Danas mi je bio divan dan!
Uživala sam šetajući gradom, Zemunom, ali ovog puta širom otvoreniih očiju, posmatrajući ga iz potpuno druge perspektive. Turističke. Da, da, bila sam turista u sopstvenom gradu.
Kako je to dobar osećaj! Koliko zanimljivih podataka čula, koliko toga novog saznala! Prošla puteljcima Taurunuma kojima nikad nisam, provirila kroz budžake Malleville za koje nisam ni znala kakve dragocenosti kriju i otkrila lepote Semlina (sve su to stari nazivi grada) pored kojih sam dosad prolazila kao pored turskog groblja, koje, usput budi rečeno, nekad beše na lokalitetu današnje zemunske pijace, ne primetivši ih.
Oči mi se otvorile, zahvaljujući beskrajno šarmantnoj i harizmatičnoj, i nadasve, stručnim znanjem potkovanoj, Tamari Ognjević, koja, kroz svoj Artis centar, redovno organizuje ture obilaska znamenitih delova grada. Zanimljivo kako stvari mogu da poprime sasvim drugačiju sliku, samo kad ih pogledaš iz drugog ugla. Zaljubih se u Zemun, a baš ga nisam dosad nešto preterano ljubila. Sem kafanskog mu dela.
Stoga, ako ne znate kako biste proveli vreme subotom, predlažem vam da se izmestite iz udobne fotelje doma svog i promenite ugao gledanja na parče placa na kome obitavate. Prelep je osećaj. Ispunjava i oplemenjuje dušu. Hrani moždane vijuge, a ne goji, sem ako posle šetnje ne sednete negde na kolače. Al’ to je u redu. I turisti imaju dušu. A i lepše noge od šetnje.
Upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo. Zaista vredi stara izreka. Zna narod. Što samo po belosvetskim zabitima da se smucam, od jutra do mraka, obijajući đonove zarad upoznavanja znamenitosti im. Neka lokalni heritage&fitness program počne!
