Koliko puta vam se desilo da dobijete poklon od bliske prijateljice, a da on uopšte nije bio namenjen vama, već njoj?!

Kako je moguće da toliko ne poznajemo osobu koju smatramo bliskom? Šta to znači? Da je mislila na sebe dok ga je birala, a ne na vas?! Da li je to pokazatelj njene sebičnosti, izrazitog nepoštovanja ili elementarnog nepoznavanja osobe od preko puta? Gluva i ćorava sigurno nije.

Imajući brdo takvih stvari u svojoj škrinji za ’nikad dotaknute poklone’ rekla bih da vaša prijateljica samo na sebi svojstven način pokazuje vrhunac svoje ljubavi prema vama, time što za vas bira ono što je za nju najlepše.

Šta da uradite u tom trenutku, a da je ne uvredite, imajući u vidu saznanje da je i pakao stvoren iz najboljih namera?

Koji je pravi način iskazivanja ljubavi?

Obično svoju ljubav prema drugoj osobi pokazujemo onako kako mi volimo da budemo voljeni. Nije to sebičnost već samo nemogućnost da prepoznamo kako treba da pokažemo ljubav na pravi način. Sad druge strane, posmatrajući druge osobe kako pokazuju svoju ljubav prema nama, predstavlja najlakši način da naučimo kako oni vole da budu voljeni.

Fora je u čulima.

Prvo se ugledamo. Ako nam se dopadne to što vidimo, počnemo da pričamo. Ako se potrudimo, onda se i čujemo. Ako se razumemo, dodirnemo se. Potom se osetimo. Dobar njuh nas dalje vodi od jednog do drugog čula i tako spoznajemo koje treba da koristimo u datom trenutku. Moglo bi se reći da njuh funkcioniše kao radar. Može da predupredi sve potencijalne probleme. Treba ga uvek imati aktiviranog. Neka to bude čuvar naše sreće.

Da bi veza uspela, bilo da je prijateljska ili partnerska, moramo da naučimo da volimo onako kako druga strana u odnosu voli da bude voljena. Kao što se poklon kupuje prema osobi kojoj je namenjen, a NE prema sebi, tako se i ljubav pokazuje onako kako druga strana voli da bude voljena, a ne kako MI volimo da nam se iskazuje ljubav. Ako ne umemo da osetimo tanane vibracije, koje dolaze sa druge strane i prepoznamo njene želje i aspiracije, što bi bilo najlepše, pitajmo tj. kažimo! Kao što rekoh, koristimo sva čula.

Majstor za ljubav

Ponekad je dovoljno da vam neko zameni sijalicu u predsoblju ili vam donese paket vode na treći sprat (bez lifta), bez da ste vi to tražili i da vas kupi za sva vremena. Da mu padnete u naručje za čitav život, ophrvani ljubavlju koju osećate sa njegove strane, a da on nije ni svestan veličine svog dela. Osećaj zaštićenosti i sigurnosti koji vam pruža, postaje temelj vaše ljubavi prema njemu.

Meni znači da moja voljena osoba na sav glas priča celom svetu da me voli, da to otvoreno pokazuje pred drugima i pruža mi punu podršku u svakom trenutku. Da znam da sam jedina, prava i najbolja za njega na ovom svetu. Da bude uz mene i u dobru i zlu, privrženo i blisko, tako da međusobno poverenje ne može da naruši ni desetine hiljada milja udaljenosti.

A tek dodiri…

Nežnost, toplina, milovanje, sjaj u očima i pogledi u tami. Nezamenjivo. Dobar seks nikako ne zanemarujem.

Ako njemu znači da sa njim zajedno idem na koncert (muzike koju ne ljubim) i njegovim društvom u kafanu… skuvam mu ručak i pomognem da odabere poklon za godišnjicu braka njegovih roditelja…pokupim mu stvari sa hemijskog čišćenja…pozovem njegovu mamu da se raspitam za njeno zdravlje…pa šta je to za mene ako ga zaista volim i želim da naša veza uspe, a ja znam da će ga to moje pokazano poštovanje učiniti srećnim i da će povećati njegov osećaj ljubav prema meni?! U tom slučaju, meni predstavlja zadovoljstvo da činim dragoj osobi ono do čega je njemu stalo. Taj osmeh sa lica se ne briše.

Najlepše je kada volimo iste stvari, kao način pokazivanja ljubavi ali ni malo truda neće biti na odmet, ukoliko je ljubav prava.

***

 Odlomak iz knjige Ne odustaj od ljubavi, Žane Korolije, objavljene i izdanju izdavačke kuće Laguna u Srbiji i Begen u Hrvatskoj.