Nikada nismo sasvim prestali da budemo nečija deca: Kako roditelji oblikuju naš život i u zrelom dobu
Mislite da ste odavno odrasli? Psiholozi imaju zanimljivu vest: deo vas i dalje razgovara sa mamom i tatom, čak i kada oni nisu tu.
Koliko puta ste čuli sebe kako govorite njihove rečenice? Koliko puta ste se osećali krivim zato što ste izabrali nešto što oni ne bi odobrili?
Detinjstvo ne prestaje sa punoletstvom. Ono živi u našem unutrašnjem kritičaru, u načinu na koji volimo, radimo, trošimo novac i postavljamo granice.
Pročitajte i ovo: PIŠE MI, ALI ME NE ZOVE DA SE VIDIMO: Kako da prepoznate (i izbegnete) muškarce koji nikada neće preći na stvar
Dobra vest? Nikada nije kasno da napišete novo poglavlje svoje priče.
Jer roditelji su napisali prve stranice, ali poslednje ipak pripadaju vama.
Mnogi veruju da se od roditelja „odvojimo“ onog trenutka kada se osamostalimo, zaposlimo ili osnujemo sopstvenu porodicu. Međutim, psiholozi već dugo upozoravaju da odnos sa majkom i ocem ne prestaje punoletstvom. Naprotiv, njihove poruke, očekivanja, pohvale, kritike i način na koji su voleli ili uskraćivali ljubav nastavljaju da oblikuju naše izbore i kada pređemo pedesetu godinu.
Pročitajte i ovo: Neoprostive greške koje bi mogle da vam unište vezu
Koliko puta ste uhvatili sebe da izgovarate rečenice koje je govorila vaša majka? Ili da se osećate krivim kada odaberete nešto što vaš otac ne bi odobrio, iako možda više nije ni među živima? To nije slučajnost. U psihologiji se govori o „unutrašnjem roditelju“ – delu naše ličnosti koji je nastao iz iskustava sa najvažnijim ljudima iz detinjstva. Taj unutrašnji glas može biti podržavajući i pun razumevanja, ali može biti i neumoljiv kritičar koji nas i decenijama kasnije tera da dokazujemo svoju vrednost.
Pročitajte i ovo: Kako izgleda žena za brak iz perspektive muškarca
Posebno je zanimljivo što mnogi ljudi tek posle pedesete godine počinju da uočavaju koliko su njihove životne odluke bile pod uticajem porodičnih obrazaca. Izbor partnera, odnos prema novcu, sposobnost da se odmore bez griže savesti, način na koji iskazuju emocije ili postavljaju granice često imaju korene u porukama koje su dobijali kao deca.
Pročitajte i ovo: Uništava li prijateljstvo seks sa prijateljem? Zavisi. Evo od čega!
Neko ko je odrastao uz stalne kritike može i u šestoj deceniji života imati osećaj da nikada nije dovoljno dobar. Ljudi koji su učeni da „ne talasaju“ često teško izražavaju sopstvene potrebe, dok oni kojima je ljubav bila uslovljena uspehom mogu i dalje živeti pod pritiskom da moraju sve da zasluže.
Pročitajte i ovo: Ljubljenje je dobro za zdravlje i sprečava nastanaka bora: Evo zašto!
Zanimljivo je da se mnogi emocionalni konflikti pojačavaju upravo u srednjem dobu. Roditelji stare, postaju zavisni od pomoći svoje dece, a stare porodične dinamike ponovo izlaze na površinu. Uloge se menjaju, ali emocije ostaju iste. Čak i uspešni, zreli i ostvareni ljudi mogu se iznenada pretvoriti u devojčice i dečake koji i dalje žude za odobravanjem svojih roditelja.
Pročitajte i ovo: Zašto mi ne odgovara na poruke?! A nisu ga oteli vanzemaljci!
Dobra vest je da nas prošlost ne određuje zauvek. Psiholozi smatraju da nikada nije kasno da prepoznamo obrasce koji nam više ne služe i da razvijemo zdraviji odnos prema sebi. Prvi korak jeste da prestanemo da automatski slušamo glas unutrašnjeg kritičara i da se zapitamo: „Da li je ovo zaista moje mišljenje ili i dalje živim po pravilima koja sam nasledio?“
Pročitajte i ovo: Reci mi gde te je odveo na prvom sastanku i reći ću ti kakav je čovek
Važno je dozvoliti sebi da budemo drugačiji od svojih roditelja, a da ih pritom ne odbacujemo. Odrastanje se, paradoksalno, ne završava u dvadesetim godinama. Prava emocionalna zrelost dolazi onda kada prestanemo da tražimo dozvolu da živimo svoj život.
Pročitajte i ovo: U šta se zaljubljuje žena?
Možda je najveća životna sloboda upravo u trenutku kada shvatimo da ne moramo da budemo savršeni sinovi i ćerke da bismo bili srećni ljudi. Roditelji su nas oblikovali, ali ne moraju da napišu i poslednje poglavlje naše priče.
