Zašto nas vrućina čini nervoznim? Evo kako visoke temperature menjaju funkciju mozga i hormonsku ravnotežu.
Ako ste se ikada osećali razdražljivije, nestrpljivije ili emocionalno nestabilnije tokom vrelih dana, znajte da to nije samo plod vaše mašte.
Sve više studija potvrđuje da visoke temperature utiču ne samo na naša tela, već i na naš um, počevši od mozga. Nije slučajno da je primećeno da periodi ekstremne vrućine povećavaju ne samo promene raspoloženja, već i agresiju, iritaciju, pa čak i rizik od impulsivnog ponašanja.
Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu
Ali zašto se to dešava? I šta se zaista dešava sa našim mozgom kada temperature postanu visoke?
Evo zašto vas vrućina čini nervoznim (i kako se nositi sa stresom)
Šta se dešava sa mozgom kada temperature pređu 30°C?
Kada temperature pređu 30 stepeni (a još više kada pređu 35°C), naš mozak počinje da aktivira niz kompenzacionih mehanizama kako bi izbegao pregrevanje.
Pročitajte i ovo: Šta je keto dijeta i kako funkcioniše
Pri prekomernoj vrućini, telo usmerava više krvi ka koži kako bi pomoglo u rasejavanju toplote, privremeno smanjujući protok krvi do drugih organa, uključujući mozak. Ovo može dovesti do osećaja „moždane magle“, umora, teškoća sa koncentracijom i lošeg kratkoročnog pamćenja.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo o ishrani tokom posta
Štaviše, gubitak tečnosti i mineralnih soli kroz znoj može narušiti efikasnost neuronske komunikacije, utičući na prenos signala između moždanih ćelija. Rezultat? Osećamo se zbunjenije, sporije, reaktivnije i, pre svega, sklonije preteranom reagovanju čak i na najmanje stimuluse.
Uticaj visokih temperatura na kortizol i neurotransmitere raspoloženja
Važnu ulogu u našem odgovoru na toplotu igra i hipotalamus-hipofizno-nadbubrežna osa, koja reguliše oslobađanje hormona stresa kortizola.
Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje
Kada toplota postane intenzivna i uporna, naša tela ovo stanje doživljavaju kao pretnju, aktivirajući hormonske reakcije slične onima koje pokreće stanje uzbune ili neposredna opasnost. Nivo kortizola raste, i ako se to dešava danima, može dovesti do stalnog osećaja stresa i razdražljivosti.
Pročitajte i ovo: Pet različitih vrsta keto dijeta
Paralelno, ravnoteža neurotransmitera se menja.
Serotonin, koji reguliše raspoloženje i unutrašnji mir, može se smanjiti kao rezultat dehidracije i toplotnog stresa, dok dopamin, odgovoran za motivaciju, može pretrpeti promene koje otežavaju osećaj aktivnosti ili motivacije.
Pročitajte i ovo: Loše strane keto dijete
Drugim rečima, tokom ekstremnih toplotnih talasa, kao da je naš mozak pod stalnim stresom, što se direktno odražava na naše ponašanje.
Zašto se osećamo „nedostatak strpljenja“
Zašto se osećamo „nedostatak strpljenja“Svako ko je proveo sat vremena u saobraćaju pod julskim suncem zna koliko je lakše izgubiti strpljenje kada je veoma vruće. Ova tendencija ima specifične fiziološke korene.
Pročitajte i ovo: Umetnost pijenja vode – kako da pravilno hidriramo svoje telo
Naš autonomni nervni sistem je već zauzet regulisanjem telesne temperature, a to dovodi do dodatne potrošnje energije koja smanjuje kognitivne resurse dostupne za emocionalnu regulaciju.
U praksi, imamo manje „baterija“ dostupnih da bismo održali smirenost.
Pročitajte i ovo: Trodnevna dijeta za lifting lica i eliminaciju toksina iz kože
Štaviše, nekoliko studija ekološke psihologije je istaklo da visoke temperature povećavaju verovatnoću impulsivnog ponašanja i preteranih reakcija. Prema nekim istraživanjima sprovedenim u Sjedinjenim Državama, veoma vrući dani povezani su sa povećanjem broja porodičnih svađa, saobraćajnih nesreća, pa čak i nasilnih zločina. Nije slučajno što su neki stručnjaci skovali termin „toplotna agresija“ da bi opisali ovaj fenomen.
Pročitajte i ovo: Dragocena svojstva kefira – zašto je dobro da ga jedemo
Kvalitet sna se takođe značajno pogoršava tokom perioda intenzivne vrućine, lišavajući mozak jednog od ključnih resursa za emocionalni i kognitivni oporavak. A nedostatak sna, kao što je dobro poznato, dodatno snižava prag tolerancije na stimuluse.
Pročitaj i ovo: To što malo jedeš, ne znači da ćeš da smršaš! Naprotiv! Evo i zašto!
Zašto nas vrućina čini nervoznim, dakle, pitanje je koje nalazi jasan odgovor u nauci: kada je telo zauzeto otporom na vrućinu, um se oseća ranjivijim, umornijim i manje sposobnim da se nosi sa stresom.
