Bio je tih, nenametljiv, neodoljivo privlačan i šarmantan. Tajanstveni zavodnik, o čijem se ljubavnom životu malo znalo. Pristojan, na granici nezainteresovanosti. A ima li šta privlačnije za ženu od toga?!

Mir, kojim je vladao, obuzeo me je na prečac i ulivao sigurnost za kojom sam vapila, a on je njime oštrio čula, kao divlja zver, kojoj ne sme da promakne pažljivo odabrani plen. Nepogrešivo je osetio moju spremnost da budem zavedena, koje čak ni ja nisam bila svesna, obuzeta krhotinama veze u odumiranju. Nije mu se žurilo jer takav fatalni zavodnik najviše se naslađuje zadovoljstvima do kojih teško dolazi. Najpre je besprekorno proučio moj karakter i raspoloženje, da bi utvrdio šta u mom životu nedostaje i potom zaigrao ulogu idealnog ljubavnika za kakvim vapim.

Žana Korolija Foto: Aleksandra Ostojić
Žana Korolija
Foto: Aleksandra Ostojić

I sama sam bila iznenađena osećajem koji je probudio u meni kada me je provozao čamcem po Dunavu, i to posla radi. Znam, ponekad je rđav posao PR manager-a, al’ mora neko. Čak je u meni probudio grižu savesti jer sve što sam želela u tom trenutku bilo je da moja koleginica nestane, a oni što su nas čekali da obali zaborave nas na dan, dva ili večnost.

Ruku spasa pružio mi je tačno u trenutku kad sam bila spremna da skočim sa trećeg sprata zbog sulude veze sa oženjenim muškarcem (priča od pre par nedelja). Pozornost mi je probudio njegov pomalo neobični zahtev da se pozabavim pronalaženjem ukradenih skutera u Bugarskoj, učesnika internacionalne regate.

O.o! Ja jesam svemogući PR manager, ali Interpol, ipak, nisam. Ali igru sam svesno prihvatila i uživala čekajući ga da se pojavi na vratima moga stana posle par dana.

Kad mi je samoinicijativno doneo paket vode na treći sprat (bez lifta!), ostala sam bez teksta. Kada je promenio pregorelu sijalicu u mom predsoblju, do koje sam mogla doći tek kad bih se popela na merdevine, gaće su spale same. Naša veza odisala je atmosferom u kojoj sam se osećala najprivlačnijom ženom na svetu. Pažljivo je osluškivao i lukavo zadovoljavao moje potrebe. Pokazao je duboko saosećanje za sve moje probleme, lako me navodeći da se otvorim i pokažem svoja najskrivenija osećanja.

Kad sam počela da se osećam sigurno i udobno u našoj vezi, on je krenuo u akciju.

Nisam bila svesna da sam postala plen beskrupuloznog zavodnika, vatrenog srca, koji odlično poznaje ženska osećanja i zna kako da njima manipuliše u svoju korist. Strastveni ljubavnik bez mane, sa kojim je vođenje ljubavi podignuto na nivo umetnosti, u svakom trenutku pokazivao je bezrezervnu spremnost da mi udovolji. I u tome je uživao.

Eh, da mi je tada bilo ove svesti da sam znala da prepoznam i šta mi je činiti sa tipično pasivno-agresivnim mehanizmom, kojim je upravljao našom vezom, u osnovi kojeg je uvek strah i nemogućnost dubokog emotivnog vezivanja. Emotivni invaliditet. Najčešće to izgleda ovako: za*ebavam se sa tvojim osećanjima jer se plašim svojih, nesiguran sam i ne znam šta bih s tobom!

Raskid je bio bolan za mene, posebno što je veza bila ’pravo savršenstvo’.

Zadugo me je pratio osećaj da sam ja tu nešto skrivila (’nisam dovoljno dobra’ sindrom!). Potrajalo je dok nisam postala svesna da sam imala posla sa muškarcem poremećene ličnosti, tipa: Kazanova, koji ima problema u ostvarenju intimnih odnosa. U osnovi ovog problema kažu da je sukob sa ocem ili njegovo nepostojanje.

Kazanova se vodi osećajem da je rođen da zadovolji ženu i trudi se da joj u svakom trenutku priredi vrhunski užitak. Progoni ga egoistični osećaj da je uvek neka žena u njega zaljubljena. Neodoljivo ga privlači sve što budi njegovu radoznalost. Idealni ljubavnik, koji igra na kartu izgubljenih snova. Meta su mu emotivno nezadovoljne, ostavljene i nesrećne žene. Kod žene stvara osećaj sigurnosti da će je neizmerno voleti, oduševljavajući se njenom ličnošću. Dok je osvaja, ona je za njega zaista jedna, jedina žena na ovom svetu. Ali to kratko traje. Za razliku od Don Žuana, koji mrzi, on voli ženu.

Udovoljava njenim emotivnim potrebama, da bi nakon toga prionuo čulnim uživanjima, mada ne nužno jer mu seksualno zadovoljenje nije najbitnije.

Do toga čak i ne mora da dođe jer mu je cilj da osvoji srce žene. Što teže dođe do željenog cilja time je njegovo zadovoljstvo veće, dok njegovoj žrtvi sledi bolnije krvarenje duše. Voli žene, ali svoju mazohistično-egoističnu potrebu za slobodom voli više.

U suštini, nesiguran, kakav jeste, najviše se plaši sebe i svoje slabosti da će jednog dana ipak pokleknuti. A kad se to desi, da nikoga neće biti u blizini da mu pruži ruku spasa. I zato celog života obično robuje onima koje ga vole, umesto da se prepusti onoj koju voli. Za ljubav je najviše hrabrosti potrebno.

***

Odlomak iz knjige Ne odustaj od ljubavi, Žane Korolije, objavljene u izdanju Lagune za Srbiju, 2015. godine i izdavačke kuće Begen, u Hrvatskoj, 2016

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.