Od svih dana na ovom svetu mom komšiji Peđi ponedeljak je najomraženiji. Kaže da mu jedino teže pada nedelja, koju celu provodi u pripremama za ponedeljak. Nedeljom prolazi kroz svih pet faza karakterističnih za suočavanje sa teškim životnim situacijama.
U nedelju ujutro se budi mrzovoljan, sa dubokim poricanjem da već sutra ujutro mora na posao. Svojski se trudi da odbaci svaku pomisao na tu mogućnost. Potom je besan sve do podneva. Kao zmija otrovnica, sikće na sve oko sebe. Oko ručka kreće u cenkanje sa đavolom u sebi. Razmišlja šta bi to mogao da uradi da spreči nastajanje ponedeljka i svega onog što on nosi sa sobom. Počinje da se ponaša kao dete.
Krišom, da njegova deca to ipak ne vide i ne poprime neke loše navike. Da se ne bi desilo da odu, odnosno, ne odu u ponedeljak u školu i kažu da su to videli od tate. Pipa čelo, gleda da li mu je jezik dovoljno crven, hvata se za stomak i ne retko željno iščekuje neku lošu vest iz familije koja će mu opravdati izostanak sa posla u ponedeljak.
Kad iscrpi sve mogućnosti, a grčeva u stomaku nema pa nema, pada u duboku depresiju. Uveče se već trese od treme kao đak-petak kad se u nedelju uveče seti da nije uradio domaći zadatak. U krevet odlazi naizgled smiren, prihvatajući neminovnost koja sledi. Mrtav umoran, iscrpljen od napornog dana, iako, faktički, ništa nije radio.
Uostalom, ako se pod ‘ništa’ može podvesti emocionalni tumbe kroz koji je prošao, kao da ga je neko okrenuo naglavačke i istresao iz gaća.
Svaki dan je novi početak!
A zašto je siroti ponedeljak toliko loš?
Pogledaj sa druge strane. Sve na ovom svetu ima svoju dobru i lošu stranu. Ne postoji eksplicitno dobro ili loše.
Pozitivan stav donosi snagu, energiju i inicijativu u naš život.
Neko kratko, veselo, melodično i obojeno u žuto, sa tufnicama lila? Da li bi bilo bolje ako bismo s vremena na vreme promenili rutinu i tako uskovitlali kolotečinu u koju smo upali? Ili ćemo nastaviti da smoreni bauljamo kroz život kao zombi i mislimo da je za sve nedaće u našem životu kriv ponedeljak, a ne naši loši izbori.
Ispada da je ponedeljak ključni dan u našem životu!
Ponedeljak je dan ‘D’ za sve nove početke.
Ponedeljkom prestajemo da pušimo, krećemo sa dijetom i sportskim aktivnostima. Jednom rečju, prestajemo sa svim lošim navikama i krećemo u bolji život. I ako nam nekim slučajem pomanjka volje da svoje planove sprovedemo u delo, ko je drugi kriv nego ponedeljak?!
Da nije tog ponedeljka, sve bi bilo lakše. Bar da padne u neki drugi dan ili da ga preskočimo.
Možda bi za tebe, kao ne-ljubitelja ponedeljka, bilo rešenje da se preseliš u neku od arapskih zemalja jer je tamo nedeljni dan odmora petak, a vikend čine četvrtak i petak!?, rekla sam Peđi kad sam ga srela u petak na stepeništu. Prvi put u nedelju dana da mi nije kukao kako mora na posao. ‘Jedino što je tamo vrućina, a tebe to dodatno ulenji…’.
Ponedeljak jedino volim kad neki praznik padne u utorak pa onda ponedeljak dođe kao kolateralna dobit u vidu neradnog dana. Ništa mi nije gore nego kad praznik padne u ponedeljak!
I tako, nikad srećan, nikad zadovoljan. A valjda je u ljudskoj prirodi da čovek uvek želi ono što nema.
Volim ponedeljak jer volim svoj život!
Ispada da im ceo život prođe u iščekivanju vikenda. I bar da onda, tokom tog toliko željenog vikenda, urade nešto vredno pažnje i pomena kad se u ponedeljak susretnu sa ostalim delom sveta. Ali nisu oni ti koji imaju zanimljivu priču kojom će pleniti pažnju ostalih kolega tokom ispijanja prve jutarnje kafe. Uvek su to oni drugi, koji svaki dan žive kao da im je poslednji! Ne mareći koji je dan u nedelji. Punim plućima, sa uključenim svim pogonskim motorima. Jer ‘vikendaši’ ne mogu da imaju dovoljno snage i energije za bilo kakvu inicijativu, pa čak ni tokom vikenda.
I ponedeljak je lep dan, onima koji tako žele da ga vide. Rekla bih da je poenta u tome da pronađemo posao koji volimo i ulepšamo sebi život. Ionako je suviše kratak da bi radili posao koja nas ne ispunjava.