Ima jedna pećina stroga u kojoj živi babaroga ali i ona u kojoj se kriju svi muškarci kada se suoče sa zaljubljenošću u ženu, koja bi mogla biti ona prava.

Žana Korolija Foto: Aleksandra Ostojić Haljina: MATES, Beograd
Žana Korolija
Foto: Aleksandra Ostojić
Haljina: MATES, Beograd

Odnosno, iskače iz svoje zone komfora (sigurnih veza), gde znaju koliko se otvaraju, dokle mogu da idu, bez opasnosti od dubljeg emotivnog vezivanja i eventualnog povređivanja.

Čak i pre nego se opuste, predaju i zaljube, znaju da se uvuku u tu svoju pećinu, dok ne vide kako i šta dalje, osmisle strategiju i reorganizuju svoju životnu rutinu.

Kažem, suoče, jer za muškarce zaljubiti se uopšte nije tako jednostavna i uvek dobrodošla pojava, kao kod nas žena.

Polazim od sebe! Iskreno, ja jedva dočekam da me zagolicaju leptirići i da pohrlim u ljubav, širom raširenih ruku, dok on (sećate se, Venera vs. Mars? Već ispričana priča), vrlo oprezno pristupa zaljubljivanju, bez obzira na otvoreno pokazanu volju, koliko želeo i silno iščekivao da se žena vredna pažnje pojavi u njegovom životu.

E, sad, pošto sam gradivo većim delom prošla (i padala na ispitu više puta!), a u međuvremenu radila na tome da postanem ja ’prava’ (…jer pravi smo samo mi, u datom trenutku…), dolazim do lekcije – Kako isterati medu iz pećine na svetlo dana.

Jer meda je velika zverka. Takoreći, kralj šume. Vrlo pažljivo osmotri situaciju pre nego krene u lov i ne upušta se često u (ljubavne) avanture. Tek kad je (emotivna) glad velika i dobro osmotri plen. Med je sladak i meda ga voli, ali dugo taj može da (emotivno) apstinira i vari (informacije) u svom velikom stomaku.

A taj stomak mu nije velik zato što mnogo jede. Meda ima velik stomak jer je to njegov odbrambeni štit. Sigurnosni obruč, kroz koga retko koga pušta u svoj život. Jer meda je ranjavan bio. Zato se i plaši. Al’ zna i da voli! Ali je oprezan. Ne remeti mu se uspostavljena rutina, u kojoj tako lako, lepo i ugodno pliva, tek tako.

A i potrebno mu je vremena da prihvati ideju o Njoj, kao novom poglavlju u svom životu, reorganizuje se i napravi prostora da bi se ona udobno smestila uz njega. Meda voli komfor i sigurnost za svoje bližnje. Zato je i pouzdan izbor, na koga se može osloniti u svakom trenutku.

Ali to nije sve! Ima meda i drugu liniju odbrane.  Svoj posao! Predan mu je, voli ga i u njemu je najbolji. Zato mu nije predstavljalo značajan problem da se vremenom opasa velikom količinom posla, tako vešto da niko i ne posumlja da se tu krije nešto drugo. Osim solidne zarade i još boljeg izgovora, za neizlaženje iz sigurne zone.

Jer preko postavljene prečke na ne-mogu-imam-posla-u-gužvi-sam iluzorno je čak i pokušavati preskakati jer se radi o egzistencijalnoj stvari!

Meda, naravno, ne priznaje. Poriče i odbija da se suoči sam sa sobom. Jer niko tu do njega samog ne može ništa da uradi da bi ograde spale.

Što je najgore od svega, meda hoće da se medom sladi ali sada se već i navika usamljeničkog života u emotivnom izgnanstvu nakarikala na njegov obruč.

Uhvatila se za njega kao debeli sloj zapekle korozije i pritegla okove još jače, toliko da je obruč skoro neraskidiv.

Zadovoljavanje bilo kim, ko naleti u naš život i ispuni samo našu trenutnu potrebu, čin je emocionalnog nasilja, kao i potonje kritikovanje prirode te osobe za nešto što ona nije ili jeste, a nikako nije u skladu sa našim pravim potrebama.

Mnogo puta poželimo da konačno prava osoba uđe u naš život. Nikako ne shvatajući zašto nije funkcionisalo sa nekim drugim ili samo uhvatimo sebe kako se trujemo vezom u kojoj nema ljubavi. Duboko u sebi verujući da će se jednog dana pojaviti pravi/a.

Nakon godina i godina razočarenja, slomljenog srca i nesrećnih završetaka, može nam se vrlo lako desiti da se zatvorimo za pravu ljubav. Po cenu života, jedino to ne smemo dozvoliti da nam se desi!

Otvaranje srca nakon dugogodišnje emotivne apstinencije slično je kao kad kreneš na fitness posle dužeg vremena.

Svi su ti mišići atrofirali, pa dobiješ takvu upalu, da imaš osećaj kao da ti se od kostiju kida svaki mišić pojedinačno, dok ih jedan po jedan ne ojačaš, definišeš i izgradiš kompletno jaku muskulatoru.

Teško je odjednom veliku težinu iz benča izbaciti. Znam da deluje strašno, al’ koga briga!

Kreni napred, uprkos svom strahu. Prodri duboko u njega. Bori se sa njim. Budi hrabar. Prevaziđi ga. Ne dozvoli da strah pobedi. Otvori se. Pokaži ranjivost. Rizik od neotvaranja prema ljubavi, na kraju je daleko veći od rizika od otvaranja.

Umesto toga, neka pobedi ljubav. Otvori se, čak i kada se plašiš da budeš povređen. Otvori se i kad ne znaš šta će se desiti.

Otvori se kad osetiš da nešto dragoceno postoji između vas, umesto da se okreneš i odeš putem straha. Baš tad, kad si prestravljen jačinom osećaja među vama, otvori se. Ne boj se osećaja koji naviru i ljubavi koju osećaš.

Nauči da ceniš otvorenost svog srca više nego bezbednu zatvorenost.

Ovog puta može da bude drugačije. Ljubav može da uđe u tvoj život ali najpre treba da se otvoriš. Iz bola izvuci pouku kako da voliš i budeš voljen, a ne kako da se sve više zatvaraš.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.