Zavisni ste od šećera, a da toga niste ni svesni? Nutricionisti otkrivaju zašto je slatko najprihvaćenija droga današnjice
Retko ko će priznati da je zavisan od šećera. Na kraju krajeva, ko bi ozbiljno pomislio da jutarnji kroasan, popodnevna čokoladica ili „samo jedna“ kugla sladoleda imaju bilo kakve veze sa zavisnošću?
Ipak, nauka sve više ukazuje na to da rafinisani šećer aktivira iste centre nagrade u mozgu kao mnoge druge supstance koje izazivaju zavisnost.
Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest
Razlika je samo u tome što se šećer ne krije, ne osuđuje i ne zabranjuje. Naprotiv, nalazi se svuda – u kafi, hlebu, jogurtu, sosovima, pa čak i u namirnicama koje reklamiramo kao „zdrave“.
Zato nutricionisti sve češće govore da je upravo šećer najprihvaćenija i najpotcenjenija zavisnost modernog doba.
Šećer nije samo stvar volje
Ako vam se događa da posle ručka obavezno poželite nešto slatko, da ne možete da zamislite dan bez čokolade ili da vas nervoza tera pravo ka frižideru, to nije znak slabog karaktera. Reč je o biohemiji.
Kada pojedemo nešto slatko, mozak luči dopamin – hormon zadovoljstva. Kratkotrajni osećaj sreće i energije brzo prolazi, nivo šećera u krvi pada, a organizam traži novu „dozu“. Tako nastaje začarani krug koji mnogi ne prepoznaju.
Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde
Problem je što višak šećera ne utiče samo na telesnu težinu. Povezuje se sa hroničnim upalama, povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, masne jetre, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja raspoloženja, pa čak i ubrzanim starenjem kože.
Posebno je zanimljivo što se zavisnost od šećera često javlja kod ljudi koji su pod stresom, ne spavaju dovoljno ili preskaču obroke. Organizam tada traži najbrži izvor energije, a slatkiši postaju emocionalna uteha.
Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt
Zašto je tako teško odreći se slatkog?
Šećer nije samo ukus. On je povezan sa uspomenama, nagradama i ritualima. Torta znači rođendan, čokolada utehu, sladoled leto, a kolači porodična okupljanja.
Zbog toga odvikavanje nije samo fizički proces, već i emocionalni. Naglo izbacivanje svega slatkog često dovodi do još većih napada gladi i prejedanja.
Mnogo efikasniji pristup je postepeno smanjivanje.
Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način
Nutricionisti savetuju da dan započnete kvalitetnim doručkom bogatim proteinima, jer proteini stabilizuju šećer u krvi i smanjuju želju za slatkišima. Dovoljno sna i redovna fizička aktivnost takođe imaju važnu ulogu, jer nedostatak sna povećava lučenje hormona gladi.
Ako vas uhvati želja za slatkim, pokušajte da sačekate deset minuta i popijete čašu vode. Vrlo često impuls prolazi sam od sebe.
Voće, orašasti plodovi, crna čokolada sa visokim procentom kakaa i grčki jogurt mogu biti odlična zamena za industrijske slatkiše.
Pročitajte i ovo: Što više jedete ove namirnice više mršavite
Još jedan trik stručnjaka jeste da se ne držite slatkiša u kući. Ono što nije na dohvat ruke mnogo ređe završava u ustima.
Važno je i da naučite da razlikujete glad od emocija. Mnogi ne jedu zato što su gladni, već zato što su umorni, tužni, usamljeni ili pod pritiskom.
Slatko nije neprijatelj, ali ne sme biti uteha
Potpuna zabrana često nije rešenje. Cilj nije da zauvek zaboravite ukus čokolade, već da ona prestane da upravlja vama.
Pročitajte i ovo: Trodnevna dijeta za lifting lica i eliminaciju toksina iz kože
Zdrav odnos prema hrani podrazumeva da kolač bude zadovoljstvo, a ne potreba. Jer prava sloboda nije u tome da nikada ne pojedete tortu, već da možete da kažete „ne“ kada vam telo zapravo ne traži šećer, već odmor, san ili malo više nežnosti prema sebi.
