Prema proračunima stručnjaka, prosečna žena će 2.409 godine biti najmanje dva santimetra niža i kilogram teža nego što je danas. Žena budućnosti, tvrde američki stručnjaci, postaće majka pet meseci ranije.

Žena budućnosti će, kako naučnici tvrde, biti niža nego što je sada, obavezno debeljuškasta, plodnija, zdravija, s nižim krvnim pritiskom i dužim periodom plodnosti.

Ove dramatične promene nagoveštavaju pouzdani dokazi koji, takođe, potvrđuju da čovek još uvek evoluira.

Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – poremećaji u ishrani su složena mentalna oboljenja

Napredak medicine omogućio je da mnogo veći broj ljudi, koji su nekada umirali mladi, sada žive duže i dostižu duboku starost.

Na osnovu toga stvoreno je uverenje da prirodna selekcija više ne utiče na ljudsku vrstu i da čovek, zbog toga, više ne evoluira.

„To je potpuno pogrešno”, profesor Stiven Stirns, evolucioni biolog sa Univerziteta Jejl, u Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat.

Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest

Stirns je uveren da, iako razlike u preživljavanju, više možda, ne vrše selekciju „sposobnijih osoba i njihovih gena”, razlike u reproduktivnoj sposobnosti još uvek imaju i takvu ulogu.

Žene veće telesne težine sklone su da rađaju više dece.

Pitanje na koje je profesor Stirns želeo da nađe odgovor je da li žene, koje imaju više dece, poseduju različite osobine koje prenose na svoje žensko potomstvo.

Da bi to ustanovio, Stirns je sa saradnicima proučio rezultate jednog istraživanja sabranog u studiji koja je sistematizovala istorije bolesti više od 14.000 žitelja grada Framingama u Masačusetsu od 1948. godine i tako dobili podatke o tri generacije mnogih porodica.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

Tokom istraživanja proučeno je zdravstveno stanje 2.238 žena koje su prošle kroz menopauzu i tako okončale reproduktivnu sposobnost. U ovoj grupi žena istraženo je da li su njihova visina, težina, krvni pritisak, holesterol ili drugi zdravstveni detalji u bilo kakvoj vezi sa brojem dece koje su donele na svet.

Pročitajte i ovo: Sedenje – najveći neprijatelj dobrog zdravlja žena 35+

Kako bi izračunali u kojoj meri prirodna selekcija formira biološke osobine žena, istraživači su proverili promene socijalnih i kulturnih faktora.

Ispostavilo se – u velikoj meri. Žene veće telesne težine sklone su da rađaju više dece od proseka u odnosu na one koje su veće visine i lakše.

Žene sa nižim krvnim pritiskom i nižim nivoom holesterola isto tako odgajaju više dece i, što nije iznenađujuće, to se isto događa i ženama koje su prvo dete donele na svet u ranoj mladosti ili su kasnije od vršnjakinja ušle u menopauzu.

Pročitajte i ovo: Najbolje vežbe za zatezanje tela

Ono što je posebno važno je da su ove osobine prenele na svoje ćerke koje takođe imaju više dece.

Ako se ovakav trend posmatra tokom deset generacija, izračunao je Stirns, prosečna žena će 2.409 godine biti najmanje dva santimetra niža i kilogram teža nego što je danas. Ona će, takođe, svoje prvo dete rodite pet meseci ranije i ući u menopauzu 10 meseci kasnije.

Genetska ili kulturna evolucija

Teško je reći šta je uticalo na ovakav razvoj situacije i razlučiti da li se biološki elementi prenose genetski sa majke na ćerku.

S obzirom na to da je stručni tim profesora Stirnsa uzeo u obzir mnoge društvene i kulturne faktore, najverovatnije je da dobijeni rezultati ukazuju više na genetske nego na moguće delovanje kulturne evolucije.

Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt

Ovo nije prva studija koja sugeriše da prirodna selekcija i danas funkcioniše i da utiče na ljude.

Razlika je ogromna jer su mnogi raniji radovi zaključke donosili više na osnovu geografskih razlika u genetici nego iz direktnog merenja uspeha u reprodukciji.

Zbog toga su, zaključuje se u članku objavljenom u časopisu „Sajens”, rezultati Stirnsovih istraživanja, možda, najdetaljnija analiza čovekove evolucije danas.

Pročitajte i ovo: Šta je keto dijeta i kako funkcioniše

„Posebno je zanimljivo da se postojeći biološki okvir još nazire ispod okvira koji određuju uticaj kulturne tradicije” zaključio je Stirns.

Analize drugih dugoročnih medicinskih podataka mogle bi rasvetliti prožimanje genetike sa kulturom i tradicijom.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.