Nije najteže otići. Najteže je priznati sebi zašto si ostajala.
Ne ostajemo u lošim vezama zbog ljubavi. Ostajemo jer se nadamo da ćemo konačno dobiti ono što nam je nekada nedostajalo.
Ali istina je bolna: ne možeš se izlečiti tamo gde si ranjena.
Pročitajte i ovo: LJUBAV SA NARCISOM ILI SOCIOPATOM: Zašto su moji bivši srećniji sa drugima nego sa mnom?!
I nije tvoja dužnost da nekoga naučiš da te voli.
Tvoja jedina dužnost je da prestaneš da tražiš svoju vrednost tamo gde je nikada nećeš dobiti.
Najteže veze nisu one koje bole na početku, već one koje traju uprkos tome što više ne funkcionišu. One u kojima ostajemo i kada znamo da nas ne hrane, ne vide, ne vole onako kako nam je potrebno. I tada počinjemo da verujemo u najopasniju iluziju: da ćemo, ako ostanemo dovoljno dugo i volimo dovoljno jako, konačno dobiti ono što nam je oduvek nedostajalo. Ali istina je mnogo sirovija — ne pokušavamo da spasemo vezu. Pokušavamo da ispravimo prošlost.
Pročitajte i ovo: Promeniće se on: Dok kupujete vreme, prodajete sve vredno i važno što imate
Postoje odnosi koji odavno ne funkcionišu, a mi ipak ostajemo. Ostajemo i kada više nismo srećni, kada tišina između dvoje ljudi govori više od bilo koje rečenice, kada se osećamo usamljenije u zagrljaju nego kada smo sami. Ostajemo i uveravamo sebe da to činimo iz ljubavi, zbog dece, zbog straha od novog početka.
Ali vrlo često, razlozi su mnogo dublji i manje vidljivi. Ostajemo jer nesvesno pokušavamo da popravimo nešto što je davno puklo.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je važna VEZA SA MAJKOM
Svako od nas u odrasle odnose unosi obrasce koje je naučio u detinjstvu. Način na koji smo bili voljeni, ali i način na koji smo gledali ljubav između naših roditelja, postaje matrica po kojoj biramo i gradimo odnose. Sa sobom nosimo nedostatke koje smo osećali, poglede koje nismo dobili, ljubav koja je bila uslovljena — onu koju smo morali da zaslužimo tako što ćemo biti „dobri“, prilagođeni, tihi, razumni.
Pročitajte i ovo: DVADESET saveta kako da uništite vezu ili brak
Kao odrasli, često toga nismo ni svesni, ali pokušavamo da napišemo drugačiji kraj iste priče. Biramo partnere koji nas podsećaju na one koji nisu umeli da nas vole, i sa njima pokušavamo da konačno dobijemo ono što nam je tada izostalo.
Kao da negde duboko u nama postoji glas koji govori: „Ako uspem sada, ako uspem da me izabere neko poput njega ili nje, tada ću konačno biti dovoljno vredna, dovoljno voljena, dovoljno viđena.“
Pročitajte i ovo: Da li je kompatibilnost važnija od privlačnosti?
I zato ostajemo.
Ostajemo i kada se osećamo nevidljivo, kada svaka rasprava preraste u hladni rat, kada se poštovanje izgubi negde usput. Ostajemo jer bi odlazak značio suočavanje sa činjenicom da naš pokušaj da zalečimo staru ranu nije uspeo.
Lakše je ostati u poznatom bolu nego zakoračiti u nepoznato. Lakše je trpeti ono što znamo nego otvoriti prostor praznine koja nas plaši.
Pročitajte i ovo: Šta je potrebno da bismo počeli LJUBAV ISPOČETKA
Ali rana se ne leči tamo gde je nastala. Ostajati u vezi koja ne funkcioniše, nadajući se da će nas ona izlečiti, isto je kao pokušavati da zalečimo ranu onim što ju je i napravilo.
Sadašnjost ne popravlja prošlost — ona je ponavlja.
I dok pokušavamo da promenimo drugu osobu, ponovo zanemarujemo sebe. Kao što smo naučili davno, kada je bilo važno da budemo „dobri“ da bismo preživeli, da razumemo sve, čak i ono što nikada nije bilo izgovoreno.
Pročitajte i ovo: POVREĐIVANJE kao način života
Istina je da neke veze nisu tu da bi trajale. One nisu stvorene da uspeju, već da nam pokažu gde boli. I taj bol nije nešto što treba ignorisati ili potisnuti, već razumeti i razrešiti.
Razumevanje razloga zbog kojih ostajemo prvi je korak ka tome da prestanemo da ostajemo. Ne da bismo postali hladniji ili zatvoreniji, već slobodniji.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je važna VEZA SA OCEM
Jer isceljenje ne dolazi iz toga da nas konačno zavoli neko ko to ne ume ili ne može. Isceljenje dolazi iz trenutka kada prestanemo da tražimo potvrdu sopstvene vrednosti u drugome.
I kada konačno počnemo da biramo odnose u kojima ljubav ne mora da se dokazuje — već se jednostavno živi.
