Zašto tuga traje duže od drugih emocija poput sreće, iznenađenja ili stida? Nauka pokušava da odgovori na ovo.

Uvek biti pozitivan često može izgledati nemoguće, i postoji razlog: neke emocije traju duže od drugih.

Sigurno ste iz prve ruke iskusili kako određene emocije izbijaju na scenu i isto tako brzo nestaju. Druge, pak, ostaju duže, a možda se čak i borimo da ih se otarasimo.

U novoj studiji, istraživači su pogledali 27 različitih emocija i otkrili prosečnu količinu vremena u kojoj svaka emocija ima tendenciju da ostane.

Tuga je emocija koja najduže traje

Podaci istraživanja pokazuju da je, od svih emocija, tuga ona koja ima tendenciju da traje najduže.

Pročitajte i ovo: Labud među patkama je samo ružno pače

Pored tuge, besa, nade, ponosa i entuzijazma, oni upotpunjuju prvih pet najdugotrajnijih osećanja.

Svaka od ovih emocija ima tendenciju da traje ceo dan ili čak nekoliko uzastopnih dana.

Pročitajte i ovo: Šta da radite ako vam ljubav nije uzvraćena?!

Tuga, s druge strane, na vrhu liste najdugovečnijih emocija, može trajati i do 240 puta duže od ostalih.

S druge strane, stid, olakšanje, gađenje i iznenađenje obično nestaju za manje od sat vremena.

Zašto neke emocije traju duže od drugih?

Postoje dva faktora koji objašnjavaju zašto neke emocije duže ostaju u našim mislima, dok druge brzo izmiču.

Prvi je očigledan: emocije vezane za važne životne događaje često su sporo sagorevajuće i dugotrajne.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza osećaja beznačajnosti, neadekvatnosti i beznađa

Da bi objasnili ovaj psihološki fenomen, autori se pozivaju na primer smrti voljene osobe kao na nešto što utiče na život na trajni način.

Isto važi i za novi posao, koji može izazvati duge periode nade ili uzbuđenja.

Ali drugi faktor koji određuje trajanje emocija je manje očigledan.

Pročitajte i ovo: Ključni sastojci ljubavi – bliskost, strast i odanost + onoga koga volimo duže gledamo

Autori studije to nazivaju ruminacijom. U osnovi, nečiji mozak iznova i iznova reprodukuje događaj u pokušaju da se pomiri sa emocijama koje doživljava.

„Razmišljati znači iznova i iznova razmišljati o sopstvenim osećanjima i posledicama događaja koji je izazvao ta osećanja“, kaže koautor studije Filip Verdijn; definišući ruminaciju kao „pasivnu strategiju” za suočavanje sa sopstvenim osećanjima.

Pročitajte i ovo: Praktične vežbe za povećanje osećaja zadovoljstva životom

Ove misli stoga ne dodaju mnogo smisla i ne daju nove uvide, već pojačavaju emociju, kao da dolivaju ulje na vatru.

Svakako može biti dobra stvar ako razmišljate o pozitivnom ili inspirativnom događaju. Ali ako se borite da prevaziđete izvor tuge ili besa, razmišljanje o tome ne vodi ničemu.