Ako sreću tražiš, sreću ćeš i naći!

U Bibliji lepo piše – traži i daće ti se! Što znači, ako na vreme kreneš da lutaš svetom u potrazi za srećom, postoji velika verovatnoća da ćeš je i naći. Jer Zemlja je okrugla i u nekom trenutku doći ćeš opet tamo odakle si i krenuo. Do svojih vrata. Samo je pitanje da li ćeš je prepoznati.

Žana Korolija Foto Srđan Bosnić
Žana Korolija
Foto Srđan Bosnić

Jer kao i sve što tražimo, obično se krije na najneverovatnijem mestu, poslednjem nam na pameti i pojavljuje u najneobičnijim oblicima, koji su nam sve vreme lelujali pred očima, samo mi nismo bili u stanju da ih prepoznamo.

Obično ono za čim najviše tragamo i čeznemo nosimo u sebi, a da toga nismo ni svesni.

Veći deo svog dosadašnjeg života provela sam u potrazi za srećom. Tražila sam je na sve strane. U drugim ljudima, partnerima, dostignućima, putovanjima, cipelama i haljinama. I što sam više tražila sreću, više sam za njom čeznula.

Kad bih je nanjušila, stuštila bih se na nju svom snagom. Što bih joj bliže bila, to bi moje ushićenje više raslo. Uvek bi najveće bilo u trenutku dosežanja mog oličenja sreće. Al’ čim bih pomislila šta bi mi to još trebalo da bi moja sreća bila veća, moja trenutna sreća krenula bi da splašnjava. I što bih više razmišljala o tome kako da uvećam svoju sreću, sve dublje bih tonula u očaj, bivajući sve nesrećnijom.

Obično parama koje nisam imala. Radost bi trajala sve dok bih veselo skakutala do kuće. Čim bih zalupila vrata za sobom, izula, od mizerije, olovno teške cipele, umor bi počeo da prevladava mojim bićem. Pre nego bih se uvalila u vazdušasto udobnu fotelju, čije sam rate još uvek otplaćivala, pobacala bih po krevetu kese, koje sam, do samo pre par minuta, ponosno, bez ikakvog opterećenja, vukla sa sobom.

Već u sledećem trenutku, čim bi nešto drugo privuklo moju pažnju, zaboravljala sam na moju kupljenu sreću. Tako su kese prepune sreće znale danima netaknute da se vucaraju po krevetu. Da ih ne pogledam, otvorim, bar odložim u orman to čime sam sebe na trenutak usrećila.

Bezdušno bih se okretala i odlazila dalje svojim putem beskrajne potrage za srećom. Bivajući sve nesrećnija jer bi mi sad i dug za otplatu rata bivao sve veći.

Dva su cilja u životu – da dobiješ ono što hoćeš i uživaš u tome. Ali samo retki dosegnu drugi!

Jer nema te sreće koja se može proputovati, posedovati, zaraditi, nositi ili konzumirati. Sreća je duhovno iskustvo koje možemo da dosegnemo i osetimo u svom biću tek kad osvestimo ljubav, milost i zahvalnost u sebi.

Iz jednog očaja padala bih u drugi, sve dok nisam počela da trošim pare na sebe, kroz razvoj svog duhovnog bića.

Iz petnih žila pokušavamo da imamo više, stvari ili novca da bismo mogli da uradimo ono što mislimo da će da nas učini srećnima. A način na koji stvari funkcionišu u životu, potpuno suprotno stoje.

Najpre bi trebalo da spoznaš sebe, svoju autentičnu prirodu i pravo biće, da bi mogao da dođeš do svojih istinskih potreba i želja i da bi mogao da uradiš ono što treba, da bi imao ono što hoćeš.

Zadovoljna sam što sam prošla putem kojim se ređe ide da bih spoznala ko sam ja, koje su moje istinske potrebe i kako da eliminišem sopstvena ograničenja, koja me sputavaju da dođem do onoga što hoću.

Daleko od toga da sam sve otkrila ali upravo u tome i jeste sreća. U svakom novom uvidu. Otkriću novog delića sebe. Svejedno, dobrog ili lošeg. Sve sam to ja. Jedna, jedina, originalna i neponovljiva.

Najjače zadovoljstvo koje sam osetila u životi bilo je kroz uvide o sebi samoj.

Najveći osećaj slobode doživela sam kada sam osvestila svoje strahove i suočila se sa njima.

Najveće samopouzdanje dosegnula sam kada sam otkrila ljubav prema sebi.

A onda je klupko sreće u meni krenulo samo od sebe da se razvija jer moja sreća više nije zavisila od spoljnih uticaja.

Prestala sam da zavisim od drugih ljudi, stvari i prilika. Konačno sam bila sama, svoja, slobodna i srećna. Više mi nije bio potreban partner da bih bila srećna. Novi par cipela ili kineska vaza.

Prestala sam da ostajem u vezama koje me nisu zadovoljavale. Srećna sam i kad sam sama. Mnogo sam vremena, rada i truda uložila u sebe da bih se trošila na bezvezne likove, koji nisu u stanju da zadovolje moje emotivne, duhovne, intelektualne i  druge potrebe.

Baš kao što pametni biznismeni izbegavaju da sav svoj kapital ulažu u jedan poslovni poduhvat, tako sam i ja shvatila da moja sreća nema samo jedno uporište.

Nestalo je hronične patnje, nervoze i nezadovoljstva. Postala sam staložena i mirna. Samosvesna. Zadovoljna onim što imam. Naučila da prihvatam neuspehe, rastanke i gubitke. Nisam nesrećna kad nemam. Srećna sam zbog onoga što imam, a to je uglavnom ono što nosim u sebi. Najsrećnija sam kad to mogu da podelim sa drugima.

Da je najveća sreća davanje, spoznala sam kroz humanitarni rad i volontiranje u Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Otvorenog srca, sa ogromnim entuzijazmom, uložila sam svoje profesionalno znanje, iskustvo i rad u postizanje zadatih ciljeva.

Svaka naša mala pobeda činila je moju sreću neopisivom. Merila se manjim ili većim stepenom ushićenja, kada bih osetila koliko moj rad doprinosi ostvarenju potreba obolele dece i, slobodno mogu reći, najtužnijih roditelja na svetu.

Kroz aktivnu posvećnost i davanje svega što sam imala da ponudim, bez ikakve materijalne nadoknade, sa ogromnom unutarnjom, ličnom satisfakcijom, sasvim spontano i neočekivano, spoznala sam sreću, zacelila dušu i doživela blaženstvo. Sad znam, najlakši i najbolji način da usrećiš sebe je da usrećiš druge.

Kako reče Gandi, sreća je kad su ti misli, reči i dela u harmoniji. Sreća je balans.

Ne možemo da očekujemo da sve vreme živimo podjednakim intenzitetom sreće jer sreća nije stvar jačine već uravnoteženosti reda, ritma i harmonije.

Sreća je najveća čovekova težnja. Baš zato, mnogima se čini najmanje dostižnom ili je traže na pogrešnom mestu. Daleko izvan sebe, umesto u njenom središtu. U sebi.

Skloni smo da sreću mešamo sa raznim drugim emocijama. Ono što doživljavamo kao sreću, obično je skup različitih osećanja – zadovoljstva, ushićenja, veselja, uživanja, zaljubljenosti, dobitka, dostignuća, radosti ili uzbuđenja. Uglavnom, osećanjima kratkog daha, koja dolaze spolja i u nama proizvodi neka druga strana.

Zaboravljamo da sreća ne dolazi kao rezultat dobijanja stvari koje nemamo, već prepoznavanja, uvažavanja i zahvalnosti za ono što imamo.

U suštini, sreća je kad u drugoj osobi proizvedemo pozitivnu emociju. Tako dolazimo do zaključka da sreća nije cilj već nusprodukt nastojanja da usrećimo nekog drugog. Posledica naših dobrih dela.

Dugo mi je trebalo da spoznam da moja sreća nije u drugima, niti zavisi od njih već je u meni i onome što ja činim.

Sreća nisu resursi već potencijali.

Sreća je učiniti dobro delo, bez da iko to traži od tebe.

Sreća je učiniti drugome ono što mu je potrebno da bi se osećao dobro.

Sreća je drugog učiniti srećnim.

Sreća je voleti, a ne biti voljen.

Sreća je biti svoj.

***

Odlomak iz knjige Sreća je kad voliš, a ne kad si voljen, Žane Korolije, Laguna, 2016

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.