Ruka u kosi nije slučajnost: Šta nam telo poručuje kada pokušava da umiri um
Ruka vam stalno završava u kosi dok razgovarate sa nekim? Uvrtate pramen dok razmišljate? Popravljate frizuru tokom sastanka i kada za to nema potrebe?
Možda nije stvar u kosi.
Psiholozi tvrde da ovaj naizgled bezazlen pokret može da otkrije stres, nesigurnost, potrebu za prihvatanjem, želju da ostavimo dobar utisak ili pokušaj organizma da se umiri kada emocije postanu prejake.
Pročitajte i ovo: Psihološke povrede u detinjstvu: Putevi bola popločani su dobrim namerama
Telo često govori mnogo iskrenije od reči.
Ponekad jedan pramen kose može otkriti više o našem raspoloženju nego čitav razgovor.
Šta vam poručuje vaša kosa kada joj se ruka stalno vraća?
Koliko puta ste tokom razgovora, poslovnog sastanka ili neprijatne situacije nesvesno provukli prste kroz kosu? Možda ste uvrtali pramen oko prsta dok ste čekali važan poziv. Možda ste popravljali šiške tokom sastanka ili se zatekli kako dodirujete kosu dok pokušavate da pronađete pravi odgovor. Većina ljudi ovakve pokrete smatra beznačajnim navikama, sitnim tikovima ili izrazom sujete. Međutim, psihologija već decenijama upozorava da telo često govori mnogo iskrenije od reči.
Pročitajte i ovo: POVREĐIVANJE kao način života
Način na koji sedimo, hodamo, pomeramo ruke ili dodirujemo lice i kosu deo je složenog sistema neverbalne komunikacije. Stručnjaci za govor tela ističu da upravo naizgled beznačajni pokreti često predstavljaju najiskreniji odraz naših emocija. Dodirivanje kose može biti znak stresa, nesigurnosti, potrebe za prihvatanjem, želje za dopadanjem, ali i pokušaj organizma da se umiri u trenucima unutrašnje napetosti.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je važna VEZA SA OCEM
Zato pitanje nije da li dodirujete kosu, već zašto to radite baš u određenim situacijama.
Kada ruka sama krene prema kosi
Psiholozi ovakve pokrete nazivaju samoumirujućim gestovima. Reč je o automatskim reakcijama kojima organizam pokušava da reguliše emocionalnu napetost.
Kada smo pod pritiskom, nervozni, uzbuđeni ili zabrinuti, aktivira se autonomni nervni sistem. Srce ubrzava rad, mišići postaju napeti, a mozak traži način da povrati osećaj sigurnosti. Upravo tada posežemo za poznatim pokretima: lupkamo prstima po stolu, vrtimo hemijsku olovku, dodirujemo lice ili prolazimo rukom kroz kosu.
Pročitajte i ovo: Još uvek ste neudati / neoženjeni? Možda patite od gamofobije – straha od braka
Dodir stvara prijatan osećaj i podstiče aktivaciju parasimpatičkog nervnog sistema, koji je zadužen za opuštanje organizma. Istovremeno se oslobađaju supstance povezane sa osećajem prijatnosti i smirenosti, poput endorfina. Kosa je u tom smislu idealan „alat“ za samoregulaciju: uvek je dostupna, ne privlači previše pažnje i društveno je prihvatljivo da je dodirujemo čak i u formalnim situacijama.
Šta dodirivanje kose govori o našim emocijama
Značenje ovog pokreta u velikoj meri zavisi od konteksta.
U situacijama koje izazivaju stres, poput razgovora za posao, javnog nastupa, ispita ili važnog sastanka, često popravljanje kose može biti znak unutrašnje napetosti. Kada se tome pridruže ukočena ramena, ubrzano disanje ili podrhtavanje glasa, telo zapravo pokušava da se izbori sa osećajem nesigurnosti.
Pročitajte i ovo: Uskraćivanje ključnih potreba u detinjstvu i moguće posledice u odraslom dobu
S druge strane, u kontekstu flerta i privlačnosti, igra sa pramenovima kose može imati sasvim drugačiju poruku. Polagano uvrtanje kose oko prsta, otkrivanje vrata ili dodirivanje dužine kose često se smatraju signalima zainteresovanosti za drugu osobu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da jedan gest nikada ne treba posmatrati izolovano. Tek kada ga prate osmeh, produžen kontakt očima i otvoren govor tela, može se govoriti o znakovima privlačnosti.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo opsesivno – kompulsivnom poremećaju
Kod mnogih ljudi dodirivanje kose nema veze ni sa stresom ni sa flertom. Neki to rade dok intenzivno razmišljaju, čitaju ili pokušavaju da reše problem. U tim situacijama pokret je sporadičan, pogled je usmeren na zadatak, a telo deluje opušteno.
Posebno zanimljiva grupa su perfekcionisti. Kod njih često popravljanje frizure može predstavljati pokušaj uspostavljanja kontrole u situacijama koje doživljavaju kao neizvesne. Kada ne mogu da kontrolišu okolnosti, kontrolišu ono što mogu – svoj izgled.
Kada navika postaje signal za uzbunu
Povremeno dodirivanje kose potpuno je normalna pojava i nema razloga za zabrinutost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da treba obratiti pažnju ako pokret postane gotovo stalan, ako ometa svakodnevno funkcionisanje ili ako osoba počne da čupa kosu.
Pročitajte i ovo: Želite li savršenu ili celovitu ljubav?! Evo u čemu je razlika i čemu treba da težimo
U takvim slučajevima može se raditi o trihotilomaniji, poremećaju koji spada u grupu opsesivno-kompulzivnih poremećaja. Osobe koje pate od ovog stanja osećaju snažan i teško kontrolisan nagon za čupanjem kose, obrva ili drugih dlačica na telu.
Važno je naglasiti da se ovde ne radi o nedostatku volje, već o psihološkom problemu koji zahteva stručnu pomoć psihoterapeuta ili psihijatra.
Šta uraditi ako često dodirujete kosu
Umesto da sebe kritikujete zbog ove navike, pokušajte da je posmatrate kao poruku koju vam telo šalje.
Pročitajte i ovo: Zašto žene gledaju porno filmove
Sledeći put kada primetite da vam ruka automatski odlazi prema kosi, zastanite na trenutak i zapitajte se šta osećate. Da li ste pod pritiskom? Da li pokušavate da ostavite dobar utisak? Da li vam je dosadno ili se osećate nesigurno?
Već sama svest o emociji često smanjuje potrebu za ponavljanjem pokreta.
Stručnjaci preporučuju jednostavne tehnike samoregulacije poput sporog i dubokog disanja, usmeravanja pažnje na stopala i kontakt sa podlogom ili držanja nekog predmeta u rukama. Cilj nije zabraniti pokret, već razviti više načina za upravljanje stresom.
Kako tumačiti ovaj gest kod drugih ljudi
Jedna od najvećih grešaka jeste donošenje brzih zaključaka. Kada vidimo nekoga kako stalno dodiruje kosu, lako možemo pomisliti da flertuje, da je nesiguran ili da pokušava nešto da sakrije.
Psiholozi upozoravaju da govor tela nikada ne treba tumačiti izolovano. Jedan gest nije dokaz ničega. On je samo trag koji nas može navesti da obratimo pažnju na širu sliku.
Pročitajte i ovo: Neoprostive greške koje bi mogle da vam unište vezu
Možda osoba preko puta vas nije nezainteresovana, već nervozna. Možda nije nesigurna, već pod velikim pritiskom. Možda joj jednostavno treba nekoliko trenutaka da se oseća prijatnije.
Jer telo retko laže. Ono često govori ono što um još nije spreman da izgovori naglas.
