Šta je sreća bez tuge? Šta je uspeh bez promašaja? Šta je pobeda bez poraza? Šta je zdravlje bez bolesti?
Da bismo znali da cenimo jedno, treba da doživimo i drugo. Zajedno čine balans. Patnje će biti uvek. Kako se nosimo s njom je ono što nas razlikuje i definiše.
Ima stvari koje kad posmatramo sa strane, izgledaju vrlo jednostavno. Kao, recimo, tenis.
Šta je to do prebacivanje loptice preko mreže?! Jaka stvar! Ili joga! Tek to što je lako!
Ali prvi put kada sam uzela teniski reket u ruke i pokušala da prebacim lopticu na drugu stranu terena, ona je došla do pola. Mog dela terena.
Tako je bilo i sa jogom. Hajde što sam gubila ravnotežu u stajaćim pozicijama, nego sam se i u parternim teturala kao pijanac.
Dovesti i održavati u balansu različite segmente svog života – duhovni, materijalni, emotivni, intelektualni – predstavlja tačku oslonca u našem životu. A ta tačka zove se sreća.
Dovesti život u ravnotežu nije uopšte tako lako i jednostavno. Jer ono što izgleda najjednostavije, uvek je najteže. Osnovni razlog je što se naš život stalno menja. Taman kad pomislimo da je sve potaman, jedan tas pretegne i odmah osećamo kako počinjemo da gubimo ravnotežu. Gubimo tlo pod nogama. Tačka oslonca više nije tako jaka.
Malo je verovatno da bilo ko na ovom svetu stalno uspeva da održava svoj život u savršenom balansu, ali to ne sme da nas omete u nastojanju da se trudimo da uspostavimo ravnotežu u svim oblastima svog života.
Kao hodač po žici, koji traži ravnotežu, idući pažljivo korak po korak, dobro promišljajući svaki sledeći, sve vreme trudeći se da disanje održi mirnim i staloženim, u vrlo stresnim i napetim situacijama.
I taman kad pomislimo da smo složili sve kockice u jednom segmentu svog života i da je sve došlo na svoje mesto, život nas vrlo često demantuje. Neka druga strana pretegne i povuče sve u provaliju.
Ako nismo dovoljno fleksibilni da se odupremo udarcima sa strane, razmrdamo rigidno telo i zadržimo balans, može se desiti da povučemo i sve ostalo sa sobom.
Fleksibilnost je još jedan od kvaliteta hodača po žici jer nesposobnost prilagođavanja datoj situaciji vodi nas u sve dublji jaz.
Ako jednim delom svog života ne možemo da upravljamo, u bilo kom trenutku, gubimo balans. Pritom, ne mešajmo simetriju sa balansom!
U tom slučaju, ne bi bilo loše posegnuti za svojim srcem, umesto glavom, kao načinom da povratimo ravnotežu u donošenju odluka i povećamo unutrašnju fleksibilnost. Možda se desi da budemo iznenađeni otkrićem da naš lični balans izgleda drugačije nego što smo nekad osećali i mislili.