Da li znate odakle potiče želja za kupovinom stvari koje ne koristimo? To nam objašnjava poznati filozof iz 1700-ih.
Sigurno će se i vama dogoditi: kupili ste nešto što nikada niste koristili. Možda je to bio džemper, par cipela, kućni predmet… ili bilo šta drugo.
Ali da li ste se ikada zapitali zašto kupujemo stvari koje ne koristimo?
Svakako živimo u doba neobuzdane potrošnje, gde je kupovina kupovine radi postala normalna.
Ali postoji još jedan psihološki razlog zašto imamo ovakvo ponašanje.
Zašto kupujemo stvari koje ne koristimo? To je Didroov efekat
Na psihološkom nivou, postoji mnogo razloga zašto kupujemo stvari koje ne koristimo. Od naleta adrenalina u trenutku kupovine do lažnog uverenja da su ovi predmeti izvor sigurnosti i sreće. Ali i na identifikaciju, tipičnu za naše društvo, sa predmetima koje posedujemo.
Sve su ovo valjana objašnjenja, ali nisu dovoljna.
Da bismo bolje objasnili zašto kupujemo stvari koje nikada ne koristimo, treba da pribegnemo istraživanju francuskog filozofa Denisa Didroa, koji je živeo u drugoj polovini 17. veka.
Da bismo bolje razumeli filozofovu misao i put koji je doveo do rađanja izraza Didroov efekat, moramo se vratiti korak unazad.
Iako je Didroovo ime tada već bilo poznato, pošto je on bio suosnivač i pisac Enciklopedije, francuski filozof nije bio naročito bogat. Ali njegova sudbina se promenila kada je Katarina Velika, carica Rusije, saznala za njegove finansijske probleme i ponudila da kupi njegovu biblioteku. Odjednom, Didro je imao kapital za trošenje.
Među prvim stvarima koje je kupio bila je grimizna haljina, koja mu je promenila način razmišljanja.
Didroov grimizni ogrtač je zaista bio prelep. Toliko lep, da je i sam odmah primetio kako je on delovao neprikladno u poređenju sa ostatkom njegove imovine. Prema njegovim rečima, „nije bilo više koordinacije, nema više jedinstva, nema više lepote“ između njegovog ogrtača i ostalih njegovih predmeta.
Filozof je tada ubrzo osetio želju da kupi neke nove stvari koje su odgovarale lepoti njegovog ogrtača. Tako je rođen Didroov efekat.
Prema ovoj filozofiji, kupovina i posedovanje novog predmeta stvara spiralu potrošnje koja vodi ka sticanju više novih stvari. Kao rezultat toga, na kraju kupujemo sve i svašta.
Drugim rečima, onda kupujemo stvari koje nam nisu potrebne jer mislimo da su nam potrebne. Zato što mislimo da nas ove nove stvari čine srećnijima ili ispunjenijima. U stvarnosti, međutim, sve je to iluzija.
