Šta se zapravo događa u telu kada spavamo duže nego što nam treba?
Da li ste ikada spavali duže — i probudili se još umorniji? Sa glavoboljom? Niste sami! Telo ne voli da ga „varamo“ dužim snom, jer ima svoj prirodni ritam. Otkrijte zašto se osećate grogi, imate vrtoglavicu i glavobolju kada ustanete posle 9h — i kako da svoj san vratite u balans.
Pročitajte i ovo: Zašto se osetljivost, otvorenost i emotivnost smatraju slabostima?
Mnogi misle da je duži san sinonim za dobar odmor. Ipak, činjenica da se osećate mamurno, teško koncentrišete i imate glavobolju ako ustanete kasnije nego obično, ukazuje na nešto drugo — poremećaj prirodnog ritma tela, poznat kao cirkadijalni disbalans.
Pročitajte i ovo: Problemi sa jajnicima – blokiranje ženske kreativne sile
Naš organizam ima svoj unutrašnji sat koji precizno upravlja procesima u telu: lučenjem hormona, radom srca, digestijom i temperaturom. Kada spavamo duže od uobičajenog, naročito posle 9 sati ujutro, remeti se ravnoteža između hormona melatonina i kortizola.
Melatonin, hormon sna, i dalje je aktivan, dok se kortizol — hormon budnosti — ne aktivira na vreme. Rezultat je osećaj težine u glavi, vrtoglavica i „mentalna magla“.
Taj fenomen zove se sleep inertia ili inercija sna. To je stanje između sna i budnosti, kada mozak i dalje „spava“ iako su oči otvorene. Istraživanja pokazuju da čak i dodatnih sat vremena sna, ako je izvan vašeg uobičajenog ritma, može izazvati osećaj mamurluka koji traje ceo dan.
Pročitajte i ovo: Problemi štitne žlezde – žudnja za duhovnim rastom
Uzrok može biti i pad krvnog pritiska, posebno kod ljudi koji su skloni niskom pritisku, ali i dehidracija — jer tokom dužeg spavanja telo gubi tečnost, a mozak reaguje sporije.
Zanimljivo je da i kvalitet sna ima veću ulogu od njegove dužine. Ako se budite često ili vam san nije dubok, dodatnih sat ili dva ujutru neće popraviti stanje. Naprotiv, telo ulazi u novi ciklus sna koji ne može biti dovršen, što pojačava osećaj iscrpljenosti.
Stručnjaci savetuju da, umesto da pokušavate da „nadoknadite“ san vikendom, radije održavate stabilan ritam spavanja. Lezite i ustajte u isto vreme, čak i kad vam se čini da vam treba više sna. Nakon buđenja, izložite se dnevnom svetlu — to pomaže mozgu da prestane da luči melatonin i „pokrene“ dan.
Pročitajte i ovo: Diskus hernija – pod teretom vlastitog života
Dakle, nije problem u tome koliko dugo spavate, već kada i kako. Naše telo, kao i priroda, najbolje funkcioniše u ritmu svetla i tame. Kad ga poremetimo, i glava i duša to osete.
