Još jedna knjiga? Naravno. Iako kod kuće već postoji mala planina nepročitanih romana, eseja i bestselera koji „čekaju pravi trenutak“…
Psiholozi kažu da to nije lenjost. To je nada. To je ona verzija vas koja veruje da će jednog dana imati više vremena, više mira i još više radoznalosti.
Japanci za to imaju posebnu reč – cundoku. Gomilanje knjiga koje čekaju svoj trenutak.
I možda ne morate pročitati baš sve. Dovoljno je da niste prestali da želite da učite, sanjate i otkrivate nove svetove.
Pročitajte i ovo: Male, slatke stvari koje žene rade nesvesno, a na koje muškarci otkidaju
Jer neke knjige ne čekaju na polici zato što ste ih zaboravili. Već zato što još nije došlo njihovo vreme.
Pored kreveta stoji pet romana, na polici čeka desetak naslova o psihologiji, istoriji i putovanjima, a u telefonu je već sačuvana lista sledećih knjiga koje „morate da pročitate“. Ipak, dani prolaze, obaveze se gomilaju, a mnoge od tih knjiga ostaju netaknute. Poznat prizor? Niste jedini.
Pročitajte i ovo: Kako da znate da još uvek nije vreme da odustanete od vaše veze
Milioni ljudi širom sveta kupuju knjige koje možda nikada neće pročitati. Na prvi pogled, to može delovati kao nedisciplina, prokrastinacija ili obična gomilanja stvari. Međutim, psihologija nudi sasvim drugačije objašnjenje. Japanci su još pre više od jednog veka ovom fenomenu dali ime – „cundoku“ (tsundoku), a savremeni psiholozi smatraju da on mnogo govori o našim snovima, identitetu i verziji sebe kakva želimo da postanemo.
Zašto kupujemo knjige koje možda nikada nećemo pročitati? Psiholozi imaju odgovor, a on nema veze sa lenjošću
Prema poslednjim istraživanjima, tek nešto više od trećine Italijana pročita makar jednu knjigu godišnje iz zadovoljstva. Ipak, police, noćni stočići, fotelje i čak podovi mnogih domova puni su knjiga koje još čekaju svoj red. Na prvi pogled, te šarene gomile mogu delovati kao dokaz nedostatka discipline. Ali psihologija otkriva sasvim drugačiju priču.
Pročitajte i ovo: Oni koji se ne daju voleti ili portret samopouzdanja (u mladosti)
Onog trenutka kada kupite knjigu koja vas iskreno zanima, u mozgu se događa nešto vrlo zanimljivo. Čim kliknete na dugme „kupi“ ili izađete iz knjižare sa kesom u ruci, mozak registruje malu pobedu. Doneli ste odluku, investirali u sebe i učinili nešto za onu verziju sebe koja želi da bude obrazovanija, mudrija, organizovanija ili jednostavno srećnija.
Pročitajte i ovo: Emocionalno iskustvo ljubavnog trougla
Brojne psihološke studije pokazuju da zadovoljstvo kupovine knjige može biti gotovo jednako prijatno kao i samo čitanje. Drugim rečima, iščekivanje budućeg uživanja u čitanju često se sabije u sam čin kupovine. Knjiga stigne kući, nađe svoje mesto u gomili, a najveći talas uzbuđenja već je prošao.
Pročitajte i ovo: Prepoznavanje ljubavnih obrazaca
Zbog toga se gomila knjiga povećava, dok slobodnog vremena postaje sve manje. Tada se javlja osećaj krivice. Međutim, ta mala kućna biblioteka nije spomenik neuspehu. Naprotiv, ona je dokaz da i dalje verujete u sebe i u život u kojem ćete jednog dana imati više vremena za čitanje. Paradoksalno, pravi poraz ne bi bio nastaviti sa kupovinom knjiga, već potpuno odustati od želje za učenjem i otkrivanjem novih svetova.
Pročitajte i ovo: Male, slatke stvari koje žene rade nesvesno, a na koje muškarci otkidaju
Još u japanskoj eri Meiđi, između 1868. i 1912. godine, ovaj fenomen bio je toliko rasprostranjen da je dobio ime „cundoku“ (tsundoku). Reč je nastala od izraza „tsunde“, što znači slagati ili gomilati, i „oku“, što znači ostaviti za kasnije, dok je kasnije povezana i sa rečju „doku“ – čitati. U slobodnom prevodu, to znači gomilati knjige za neko neodređeno buduće vreme.
Pročitajte i ovo: Romantična veza na radnom mestu – da ili ne? A seks?
Socijalna psihološkinja Valerija Sabater smatra da je reč o svojevrsnoj „zdravoj zavisnosti“, jer se okružujemo mogućnostima i idejama koje jednog dana želimo da istražimo. Esejista Nasim Nikolas Taleb popularizovao je koncept „antilibrary“, inspirisan čuvenom bibliotekom Umberta Eka. Prema toj ideji, nepročitane knjige nisu dokaz neznanja, već podsetnik na sve ono što još možemo da naučimo. Upravo zato one nas čine skromnijim i otvorenijim prema svetu.
Tu je i zadovoljstvo koje pruža sama fizička knjiga. Miris papira, zvuk listanja stranica, dizajn korica i osećaj držanja knjige u rukama aktiviraju prijatna sećanja i emocije. Kao što je Marsel Prust kroz ukus kolačića madlen prizivao uspomene, tako i knjige postaju svojevrsni emocionalni predmeti. Ne kupujemo samo sadržaj, već i obećanje budućih osećanja.
Pročitajte i ovo: Oni koji se ne daju voleti ili portret samopouzdanja (u mladosti)
Psihološka istraživanja objavljena u časopisu Current Opinion in Psychology pokazuju da većina ljudi svoju buduću verziju doživljava gotovo kao drugu osobu. Ona je smirenija, disciplinovanija, ima više vremena i lakše se koncentriše. Upravo toj verziji sebe poklanjamo knjige od osamsto stranica, klasike ruske književnosti ili obimne istorijske studije. Sadašnja verzija nas, međutim, vraća se kući umorna, uzima telefon i završava uz seriju na platformama za strimovanje.
Pročitajte i ovo: Opraštanjem oslobađamo sebe – da li ste spremni da oprostite?
Naučnici iz časopisa PLOS ONE pokazali su da jaz između namere i ponašanja nije znak slabog karaktera, već normalna karakteristika ljudskog uma. Dobre namere postoje, ali ih svakodnevni život često preoblikuje.
Zanimljivo je da knjige koje prvo pročitamo obično odgovaraju našem trenutnom životu – lakše su, pristupačnije i mogu se čitati u kratkim intervalima. Ambiciozniji naslovi ostaju na čekanju. Ta gomila zapravo predstavlja portret osobe kakva želimo da postanemo.
Književnica i vlasnica knjižare Laura Rinjon podseća da svaki pravi ljubitelj knjiga poseduje više knjiga nego što će ikada uspeti da pročita. Međutim, problem nastaje kada gomila nepročitanih knjiga počne da izaziva stres i osećaj neuspeha. Psiholozi upozoravaju da kod pojedinih ljudi nepročitane knjige postaju svakodnevni podsetnik na sve ono što nisu stigli da urade.
Pročitajte i ovo: Male, slatke stvari koje žene rade nesvesno, a na koje muškarci otkidaju
Poseban problem predstavlja i FOMO sindrom – strah da ćemo nešto propustiti. Koliko ste puta kupili knjigu samo zato što je svi preporučuju na Instagramu ili u grupama na Votsapu? U tom trenutku više ne kupujete zbog sebe, već zbog pritiska da budete u toku.
Sasvim druga priča je bibliomanija, patološko gomilanje knjiga koje izaziva finansijske probleme, narušava svakodnevni život i stvara ozbiljnu anksioznost. Tada je neophodna stručna pomoć.
Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost manipulatora
Psiholozi savetuju da se prema svojim nepročitanim knjigama ne odnosimo kao prema listi obaveza, već kao prema jelovniku punom mogućnosti. Dovoljno je svakodnevno odvojiti deset ili petnaest minuta za čitanje, umesto čekati idealne vikende ili godišnje odmore. Nekada je sasvim u redu i vratiti knjigu na policu bez osećaja krivice. Možda jednostavno još nije došlo njeno vreme.
Pročitajte i ovo: Nestrpljivi ljudi i njihove ćudi
Možda najvažnije pitanje nije: „Zašto sam toliko lenj?“ Već: „Koja verzija mene govori kroz sve ove knjige?“
Jer dok god nastavljate da ih kupujete, to znači da još niste odustali od svoje radoznalosti, svojih snova i želje da rastete. A imati takve nade, sačuvane između korica i stranica, možda i nije tako loša stvar.
