Postoje žene koje istorija zapamti. I postoje žene koje istorija – prećuti. Ali ponekad, umetnost vrati dug.
Od četvrtka, 26. februara, u domaće bioskope stiže mjuzikl i biografska drama „Priča o En Li“, film koji ne donosi samo priču o jednoj gotovo zaboravljenoj istorijskoj ličnosti, već i snažno podsećanje koliko je ženska vizija sveta često bila radikalna, osporavana – i dalekosežno uticajna. Ovo nije samo kostimirana drama o 18. veku. Ovo je filmski dokument o veri, gubitku, hrabrosti i zajedništvu koje danas zvuči gotovo subverzivno.
Priču o En Li aktuelizovali su autori filma „Brutalista“, životni i autorski tandem Mona Fastvold i Brejdi Korbe. Scenario potpisuju zajedno, dok režiju ovog puta preuzima Fastvoldova, potvrđujući svoj autorski pečat u filmu koji balansira između duhovnog manifesta i intimne ispovesti.
Od četvrtka, 26. februara publika će moći da pogleda priču o ženi koja je, prešavši iz Engleske u Ameriku, osnovala verski pokret Šejkere i ostavila za sobom dubok društveni i kulturni trag. U vremenu kada žene nisu imale glas, En Li ga je podigla toliko snažno da je odjeknuo preko okeana.
Radnja filma smeštena je u 18. vek. En Li, rodom iz Mančestera, nakon niza ličnih tragedija i gubitaka rođene dece, napušta Englesku i odlazi u Ameriku. U Novom svetu osniva versku zajednicu zasnovanu na jednakosti polova, zajedničkom životu i celibatu. Njeni sledbenici molili su se kroz pesmu i igru, u pokretima koji su bili izraz duhovnog zanosa, ali i pobune protiv rigidnih normi vremena.
U Njujorku je imala svoje sledbenike sve do smrti, a upravo su je oni proglasili „ženskim Hristom“. Njihova zajednica postaće jedna od najvećih utopijskih zajednica u američkoj istoriji i redak primer verske grupe koju predvodi žena. U svetu kojim su upravljali muškarci, En Li je stvorila prostor u kojem su žene i muškarci bili ravnopravni – ideja koja ni danas nije svuda ostvarena.
Glavna uloga poverena je Amandi Sajfred, glumici koju publika obožava još od mjuzikla „Mama Mia“, ali i umetnici koja je višestruko nominovana za Zlatni globus i Oskara, uključujući nominaciju za film „Mank“. Sajfred ovde izlazi iz zone komfora romantičnih i glamuroznih likova i ulazi u slojevitu, duhovno zahtevnu transformaciju žene koju su istovremeno slavili i osporavali.
Za Variety, glumica je istakla da film nosi snažnu poruku saosećanja i jedinstva, dok je u više intervjua priznala da ju je rad na ovom projektu lično promenio. „Hvala Bogu što toliko pričamo o En Li jer postoji direktna veza između onoga što je ona stvorila i onoga što nama nedostaje“, izjavila je, dodajući pitanje koje odzvanja i izvan bioskopske sale: „Šta bismo rekli da niko od nas nema nikakve ciljeve? Šta bi bilo kada bi naš cilj bio da brinemo jedni o drugima?“
U vremenu hiperindividualizma i usamljenosti, ovo pitanje zvuči gotovo revolucionarno.
Film je ispunjen pesmama i pokretima karakterističnim za pokret Šejkeri. Muziku potpisuje proslavljeni britanski kompozitor Danijel Blumberg, dobitnik Oskara za najbolju originalnu muziku za film „Brutalista“. Za IndieWire je izjavio da ga je fasciniralo rano formiranje zajednice koja je koristila himne bez reči, duhovne kompozicije koje su bile izraz kolektivne energije. Pesme u filmu inspirisane su stvarnim notnim zapisima koji se čuvaju u muzeju i biblioteci u Masačusetsu, čime „Priča o En Li“ dobija dodatnu autentičnost i istorijsku težinu.
„Priča o En Li“ nije samo film o religiji. To je film o ženi koja je iz lične tragedije stvorila pokret. O vođi koja je ponudila alternativu svetu zasnovanom na dominaciji. O zajednici koja je verovala da briga o drugome može biti najviši cilj.
Možda je upravo zato ova priča danas važnija nego ikada.
