Hiperkontrola, ili potreba da znate sve, karakteriše mnoge ljude i može postati dosadna karakteristika ako ne znate kako da upravljate njom: evo kako!
Hiperkontrola utiče na anksiozne ljude i sažeta je u potrebu da se želi sve znati.
Ima onih koji se nadaju da će moći da predvide sve što se dešava, koji traže rešenja pre nego što se pitanje uopšte desi, koji gledaju u budućnost i bore se da ostanu u sadašnjosti.
Živeti sa potrebom da se sve kontroliše je teško jer – jednostavno – to nije moguće učiniti.
Postoje problemi koji se ne mogu predvideti ili planirati, a za hiperkontrolore čak i trivijalni neočekivani događaj može postati izvor anksioznosti.
Objašnjavamo kako da je se rešite jednom zauvek.
Šta je hiperkontrola i kako prevazići potrebu da se želi sve znati
Uokvirite problem
Prva stvar koju treba da uradite je da razumete da li ste vi ljudi koji su skloni hiperkontroli.
Na primer: da li ste uvek vi taj koji organizuje i/ili želi da odluči šta da se radi? Da li istražujete neke buduće hipoteze o tome šta bi se moglo dogoditi? Da li uvek morate da znate koji je najgori scenario da biste se osećali spremnim za katastrofu?
Dobro došli, vi hiper kontrolišete!
Kontrola krade energiju
Ako se nađete u ovim rečima, znaćete koliko vam energije krade potreba za kontrolom.
Neprekidno traženje informacija, želja da saznamo sve o ljudima oko nas, uvek pokušavanje da sve upravljamo sami, izbegavanje delegiranja na druge su mučna pitanja.
Ako ste ovakva osoba, verovatno imate nizak prag tolerancije i frustracija je iza ugla.
Ali postoje dobre vesti: odgovornost je samo vaša i stoga možete promeniti stvari.
Čuvajte se iluzija
Verovanje da možete sve kontrolisati je samo iluzija.
U stvari, dok ste zauzeti razmišljanjem o nečemu, nešto drugo će vam proći ispod nosa, a da niste ni primetili.
Uvek će postojati nešto što će biti van vaše kontrole, nešto za šta niste stručnjak ili nešto što se tiče slučaja, a niste predvideli.
Saznajte zašto želite da sve proverite
Da biste smanjili potrebu za kontrolom, morate otkriti šta je iza toga.
Na primer, ovo bi moglo otkriti duboku nesigurnost. Često je jedini način da se osećate sigurnije jeste da imate lažni osećaj da možete sve da kontrolišete.
Anksioznost i potreba da se anticipiraju tragični događaji koji se javljaju u umu onih koji se uvek plaše najgoreg su pravac koji pokreće hiperkontrolu.
Rešenje je ciljana psihoterapija za razumevanje porekla misli i pronalaženje novih i funkcionalnijih strategija, ali možete početi tako što ćete postaviti sebi pitanja na koja ćete dati iskrene i sve detaljnije odgovore, počevši od: čega se bojim da će se desiti?
