Zašto po sto puta proveravate poruku pre nego što je pošaljete? Psihologija upozorava: možda nije perfekcionizam, već znak socijalne anksioznosti
Nije problem u tome šta ste napisali, već u strahu od onoga što će druga osoba pomisliti kada to pročita. Ako jednu običnu WhatsApp poruku čitate pet, deset ili dvadeset puta pre nego što pritisnete „Pošalji“, možda ne pokušavate da budete pažljivi – možda pokušavate da umirite anksioznost koja se krije iza potrebe da sve bude savršeno.
Randomizovana studija objavljena 2020. godine pratila je 94 osobe sa izraženom socijalnom anksioznošću tokom mesec dana. Jedan od zadataka bio je da postepeno smanje opsesivnu proveru poruka koje šalju. Rezultat je bio iznenađujuće jasan – manje proveravanja dovelo je do manjeg nivoa anksioznosti.
Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!
U međuvremenu, velika je verovatnoća da ste i sami, pre nego što ste otvorili ovaj tekst, makar jednom pročitali svoju poruku dva ili tri puta, promenili jednu reč ili obrisali jedan smajli. Psihologija smatra da ovaj naizgled bezazlen gest ponekad može otkriti mnogo više nego što mislimo.
Scena je svima poznata. Telefon je u ruci. Napišete poruku, pa je obrišete. Ponovo je napišete, dodate uzvičnik, pa zaključite da zvuči previše ushićeno. Izbrišete ga. Dodate emotikon, pa ga uklonite da ne biste delovali detinjasto. Još jedno čitanje. Pa još jedno. U međuvremenu druga osoba već nekoliko minuta vidi ono poznato „kuca poruku…“.
Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između srodne duše i životnog partnera?
Na prvi pogled deluje kao obična pažljivost. Međutim, mnogo važnije pitanje jeste koliko napetosti osećate dok to radite i koliko vam je važno da kontrolišete baš svaki mogući utisak koji ostavljate.
Važno je napraviti razliku između zdrave pažnje i obrasca koji počinje da narušava svakodnevni život.
Gotovo svi povremeno provere poruku pre slanja. Isprave slovnu grešku, provere ton ili isprave automatsku korekciju telefona. To je sasvim normalno i često sprečava nesporazume.
Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko
Problem nastaje kada proveravanje preraste u ritual.
Ako jedna kratka poruka počinje da vam oduzima deset ili petnaest minuta, ako zbog nje osećate napetost u telu ili odlažete odgovor satima iz straha da ćete ostaviti pogrešan utisak, psihologija upozorava da iza toga može stajati izraženija socijalna anksioznost.
Jedno je pažljivo pročitati poruku šefu pre nego što zatražite povišicu. Sasvim drugo je deset puta menjati poruku prijatelju koja glasi: „Vidimo se sutra?“, jer se plašite da ćete zvučati napadno, hladno, očajno ili nezainteresovano.
Kada svaka poruka postane mali ispit, problem više nije u poruci.
Šta psihologija kaže o ovom ponašanju?
Kod socijalne anksioznosti osnovni strah nije razgovor sam po sebi, već procena drugih ljudi.
Osoba se plaši da će ispasti glupa, dosadna, neprijatna ili neadekvatna. Da bi smanjila taj strah, razvija ono što psiholozi nazivaju sigurnosnim ponašanjima.
Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima
U stvarnom životu to može biti izbegavanje kontakta očima, tiho pričanje ili unapred uvežbavanje razgovora.
U digitalnoj komunikaciji isti obrazac izgleda drugačije. Pretvara se u beskrajno uređivanje poruka, traženje savršene formulacije, neprestano menjanje emotikona i opsesivno proveravanje svake napisane rečenice.
Studija sprovedena 2020. godine upravo je pokušala da smanji ova ponašanja.
Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene
Tokom četiri nedelje deo učesnika dobijao je podsetnike da ograniče proveravanje poruka, da manje uređuju napisano i da ranije pritisnu dugme „Pošalji“.
Na kraju istraživanja pokazalo se da su upravo oni koji su smanjili proveravanje prijavili i značajno manje simptoma socijalne anksioznosti.
To deluje paradoksalno.
Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima
Čitanje poruke deset puta zaista trenutno umanjuje nelagodu. Međutim, mozak iz toga izvlači pogrešan zaključak – da je spontana komunikacija opasna i da je jedino beskrajna kontrola štiti od neprijatnosti.
Zbog toga se anksioznost svaki sledeći put vraća još jača.
Šta se zapravo krije iza potrebe da sve bude savršeno?
Ljudi koji gotovo stalno proveravaju svoje poruke često imaju veoma izraženu potrebu da kontrolišu način na koji ih drugi vide.
Svaka poruka postaje mnogo važnija nego što objektivno jeste.
Pročitajte i ovo: Seksualnost – nepoznata neverbalna komunikacija
Jedan pogrešan izraz, jedan pogrešan smajli ili jedna preduga pauza između odgovora počinju da deluju kao dokaz sopstvene vrednosti ili bezvrednosti.
Ovakav obrazac retko ostaje ograničen samo na WhatsApp.
Često se prenosi na poslovne mejlove, objave na društvenim mrežama, razgovore uživo, pa čak i na donošenje svakodnevnih odluka.
Kod nekih ljudi ovakva potreba za proveravanjem može postati deo opsesivno-kompulzivnog obrasca ponašanja. Tada se javlja kompulsivno proveravanje, stalna potreba za uveravanjem da ništa nije pogrešno urađeno i sve manje spontanosti u komunikaciji.
Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?
Vremenom to može dovesti do iscrpljenosti, povlačenja iz društvenih kontakata i pada samopouzdanja.
Kako da prepoznate da ste prešli granicu?
Ako vam srce ubrzano lupa svaki put kada treba da pošaljete običnu poruku, ako odlažete odgovore jer vas je strah kako će biti shvaćeni ili ako se više puta vraćate u razgovor da proverite da li ste napisali nešto pogrešno, možda je vreme da zastanete i zapitate se da li vas zapravo vodi anksioznost.
Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa
Poseban problem nastaje kada zbog toga kasnite sa odgovorima, propuštate prilike ili narušavate odnose sa ljudima koji vaše ćutanje tumače kao nezainteresovanost.
Paradoks je u tome što upravo pokušaj da ostavite savršen utisak često proizvodi suprotan efekat.
Kako prekinuti ovaj začarani krug?
Dobra vest je da se ovaj obrazac može promeniti.
Jedna od tehnika koju često koriste kognitivno-bihejvioralni terapeuti jeste postepeno odustajanje od sigurnosnih rituala.
Možete početi sasvim jednostavno.
Pročitajte i ovo: Kako da dosegnemo ličnu sreću?
Za obične privatne poruke ograničite sebi vreme između pisanja i slanja na najviše dva minuta. Dozvolite samo jedno kratko čitanje, a zatim pošaljite poruku bez vraćanja na nju narednih nekoliko minuta.
U početku će anksioznost verovatno porasti. To je očekivana reakcija, jer mozak ostaje bez rituala koji ga je privremeno umirivao.
Ali upravo tada počinje učenje.
Posle izvesnog vremena otkrivate da ljudi uglavnom ne primećuju sitne greške, da prijateljstva ne pucaju zbog jednog pogrešnog emotikona i da većina sagovornika obraća mnogo manje pažnje na vaše poruke nego što ste mislili.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Istovremeno raste osećaj slobode i spontanosti.
Korisno je podsetiti sebe i na jednu važnu činjenicu: u digitalnoj komunikaciji ne postoji savršena poruka. Ljudi mnogo više pamte iskrenost, toplinu i autentičnost nego gramatički besprekorne rečenice.
Ako, međutim, strah postane toliko intenzivan da ozbiljno utiče na posao, partnerske odnose ili svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa psihologom može biti važan korak. Savremeni pristupi lečenju socijalne anksioznosti pokazuju veoma dobre rezultate i mogu pomoći da komunikacija ponovo postane ono što bi trebalo da bude – sredstvo povezivanja sa drugima, a ne svakodnevni test sopstvene vrednosti.
