Kultura dominacije uči nas da je suština našeg identiteta definisana voljom da dominiramo i kontrolišemo druge.

Civilizacijskim tekovinama naučeni smo da je volja za dominacijom biološki dublje ukorenjena kod muškaraca, nego kod žena. U stvarnosti, kultura dominacije uči nas da smo svi mi rođene ubice, u cilju borbe za opstankom, samo što su muškarci više u stanju da prihvate ulogu predatora u životu. Volja za moć, težnja za vladanjem, manipulacijom i kontrolom drugih, glavni su činioci uloge dominatora.
Žana Korolija Foto Srđan Bosnić
Žana Korolija
Foto Srđan Bosnić

Kada se kultura društva zasniva na modelu dominacije, ne samo da će ona biti nasilna, već će u svoj okvir smestiti i sve druge odnose među ljudima i formulisati ih borbom za prevlast.

Stoga, da bismo zbunili protivnike, u ratu vojnik na sebe natakne šlem i žbun, a u stvarnosti, kroz život koračamo pod maskama. Vešto, poput mađioničara, iz rukava izvlačimo po jednu, adekvatnu za svaku situaciju. I sve su prave, sve su iskrene. Sve su nevažne, sem one koju otkrivamo kad se nađemo sami pred sobom.

Pitanje je samo da li nam više koriste ili štete.

Sposobnost da proizvodimo lažne, složene, servilne, nevidljive psihološke konstrukcije predstavlja mehanizam instiktivne odbrane i snalaženja u trenutku, koji omogućava našem biću da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Ne možemo zaviriti baš iza svih maski ali možemo napraviti iskorak u cilju zdravog procesa skidanja slojeva maske, pod kojom koračamo kroz život, kojima skrivamo i poričemu našu pravu, autentičnu prirodu.

Koliko često skrivaš svoje istinsko lice? Koliko slojeva maske vodi do tvog pravog lica? U kojim su nijansama? Narandžaste, sive ili crne da crnje ne mogu biti?

Kako izgleda tvoje pravo lice, kad niko ne gleda?

Iako smo naučili da vešto skrivamo određena osećanja ili prikazujemo neka, koja nisu autentično naša, kao odrasli ljudi trebalo bi da znamo da iznesemo svoju pravu prirodu, bez potrebe da je dokazujemo, naglašavamo ili se stidimo iste, potiskujemo je i negiramo.

Kada se osmelimo da slobodno izrazimo svoja osećanja, naročito u seksu, tek tada možemo da im se prepustimo u celosti i doživljavamo na pravi način. Tako postajemo provodnici za naše istinske emocije i najdublja zadovoljstva.

Ali ako se obmotavamo maskama, da bismo prikrili bilo kakvu ranjivost, šta god da nam se dešava, mora da prođe kroz sve te dodatne slojeve.

U istraživanju ličnih granica, neki ljudi pribegavaju BDSM seksu. Kako izgleda alat za sprovođenje užitka ove vrste, videsmo u filmu ‘Pedeset nijansi Sive’, a ko nije video, ne verujem da neće. Jer znatiželja i želja za igrom je ono što nas pokreće i vodi napred, a film dobra prilika da licemeri i malograđani skinu poneki sloj sa svojih maski.

Baš otuda što ne smeju da oslobode svoju pravu prirodu i prepuste se svojim iskonskim porivima, postoji veliko interesovanje za ovim štivom, u pisanoj i filmskoj formi, u celom svetu.

Znači, BDSM je sporazumno erotsko-seksualno igranje uloga, u kom uzajamno uživaju obe strane (nekad i više njih!), a koje uključuje ostvarivanje fantazija o dominaciji, ropstvu, disciplini, potčinjavanju, pokoravanju, ograničavanju, kontroli, vezivanju, kažnjavanju i seksualizovanom bolu.

Pa čekaj, zar to nije ono što svaka žena želi?! Da bude otvorena pred muškarcem, željena i uzeta u posed.

Kad bi mene neko pitao, ja bih rekla da vrhunac mog seksualnog uzbuđenja predstavlja kad me moj muškarac uzme k sebi, kako me niko do sada nije imao. Ostanem bez daha i moći zdravog rasuđivanja. Prepustim osećanjima i izgubim se u vremenu. Oslobodim okova i dosegnem vrhunce, za koje nisam ni znala da postoje. Dok me nežnim dodirima čvrsto stiska uz sebe.

Osećaj da znam da je moje srce njegovim oklopom zaštićeno je ono za čim čeznem. Učini me svojom princezom i biću ti robinja doveka!

Hajde, neka se javi žena koja ne želi dominantnog muškarca! Sigurno nisam jedina! Koliko god jaka bila, sve što žena želi je muškarac jači od nje, da je pokori, učini svojom. Ogoli do bespomoćnosti.

Ništa ne pali ženu kao jak, a nežan muškarac. Dominantan ali ne da bi je uništio već zaštitio.

Čija si? Samo tvoja!

Pa ko nije izrekao ili čuo te reči?!

Ni kod muškaraca nije drugačija situacija! Sve što važi za žene, važi i za muškarce. Vice versa! Tajne čari dominacije iz spavaće sobe čine vezu neraskidivom.

Svaki ljubavni odnos u korenu ima dominaciju jer je i sam odnos dvoje ljudi, inače, igra moći. Odmeravanja snaga. Pobednici se smenjuju dok ne uspostavimo balans. Jednom pretegne na moju, a drugi put na njegovu stranu. To je odnos koji ima smisla i vodi napretku. Daljoj borbi i radosti odmeravanja snaga.

Radiću ti sve čega si se čak i plašila da pitaš. Sve za čim žudiš. Sve što želim, jer si moja!

Samo, trebalo bi imati na umu da dominacija ne podrazumeva uvek grubosti i nanošenje bola, kao što ni svaki seks, koji uključuje grubosti, nije seks dominacije. Postoji značajna razlika.

Svaki muškarac može zgrabiti ženu za kosu, baciti je na krevet i pokidati odeću sa nje. Vezati je, zvati droljom i grubo nataći na svoj erektilno funkcionalni ud. Samo što to nije dominacija već grub seks. Možemo ga nazvati čak i nasilnim.

Ako žena na to pristaje i godi joj, to je u redu. Može ponekad biti zabavno ali i dalje to nije ono što se smatra pod dominacijom.

Moć potčinjavanja nije u klečanju jedne osobe pred drugom, podavanju tela ili nošenju kragne, već u srcu zaljubljene osobe, koja svim žarom pruža ljubav svojom slobodnom voljom, unapred, svesno prihvatajući sav rizik užitka i bola, koji može doći s njom.

‘Budi moja voda, ja sam sada vatra…proli se po meni, biću sve što želiš’’, kako peva Urban.

Prava dominacija je umeće da mi nežno šapućeš svoje želje u uvo. Uzbudiš do ludila i potom posmatraš kako poslušno i žudno svlačim odeću sa sebe. Lagano. Parče po parče tkanine. Pogledom pratiš, dok se požudno spuštam na kolena pred tobom, molećivo cvileći za delom tebe u sebi, voljno nudeći se da ti se podam cela. Bez opiranja i želje da staneš. Da budem tvoja robinja, da gospodariš, ne samo mojim telom, već i voljom.

Da ti se predam, svojevoljno. Bez ustezanja i oklevanja. Pokažem pred tobom u svoj svojoj ranjivosti, bez srama i stida. Spremna da idem do kraja, kao da više ništa na ovom svetu ne postoji. Spremna da umrem zarad užitka koji mi pružaš. U mom zamagljenom pogledu, videćeš da je tvoja sreća ono što mene čini najsrećnijom ženom na svetu.

***

Odlomak iz knjige Ne odustaj od ljubavi, Žane Korolije, objavljene i izdanju izdavačke kuće Laguna u Srbiji i Begen u Hrvatskoj.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

3 KOMENTARI

  1. Ovaj Ivan se bas raspisao! Rekla bih da nije Ivan nego Ivana, ovoliko pricaju samo zene o kojima on tako blagorodno zbori. Zelim mu da se emancipuje i otkaci taj povodac koji ga toliko gusi.

  2. Ovaj Ivan se bas raspisao! Rekla bih da nije Ivan nego Ivana, ovoliko pricaju samo zene o kojima on tako blagorodno zbori. Zelim mu da se emancipuje i otkazi taj povodac koji ga toliko gusi.

  3. Ovo je koncept koji je vazio ’80.-ih godina proslog veka. Nakon Woodstock-a, unisex talasa i liberalnog pogleda na svet, koji je svoj vrhunac dozivljavao ’60.-ih i ’70.-ih, dolazi do veoma jasno izdiferenciranog odnosa izmedju polova, pri cemu je ideal zene smatran revnosnom domacicom koja je apsolutni vladar doma, odrzavanja higijene, pripremanja hrane, brige o deci, i kao neko ko je ostvaren kao osoba sa znanjem i intelektualnim domenima tadasnje srednje skole u komunizmu. Nakon ’90.-ih, kada spletom svima nam dobro poznatih okolnosti dolazi do nagle “emancipacije” zena, pojave kategorija kao sto su “plavuse”, “sponzoruse” i na kraju, kao ultimativna varijanta “splavuse”, pri cemu se pod tim pojmom podrazumevaju zenke oko 200 meseci, u punoj plodnosti, koje treba da posluze kao rasplodne kobile debelim, celavim cikama koji su bar duplo stariji, koji su ceo svoj zivot protracili u zaradjivanju novcanica sa velikim ciframa na svakojake nacine u tadasnjoj drzavi, da bi sada bili “bizmismeni” koji sebi mogu da priuste ovakvu jednu bahanaliju, cisto kao statusni simbol, pored iPhone-a i BMW-a. Fora je sto sada one na sve nacine pokusavaju da zakarindze, da na najperfidniji moguci nacin “vezu” debelog i masnog ciku, kako nebi morale da rade kod privatnika svakojake stvari po 10 ili 12 sati svaki dan za bednih par stotina eura nadnice, koju nazalost mnogi danas zovu platom. Ipak su to kasne 30.-te, bilo kakav rad na sebi je misaona imenica posle decenije ispijanja kafa, trosenja tudjih para i provoda po splavovima do ranih jutarnjih casova, jer ipak “samo se jednom zivi”, srednja skola u rodnom selu ce zauvek ostati u lepom secanju, a nakon te tri ili cetiri godine ekstremno napornog intelektualnog rada, vreme je da konacno “diplomira” i krunise se u smislu ostvarenja “majcinskog poziva”. Posto koncept samohrane majke ne dolazi u obzir, jer je ona slabiji i nezniji pol, i nije stvorena ni za kakav rad osim kancelarijskog, administrativnog ili tome slicno, vreme je da malo spusti standarde oko izbora partnera koji ce je osemeniti i zauvek promeniti tok zivotne price. Nekada su nase bake postajale majke sa 20, i to uveliko, sada se fura fazon da zena prvo napravi karijeru ( kako, gde , s’kim, s’cim i uz pomoc cega necu da objasnjavam da ne bih ispao previse vulgaran, ili u najmanju ruku pretenciozan sovinista!), do 30.-te, a sada je ta granica pomerena i do 35.-te, pa ce onda, mozda, da razmisli da li ce da rodi! Jer zaboga, to je samo njena licna stvar, kod emancipovanih zenki kojima muskarci sluze samo za priplod, u smislu odabira kvalitetnog genetskog materijala, deca su samo njen problem i nakon koitusa muskarac se odbacuje kao nepotreban, cak i nepozeljan! Kod ove druge vrste, koitus je samo orudje, tj. alat da se dodje do zaceca, a sistem ce se vec pobrinuti za sve ostalo. Ukoliko radi negde, imace minimum 75% plate, sve doprinose, bice godinu dana kuci, a sada je popularno i da muz ostane kuci da cuva bebu, a ona ce kao zena ratnica da se bori za gnezdo! I tako emancipovane, produhovljene i sazrele utiru sebi put kroz dzunglu zvanu Balkan u 21. veku, a to sto Srbija nestaje kao nacija, sto nas ubi’ bela kuga, sto svake godine izumre grad velicine 50.000 Srba, to nikom nista – bitno je samo da su one zadovoljne, da se ne muce, ne cimaju i da ih ne boli glava oko trivijalnih pitanja kao sto su muz, deca, kuca, i slicno. Naravno, i ove godine smo svedoci fenomenalne gay parade, svake godine dobijaju sve veca i veca prava, tako je u predlogu zakona da pedofili, nekrofili i slicni njima dobiju staranje nad decom ciji roditelji nemaju uslova da ih izdrzavaju, jer naravno debelim i celavim cikama ne pada na pamet da svoje tesko zaradjene pare iz ’90.-ih trose na decu. Sada, ta zenska deca, radjana ’90.-ih stasavaju, ne samo da krenu stopama svojih majki, vec da nastave gde su one stale, jer naravno – ovo je novi milenijum. Sada je bolestina otisla korak dalje, i ako sve nije firmirano, licencirano, “in” i u fulu, nije vredno paznje, nosenja i zivljenja uopste. Zato, poenta cele price jeste da ove danasnje princezice mogu vrlo lagodno da zive, u svom ljubicastom svetu iluzija i bajki, sve sto je potrebno je da se par puta nakaslju pred samim sobom kada ostanu pred ogledalom, rasire noge na nekom kancelarijskom stolu, nekoj jahti ili zadnjem sedistu nekog besnog automobila, i njena buducnost je svetla i ljubicasta. Debeli celavi cika ce odrzavati svoju igracku masnim iznosima kojima ce se popunjavati kreditne kartice svakog prvog u mesecu, a ako kojim slucajem i pomisli da je zameni za mladji ili noviji model, tu je drzava i sistem koji ce ga naterati da to isto radi, samo pod pretnjom prinudne naplate u vidu alimentacije. Medjutim, svi znamo da socijala nije u modi, nikada nije bila niti ce biti, i da ta cifra nije dovoljna ni za par novih cipela svakog meseca, tako da ce morati da potrazi novog sponzora, jer kada nivo padne, ni zene sa Dedinja ne vole da padnu sa konja na magarca, a kamoli neka emancipovana dama iz MML-a ( citati kao Mali Mokri Lug). I tako, farsa zivotarenja i prezivljavanja u zemljama u tranziciji koje traju decenijama, mogu da se nastave u nedogled, zene ce postajati sve emancipovanije i emancipovanije, dok stepen emancipovanosti ne bude potvrdio teoriju Nikole Tesla da ce muskarce drzati na povocima kao pudlice, i da cemo smeti da lajemo samo kada nam to bude eksplicitno dozvoljeno, namenski za zabavljanje drugarica i blize rodbine , naravno zenske. Zato, sve je to lepo, bajno, sareno i ljubicasto, ali mislim da polako dolazi vreme kada ce morati da se skinu te ljubicaste naocale i svet pogleda u svoj svojoj gnusobi i grozoti, kao u Matrix-u. Tada ce, mozda, neke zaista emancipovane zene, u pravom smislu te reci, shvatiti sta sam zeleo ovim da kazem. Za sve ostale, jedva cekam komentare! Do citanja, pozdravi iz Krusevca.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.