Kada je u pitanju loša sreća, malo je sujeverja tako rasprostranjenog u zapadnoj kulturi kao ono o petku 13. Poput ukrštanja staza sa crnom mačkom i razbijanja ogledala, ideja o danu koji može doneti nesreću je duboko usađena – čak i ako vernici ne mogu sasvim da objasne zašto.
Postoji čak i naziv za opisivanje iracionalnog straha od datuma: paraskevidekatriafobija – specijalizovani oblik triskaidekafobije, straha od broja 13.
Iako se petak 13. može osećati kao retka pojava, prema gregorijanskom kalendaru verovatnije je da će 13. u bilo kom mesecu pasti na petak nego bilo koji drugi dan u nedelji. To, međutim, nije univerzalno sujeverje: u Grčkoj i zemljama španskog govornog područja utorak 13. se smatra danom loše sreće, dok je u Italiji petak 17. koji se dočekuje sa strahom.
Ovaj mesec, međutim, u kalendaru je samo jedan: petak, 13. oktobar.
Stvari sujeverja
Kao i mnoga sujeverja koja su se razvila tokom vremena i u različitim kulturama, teško je precizno odrediti poreklo petka 13. Ono što znamo, međutim, jeste da su i petak i broj 13 u određenim kulturama kroz istoriju smatrani nesrećnim. U svojoj knjizi „Izvanredno poreklo svakodnevnih stvari“, Čarls Panati vezuje koncept prokletstva do nordijske mitologije, kada je Loki, bog nestašluka, srušio kapiju na banketu u Valhali, čime je broj prisutnih bogova dostigao 13. Prevaren od Lokija, slepi bog Hodr je prevaren da strelom sa vrhom imele ustreli svog brata Baldera, boga svetlosti, radosti i dobrote, ubivši ga istog trenutka.
Iz Skandinavije, objašnjava Panati, sujeverje se zatim proširilo na jug širom Evrope, postavši dobro uspostavljeno duž Mediterana početkom hrišćanske ere. Tu je uznemirujuća snaga brojeva zacementirana kroz priču o Tajnoj večeri, kojoj su prisustvovali Isus Hrist i njegovi učenici na Veliki četvrtak. Trinaesti i najzloglasniji gost koji je stigao, Juda Iskariotski, bio je učenik koji je izdao Isusa, što je dovelo do njegovog raspeća na Veliki petak.
U biblijskoj tradiciji, koncept nesrećnih petaka seže čak i dalje od raspeća: kaže se da je petak dan kada su Adam i Eva jeli zabranjeno voće sa Drveta znanja; dan kada je Kain ubio svog brata Avelja; dan kada je srušen Solomonov hram; i dan kada je Nojeva barka zaplovila u Veliki potop.
Međutim, tek u 19. veku petak 13. je postao sinonim za nesreću: kako Stiv Rud objašnjava u „Pingvinskom vodiču za sujeverja Britanije i Irske“, kombinacija petka i broja 13 je viktorijanski izum. Godine 1907., objavljivanje popularnog romana Tomasa V. Losona „Petak, trinaesti” zaokupilo je maštu svojom pričom o beskrupuloznom brokeru koji je iskoristio sujeverja oko tog datuma da namerno sruši berzu.
Premotavamo u osamdesete, a ubica pod maskom hokeja po imenu Džejson Vurhis u franšizi „Petak 13.“ obezbedio je slavu. Zatim je došao roman Dena Brauna iz 2003. „Da Vinčijev kod“, koji je pomogao popularizaciji netačne tvrdnje da je sujeverje nastalo hapšenjem stotina pripadnika vitezova templara u petak, 13. oktobra 1307. godine.
Alternativna istorija
Uzimajući u obzir masu predanja opterećenog propasti, bilo bi vam oprošteno što mislite da je petak 13. zaista zlokoban. Međutim, ako kopamo dublje, takođe ćemo pronaći dokaze da su i petak i broj 13 dugo bili smatrani predznakom sreće.
U paganskim vremenima, na primer, verovalo se da petak ima jedinstvenu vezu sa božanskim ženskim. Prvi trag se zapravo može naći u nazivu dana u nedelji Friday, koji je izveden iz starog engleskog i znači „dan Friga“. I kraljica Asgarda i moćna boginja neba u nordijskoj mitologiji, Frigg (poznata i kao Frigga) bila je povezana sa ljubavlju, brakom i majčinstvom.
Frig je pružala zaštitu domovima i porodicama, održavala društveni red i mogla je da plete sudbinu kao što je činila oblake. Takođe je posedovala veštinu proročanstva i mogla je da podari ili ukloni plodnost.
S druge strane, Freja, boginja ljubavi, plodnosti i rata sa kojom se Frig često povezivala, bila je obdarena moći da izvodi magiju, predviđa budućnost i određuje ko će poginuti u bitkama, a govorilo se i da se vozi na kočijama. vuku dve crne mačke. Ove boginje su obožavane širom Evrope i, zbog ovih asocijacija, petak je smatran srećnim danom za brak od strane nordijskih i tevtonskih naroda.
U međuvremenu, predhrišćanske kulture i kulture koje obožavaju boginje dugo su smatrale broj 13 velikim brojem zbog njegove veze sa brojem lunarnih i menstrualnih ciklusa koji se dešavaju u kalendarskoj godini. Plodnost je bila cenjena u paganska vremena, a umetnička dela su često povezivala menstruaciju, plodnost i faze meseca.
Uzmite Veneru od Losela, oko 25.000 godina staru krečnjačku rezbariju koja prikazuje raskošnu žensku figuru koja jednom rukom drži svoj trudnički stomak, au drugoj drži rog u obliku polumeseca sa 13 zareza. Mnogi naučnici veruju da je figurica možda predstavljala boginju plodnosti u ritualu ili ceremoniji, dok se 13 redova obično čita kao referenca na lunarni ili menstrualni ciklus, od kojih oba simbolizuju žensku moć.
Prepisivanje reputacije
Međutim, kako je hrišćanstvo dobilo zamah u srednjem veku, paganstvo je bilo u suprotnosti sa novom patrijarhalnom verom. Ne samo da su se njene vođe protivile obožavanju više bogova i boginja, već su proslavljanje petka, broja 13, i boginja koje su prizivale ljubav, seks, plodnost, magiju i zadovoljstvo, smatrane nesvetim.
Međutim, ova božanstva su bila toliko poštovana da se naterati ljude da ih se odreknu pokazalo pravi izazov. Ali hrišćanske vlasti su uporne u svojoj kampanji, žigošeći i božanstva i žene koje su ih obožavale vešticama.
„Kada su nordijska i germanska plemena prešla u hrišćanstvo, Friga je od sramote prognana na vrh planine i označena kao veštica“, piše Panati. „Vjerovalo se da svakog petka zlobna boginja saziva sastanak sa još jedanaest veštica, plus đavolom — skup od trinaest — i smišlja zlu sudbinu za narednu nedelju.
Ovih dana, naravno, petak 13. još uvek proganja zapadnjačku maštu. Ali sa razgovorima o ulozi koju je mizoginija igrala u ućutkivanju moćnih žena kroz istoriju koja je sada u mejnstrimu, možda bi narativ o ovom nesrećnom datumu i ženskim božanstvima koja su povezana sa njim uskoro mogao biti prepisan.
Plima je možda već počela da se okreće: uzmimo Tejlor Svift, koja smatra 13 svojim srećnim brojem i, na početku svoje karijere, često je nastupala sa brojem ispisanim na ruci.
„Rođena sam 13. U petak 13. napunila sam 13 godina. Moj prvi album je postao zlatan za 13 nedelja. Moja prva pesma broj 1 imala je uvod od 13 sekundi“, rekla je za MTV 2009. „Svaki put kada sam osvojila nagradu, sedela sam na 13. sedištu, 13. redu, 13. delu ili redu M, što je 13. slovo. U suštini, kad god se u mom životu pojavi 13, to je dobra stvar.”
Sa više ovakvih preporuka, bogatstvo, a ne strah, moglo bi postati nasleđe petka 13.
