Šta je to što je toliko držalo boeme da su radije kupili drugo platno za svoje poslednje pare nego hleb ili ogrev?

Zašto ljudi još uvek studiraju umetnost znajući koliko će biti teško od toga živeti? Zašto rade na svojim kratkim pričama tokom noći kada moraju rano da ustanu?

Jer umetnost je sjajna. Pa hajde da se podsetimo zašto na kraju uvek sve vredi.

# Stvaranje umetnosti je opuštajuće

Ako sat vremena skačete na traci za trčanje, onda ćete sigurno biti umorni. Ali takođe ćete biti puni endorfina, neverovatno zadovoljni sobom i veoma opušteni. Bar na neko vreme. Stvaranje umetnosti se zaista ne razlikuje mnogo od dobrog trčanja u tom pogledu.

Svako ko je ikada proveo nekoliko sati stvarajući umetnost znaće da je to mnogo zamornije nego što izgleda, mentalno i fizički.

Ali to je dobra vrsta umora, vrsta posle trčanja ili popodnevnih pešačenja. Možda vas boli vrat, možda vam se grči zglob, ali vaš um provodi vreme svog života.

Proces stvaranja, bilo da se radi o crtanju slike, dizajniranju uzorka od tkanine ili pisanju romana, zahteva određeno stanje uma koje je u jednakim delovima kako opuštajuće, tako i iscrpljujuće. Potrebna mu je posvećena koncentracija, koja poništava sve ostalo.

Stvaranje nečega je čisto, i to je pošteno. Nema buke, nema sitnog slova, nema skrivenih planova.

Dolazak u to stanje, bar s vremena na vreme, toliko je važan za vaše mentalno blagostanje. Naročito u našem modernom vremenu gde smo stalno bombardovani spoljnim stimulansima.

Stvaranje nečega je čisto, i to je pošteno. Nema buke, nema sitnog slova, nema skrivenih planova. Daje vam spokoj koji je ovih dana teško naći. Opušta um, oslobađa endorfin i mnogo je jeftinije od meditacije u nepalskim planinama.

# Kreativnost je moćan osećaj

Kreativnost se ne nalazi samo u umetnosti, već je veoma istaknuta u toj oblasti. Ponekad je lakše razmišljati o kreativnosti kao o emociji, poput ljubavi ili ljutnje, pre nego o aktivnosti.

Možete osetiti kreativnost. Ponekad je možete osetiti u celom telu. U vama je i stvara auru svetlosti oko vas.

Da li ste ikada pokušali da odete u krevet u razumno vreme uprkos osećaju inspiracije za rad na projektu? Verovatno ste budni veći deo noći i dalje radite na tome u svojoj glavi.

Trenutak kada vas inspiracija pogodi i kada podignete tu olovku ili obujete cipele za ples, zaustavljanje jednostavno ne izgleda kao opcija, sve dok niste svi zaplesali za dan, da tako kažem.

I zbog ove „potrebe“ za stvaranjem, stvaranje umetnosti, u bilo kom obliku, može biti snažan motivator poput ljubavi, besa, ljubomore ili mržnje. Čak i moćnije, jer se hrani drugim emocijama i koristi ih na produktivan način.

Ne možete jednostavno prestati da budete kreativni iz jednog trenutka u drugi, baš kao što ne možete jednostavno prestati da budete ljuti. Možete pokušati da ga potisnete, ali velike su šanse da nećete biti uspešni u tome.

Ne možete jednostavno prestati da budete kreativni iz jednog trenutka u drugi, baš kao što ne možete jednostavno prestati da budete ljuti.

Kada pustite kreativnost da radi šta želi, dobijate izume koji menjaju život, kao što su lovačka koplja ili avioni, i predmete istinske lepote, poput „Plesa ždralova“ Haruja Morite ili verzije „Odvedite me u crkvu“ Sergeja Polunina.

# Stvaranje umetnosti vas čini pametnijim

Praktično nema kraja spisku sekundarnih veština koje se obučavaju redovnim učešćem u umetničkim aktivnostima, čak i ako nisu uvek očigledne.

Crtanje i vajanje, na primer, čine da primetite stvari koje inače ne biste. Nema bolje prakse za obraćanje pažnje na detalje od ponovnog kreiranja onoga što vidite.

Da li biste primetili tu malu pegicu na licu vaših prijatelja da nisu seli za vaš portret ili tu granu stare jabuke neobičnog oblika u vašoj bašti?

Što se više upuštate u aktivnost, više počinjete da vidite sve na taj način, čak i ako je ne koristite kao predmet. Sačekajte nekoliko godina i Šerlok neće biti dorastao vašim sposobnostima zapažanja.

Umetnost je sveobuhvatna vežba za mozak.

I to je samo jedan primer. Tu su i stvari kao što su fokus, koordinacija ruku i očiju, mašta, strateško razmišljanje, posvećenost, upornost, mogao bih da nastavim. Ukratko, umetnost i sve što je povezano sa njom je sveobuhvatan trening za mozak.

# To je veoma cenjena veština

Znam šta ćeš reći. Ne bi trebalo da ulazite u umetnost samo da biste imali čime da se pohvalite. I to je tačno (i verovatno ne bi funkcionisalo ionako). Ali to što je vizuelna veština o kojoj se veoma razmišlja, svakako je lep dodatak.

Kao što je mudra Merilin Monro rekla u kinematografskom remek-delu „Muškarci više vole plavuše“: „Možda se ne biste oženili devojkom samo zato što je lepa. Ali moj Bože, zar to ne pomaže?”

Budimo iskreni. Slikanje, ples i sve te umetničke stvari su blistav talenat. Čak i kada ljudi kažu stvari kao što su „ipak to nije korisna veština za stvarni svet“ ili „kako vam sposobnost da komponujete melodiju pomaže da platite kiriju?“, u tome uvek postoji ono malo ljubomore.

Umetnički ‘talenat’ je uvek bio žuđen na isti način na koji se divi lepoti ili inteligenciji. Da, biti veličanstveno lep ili pametan zaista nije neophodno u svakodnevnom životu, ali s obzirom na izbor, ko ne bi želeo da izgleda kao Katrin Denev ili da razmišlja kao Stiven Hoking.

„Možda se nećeš oženiti devojkom samo zato što je lepa. Ali, moj Bože, zar to ne pomaže?”

I znate za šta je dobra takva vrsta divljenja? Vaše samopoštovanje. Mnogi od nas se osećaju dovoljno neadekvatno u sadašnjem društvu, gde je internet povećao našu konkurenciju na bilo kom nivou za nekoliko milijardi.

Sve što može učiniti da se osećamo makar malo bolje u vezi sa sobom je nešto što treba slaviti i negovati.

Odabrati vizuelnu (ili zvučnu) umetnost za učenje, za razliku od skrivenijeg ili manje očiglednog talenta koji ne možete okačiti na zid ili recitovati pred publikom, takođe može biti odlično za motivaciju.

Zato što je vaša veština tako vidljiva, vaši nedostaci su takođe. I ništa nije bolji podsticaj da postanete bolji u nečemu od straha od osude drugih ili žudnje za većim odobravanjem.

# Umetnost vam daje glas

Umetnost, u bilo kom obliku, zahteva određenu emocionalnu inteligenciju. Mislim da nikada nisam sreo umetnika koji nije bio veoma prijemčiv i svestan sopstvenih misli i emocija.

Taj nivo introspekcije, u kombinaciji sa potrebom i veštinom stvaranja, prirodno dovodi do želje za samoizražavanjem. Ako imate nešto da kažete, umetnost vam daje sredstva da uradite upravo to. Bilo da se radi o svetu, vašim voljenima ili sebi.

Sa potrebom i veštinom stvaranja prirodno dolazi i želja za samoizražavanjem.

Ponekad jednostavno nije moguće izraziti poruku jednostavnim rečima. Da biste izrazili nešto snažno, potrebne su vam podjednako moćne metode, bilo da je to boja, glina ili ples.

Kako je Van Gog uopšte mogao da podeli kako je video svet bez svoje zvezdane noći kao vizuelne pomoći? Kako je Mikelanđelo mogao da objasni lepotu stvaranja bez Sikstinske kapele? Kako bi uopšte dobili istu izloženost ili pažnju?

Mislite li da bi stihovi „Uvek ću te voleti (I will always love you)“ preneli slom na papiru, da ih nije oživeo glas Vitni Hjuston?

Usuđujem se da se kladim da bi bilo potrebno više od hiljadu reči i izuzetan autor da napismeno izrazi istu dubinu emocija.

Suština je, ako imate nešto da kažete, umetnost je savršen medij za to.

Recite to rečima i ljudi će vas ignorisati ili ćete im dosaditi i krenuti dalje. Recite to vizuelnom umetnošću i ljudi će slušati.

# Možete se igrati boga

Za lekare se kaže da se „igraju boga“ jer mogu da spasu živote. Ali da vam kažem, medicina nije ništa u poređenju sa onim što umetnik može da uradi u dobrom danu. Ne postoji apsolutno ništa što umetnost ne može da stvori. Ako možeš da zamisliš, možeš i uspeti.

Istina, to nije „stvarno“ u najstrožem smislu te reči. Ali svako ko je ikada bio u uvodu u filozofiju zna da je „stvarnost“ prilično apstraktan, diskutabilan koncept i da u velikoj meri zavisi od sopstvene percepcije.

I svako ko je ikada koristio vizualizaciju kao tehniku introspekcije, recimo, protiv treme ili ispitne anksioznosti, takođe je svestan koliko moćna može biti mašta.

Zašto taj zmaj nije stvaran? Zato što se ne kreće? Zato što je napravljen od boje, a ne od krvi i mesa? Ni biljka nije od krvi i mesa, a ipak je stvarna. Papir je pravi, boja je prava, zašto nije zmaj?

Umetnost koristi maštu kao ključ za otključavanje univerzuma mogućnosti. Umetnici mogu da izvajaju osobu lepšu nego što je ikada hodala Zemljom. Oni mogu učiniti stvari jačim, slabijim, hrabrijim, strašnijim, zelenijim.

Želite žuto nebo i satove koji se tope? Nema problema. Vampiri, vile i jednorozi? Izvolite.

Umetnici mogu da nateraju lika da radi šta hoće. Misli šta hoće. Oni mogu stvoriti čitave svetove. Zaista, umetnost je svemoćna.

Nedostatak: umetnost zaista ne voli da deli

Kao i uvek, ne možete imati dobro bez zla, svetlost bez senke. A za umetnost, senka je definitivno zavisnost i mešanje u svakodnevni život.

Umetnici nikada nisu zadovoljniji i življi nego kada rade na novom delu. Zato će ga juriti kao što narkoman juri svoj sledeći fiks.

A kada im nešto stane na put, oni će pokušati da pobegnu. Bilo da gurate papire u kancelariji, kuvate večeru ili provodite vreme sa prijateljima i porodicom. Umetnost menja vaše prioritete. Jednostavno.

Zato je umetniku tako teško da radi u profesiji koja nije vezana za umetnost. Pre nego što se usprotivite, ne, to što ste zaduženi za božićne ukrase u kancelariji ili prolećne aranžmane polica nije zamena. Radi se o vašoj sopstvenoj poruci, o vašoj sopstvenoj umetnosti. Nije na istom nivou kada radite za nekog drugog.

Umetnost isključuje, kao i ljubav, svako takmičenje i proždire celog čoveka.

Dakle, završiće dan, otići kući i ponovo početi da stvaraju. I zaboravite da pošaljete očitavanje svog brojila ili kupite rođendanski poklon svom prijatelju.

Poruka, kakva god da je, mora da izađe. Bilo da je to priča koju treba ispričati, politička izjava ili jednostavno snimanje nečeg lepog. Kao svrab koji treba češati.

Umetnici mogu biti jedna od dve stvari. Kreativni ili nesrećni. Zato rizikuju sve, uzimaju sve, samo da bi mogli da nastave. Pitajte boeme. Platno nadmašuje hleb.