavnije oženiti se, dok su s treće strane oni koji osvajanje i sve ostalo prepuštaju ženama.
Između prvih, drugih i trećih su muškarci koji nestaju. Ne polako i sigurno, već galopirajućom brzinom.
Obzirom da mnogi muškarci u širokom luku zaobilaze žene koje imaju i mogu sve, činjenica da taj i taj muškarac žuri da se oženi tom i tom ženom toj ženi i nije neki kompliment, zar ne?!
Pročitajte i ovo: Jesu li žene koje ne žele da imaju decu sebične?
Mnoge žene, recimo, (silno) razočarava to što ka njima ne idu njima ravnopravni (oni obično „posežu“ za onima kojima mogu da dominiraju) – a s lakoćom i „bez pardona“ obraćaju im se oni kojima bi one mogle da dominiraju, kada bi htele i imale ambiciju.
Pročitajte i ovo: Bliskost i optimalna distanca u odnosu – kako da pronađemo pravu meru?
Nažalost, žene koje krase svi mogući kvaliteti pre mogu da budu superiorne nego na „ravnoj nozi“ s partnerima, jer – gotovo da nema muškaraca koji ravnopravnost biraju i umeju da žive.
Neko će reći da se nećete razočarati ako se prethodno ne očarate. Ne mogu da kažem da je očaranost preduslov za razočaranost, ali mogu da primetim da razočaranje najbolje podnose one koje se „dobro“ udaju.
Ne zato što je „dobra“ udaja najbolji lek za loša i najgora moguća iskustva u partnerstvu s drugim, već zato što ona koja računa na „dobru“ udaju ne može da ne zna da se računice, obično, skupo plaćaju.
Pročitajte i ovo: Život na granici dobra i zla – kako i zašto povređeni ljudi povređuju dalje druge
One koje misle da je najbolje dobro se udati i tako rešiti sve egzistencijalne i lične probleme, relativno brzo počnu da žive izuzetno loše ali se, za svaki slučaj, ne razvedu. Na psihoterapijsko savetovanje, doduše, prestanu da dolaze.
Pročitajte i ovo: Šta garantuje trajanje partnerskog odnosa?
Među klijentkinjama s kojima radim sve je više onih koje se ne opredeljuju za podrazumevano: ne kuvaju i ne spremaju po kući, ne žele brak ili ga žele kasnije, ne žele decu ili ih žele kasnije i poslovnu ostvarenost ne biraju da podrede “skrašavanju”.
Sve je više devojaka i žena koje razumeju da se kreću napred i ako se ne udaju i(li) ne postanu majke. Sve je više onih koje mogu da neće i mislim da je to vrlo dobro, jer – dok se jedino moglo i moralo hteti… mučno je bilo živeti.
Pročitajte i ovo: Ženina dominacija u partnerskom odnosu – kada je žena glavna u braku
Verujem da bi sve žene ovog sveta birale da budu majke – kada bi roditeljstvo za njih bilo isto ono što je za muškarce. Nema (dobrog) razloga da muškarac ne želi decu, zar ne?!
Ne nosi dete u svom stomaku, ne porađa se, ne ide ni na trudničko ni na porodiljsko bolovanje, ne rizikuje da izgubi posao zbog postajanja ocem, nikada ne bira između karijere i dece, ne bavi se svojom decom i mnogo šta o njima ne zna – ali se, zato, sa svojom decom s vremena na vreme poigra.
Pročitajte i ovo: Šta garantuje trajanje partnerskog odnosa?
Da može, koja se (buduća) majka ne bi menjala s (budućim) ocem?! Koja ne bi izabrala da bude manje zahtevno i mnogo jednostavnije i lakše? Da može da bira, koja žena ne bi izabrala da ima i dobije sve?! Nema te žene, ne.
Poražava činjenica da mi je gotovo svaka klijentkinja rekla da ne zna za primer (bračne) ljubavi u okruženju, užem i širem. Poražava činjenica da je brak u praksi ono što u praksi jeste. Kada malo bolje pogledam i razmislim, brak ni na filmu nije nešto što nije.
Pročitajte i ovo: Imate partnera, ali kao da ga nemate? Osećate se usamljeno u odnosu? Treba vam nešto više?
Sa svim što vidi i o vezama i braku zna, odrasla osoba realno razmišlja i pita se kolika je verovatnoća da upravo ona živi ono što gotovo niko pre i oko nje nije živeo, ne živi i živeti neće.
Mala je, zar ne?! Razume se, malo verovatno nije isto što i nepostojeće, ali – malo je malo, kako god da okrenete.
Pročitajte i ovo: Kraj ljubavne veze – praktični saveti kako da ponovo stanete na svoje noge
Za kraj ove kolumne, ženama razočaranim u muškarce želim da poručim sledeće: Ima smisla i u redu je sve što osećate. Razočaranost je odraslija od neutemeljenog i ničim izazvanog optimizma.
Niste na ovom svetu da se dopadate i spuštate kriterijume. Niste tu da živite normative i pošto-poto se uklapate. Niste tu da drugima udovoljavate više nego sebi. Nije na vama da budete ono što drugi očekuju i žele da budete.
Pročitajte i ovo: Šta se krije iza osećaja beznačajnosti, neadekvatnosti i beznađa
Možete da ne možete i nećete. Možete kako hoćete. Muškarca stvorenog za vas će biti ili biti neće. (pre)Živećete i ako ga ne bude. I uvek ćete imati sebe.