Mnogi se parovi iznova spotiču o probleme svakodnevnog življenja – greške u komunikaciji; nesporazume i konflikte; izbegavanje konflikata i svađa; mimoilaženja želja, potreba, navika i očekivanja.

S druge strane, mnogi parovi prelazak veze u narednu fazu razvoja doživljavaju izazovnim, pa i vrlo teškim. Bilo da se radi o odlučivanju na zajedničko življenje, venčavanje i brak ili zasnivanje porodice, tj. dobijanje dece. Neretko je i sâmo razgovaranje o tome teško, ili se doživljava (visoko) rizičnim po odnos.

Ako priču o braku, porodici i deci krenemo da pričamo od (pra)početka, počećemo od devojčica koje guraju kolica s lutkama-bebama, čim za to dovoljno porastu.

Pročitajte i ovo: Žene koje previše vole

Od devojčica koje se, radosno, igraju s mini šporetima, plastičnom hranom i escajzima, veš mašinama i peglama. Neke se devojčice igraju i učiteljice, doktorke, glumice ili pevačice, ali – najveća većina devojčica igra se mame.

Pročitajte i ovo: Zašto previše volimo?

I najveća većina njih uči se sanjanju venčanice i venčanja. Čekanju na pravog muškarca koji će voleti najviše na svetu i držati kao malo vode na dlanu.

Dok devojčice, s jedne strane, guraju kolica i vrataraju rernama minijaturnih šporeta, dečaci se igraju “muških” igara pa zidaju, grade, pucaju, kotrljaju automobile i kamione, pilotiraju avionima i bore se s plastičnim mačetama i sabljama u rukama.

Pročitajte i ovo: Kako da žene koje previše vole skrenu fokus sa Njega na sebe?

Nijedan dečak ne sanja ženidbu, niti se za dan venčanja, kao najmagičniji u životu, sprema od najranijeg detinjstva. Iako se nijedan dečak ne igra tate i prepovijanja ili šetanja bebe – većina dečaka će, jednoga dana, imati bebe koje će jednako retko prepovijati i šetati. Ili neće nikada.

Pročitajte i ovo: Nemate vremena za ljubav i seks?! Isplanirajte ljubavno – seksualna druženja sa partnerom. Evo kako i zašto!

I tako kako stvari stoje dok smo devojčice i dečaci – nastavljaju da funkcionišu i s ulaskom u odraslo doba.

Mnogim je ženama krajnje primamljiva ideja braka s (večitim) neženjom. Muškarcem koji se ne da uhvatiti i ukrotiti, vezati i obavezati, skrasiti. Ti se muškarci doživljavaju “pravim”, alfa mužjacima i dobrim frajerima, dok se oni koji ka braku jure doživljavaju neprivlačnim, isuviše dobrim, uglađenim i finim, nesposobnim za menjanje žena i promiskuitet.

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Nije da u tome nema nikakve istine. Muškarci koji su za monogamiju i brak – nisu za promiskuitet. I obratno, oni koji su neženje iz razloga preferiranja promiskuiteta – nisu za monogamiju u braku.

Žene se, čini se, rađaju spremne za brak. Muškarci se, s druge strane, za isti rađaju nespremni.

Pročitajte i ovo: Čemu nas uči nesrećna zaljubljenost

Jeste li ikada, na primer, čuli za muškarca koji silno želi da se oženi, ali ne zna kada će niti kako da o tome razgovara, jer – njegova partnerka (kao da) nikako nije za brak, živi punim plućima, izlazi s drugaricama i provodi se, ne drži je mesto, ne pravi dugoročne planove i ne izražava želju za decom? Nisam ni ja.

Brak je, obično, osetljiva tema za razgovor ako on nije spreman; ne želi brak, porodicu i decu ili, jednostavno, još uvek ne zna šta želi i potrebno mu je vreme da shvati. Tada, obično, vreme prolazi i prolazi a – on nikako da spozna i odluči se.

Pročitajte i ovo: Put do raskida – Njemu nije do seksa jer ona glumi orgazam

Partnerka muškarca koji ne zna šta želi obično ne zna šta da radi – da li da inicira poslednji u nizu razgovora na osetljivu temu i konačno ode, da li da ostane i strpljivo sačeka na njegovu spremnost ili se, jednostavno, pravi da problema nema i ništa je ne muči.

Nažalost, neretko se bira poslednja opcija. Mnoge žene žive – praveći se mrtve.

Pročitajte i ovo: Jesu li žene koje ne žele da imaju decu sebične?

Ako izbegavamo da pokrenemo razgovor na određenu temu, vrlo je moguće da strahujemo od ishoda datog razgovora. Ne odlažemo ono čega se ne bojimo, zar ne?

Ako vam se, dakle, udaje a (o) to(me) nikako da kažete svom partneru – moguće je da imate utisak da se njemu (još uvek) ne ženi, da ćete progovaranjem o svojim željama izvršiti pritisak na njega (nespremnog), ili “upropastiti” pa i izgubiti odnos koji ste imali.

Pročitajte i ovo: Kada ne treba da izgovoriš – volim te!

Svesno sam napisala odnos, a ne dobro i lepo što ste imali, jer – ne znam koliko stvarno dobro i lepo može biti ono u čemu se trpi, prećutkuje, drži za zubima i zadržava za sebe. Dobro je i lepo samo kada je udobno i odgovarajuće, obostrano.

Pročitajte i ovo: Ženina dominacija u partnerskom odnosu – kada je žena glavna u braku

Danas je, kada je o muško-ženskim odnosima reč, mnogo toga je na ženama. One signaliziraju svoju zainteresovanost, pa i prilaze muškarcima, iniciraju kuda-ovo-vodi razgovore, predlažu zajednički život, usmeravaju svoje partnere, “prevaspitavaju” ih, stavljaju im do znanja da bolje od njih znaju šta je za njih najbolje jer su žene i, jednostavno – znaju.

Još samo nedostaje da i prose svoje muškarce i pitaju ih da se ožene njima. Poslednje je, rekla bih, jedino preostalo na listi stvari za uzeti u svoje ruke.

Neke su žene savršeno OK s postavljanjem pitanja o venčavanju i braku. Imaju utisak da se venčanje i brak ne bi dogodili nikada, ili bi se dogodili ko zna kada – da one ne preuzimaju inicijativu.

Možda i jeste tako, ali – šta to, onda, govori o izabranim muškarcima? Ne znam za onog koji je želeo venčanje, brak, porodicu i decu – a da to nikada nije rekao i čuvao je za sebe kao tajnu. Znate li vi?

Pročitajte i ovo: Često je nenormalno biti normalan u odnosima

Neke žene nisu OK s preuzimanjem “muških” inicijativa i koraka na sebe. Zajednički život, venčanje, ulazak u brak i dobijanje dece doživljavaju nedovoljno čarobnim, pa i “iskamčenim” u slučaju nespominjanja tih tema od strane muškarca.

Pročitajte i ovo: Imate partnera, ali kao da ga nemate? Osećate se usamljeno u odnosu? Treba vam nešto više?

Te žene ne žele da budu te koje moraju i to, tj. – sve. I to je OK. Imate pravo na muškarca koji zna šta hoće i ne libi se da pred vama i klekne. Ne ako treba ili mora, već zato što želi.

Šta može da se krije iza nespominjanja venčanja i braka od strane muškarca?

Možda je vaš partner (večiti) neženja. Možda ga (iracionalna) uverenja koja ima o braku sprečavaju da u brak uđe. Možda odbija da odraste, prihvati nove obaveze i preuzme odgovornosti. Možda iza sebe ima iskustvo braka koji nije uspeo i plaši se ponovnog nesupeha. Možda mu je, jednostavno, dovoljno dobro i ovako i ništa nema potrebu da menja.

Pročitajte i ovo: Kraj ljubavne veze – praktični saveti kako da ponovo stanete na svoje noge

Pitanje svih pitanja je šta s tim vi možete i želite da uradite.

Ljudi se, obično, kaju jer nešto nisu uradili i propustili su da urade. Obično se, takođe, kaju i povodom toga što to nešto nisu uradili ranije, pre. Nikada nikoga nisam čula da kaže da mu je žao što to nešto nije ostavio za kasnije.

Pročitajte i ovo: Da raskrstimo jednom za svagda – šta žele žene, a šta muškarci

S osvrtanjem na prošlo(st) i vraćanjem filma, obično dolazi žal zbog izgubljenog ili “bačenog” vremena, neiskorišćenih prilika, situacija, godina… Često ponavljam da je ono što će se uraditi pre ili kasnije – bolje uraditi pre. Gotovo uvek.

Šta vam je, dakle, s ovom temom u vezi činiti?

Ako vam nije važno ko će prvi spomenuti i reći – spomenite i recite prvi.

Pročitajte i ovo: Šta treba da se zapitate pre nego što kažete da je kraj

Ako vam je važno da on prvi spomene i kaže – dajte mu vreme s kojim ste OK (i vi, ne samo on) pa, po prolasku tog vremena, vidite da li da odete ili redefinišete svoje želje.

Ako ste sve već rekli, nebrojeno mnogo puta, i ništa se novo ne dešava niti se staro menja – samo otiđite. Nemojte još jednom, ko zna koji po redu put, pričati već ispričano. Kajaćete se.