Bilo kako bilo, na krstarenje više ne krećem bez voljene osobe, da bih mogla u potpunosti da se prepustim uživanju u čarima najlepše vrste putovanja od svih.

Jednostavno, na brodu sve mami na romantično uživanje u dvoje. Posebna poslastica krstarenja, koja mi je izazivala zazubice i činila da mi meda više nedostaje, jeste večernja šetnja otvorenim brodskim palubama. Ruku pod ruku sa voljenom osobom, uz čašu šampanjca, pod sjajem zvezdanog neba, obasjanog mladom mesečinom, u fazi narastanja do punog.

Foto Žana Korolija

Iako sam isprva htela da ga pozovem da mi se pridruži, ipak sam odlučila da ga pustim da odleži u pećini još neko vreme i na putovanje krenem sa prijateljicama.

Jak zvuk brodske sirene označava da je brod spreman da isplovi iz luke. Na prve taktove melodije ’’Time To Say Goodbye’’ plovidba počinje. Sa svih strana, oni koji ostaju u luci, počinju da mašu i široko se osmehuju putnicima na brodu. Kao da se opraštaju od svog još uvek nedosanjanog sna. Tako magija plovidbe Mediteranom počinje za nas srećnike.

Na brodu je sve podređeno užitku i zadovoljstvu putnika.

Doduše, za moj ukus malo previše kič ali imajući u vidu da se radi o italijanskoj prekomorskoj kompaniji, sasvim je razumljivo insistiranje na blještavosti, razmetljivosti i prividnom luksuzu.

Užitak počinje smeštanjem u komfornu kabinu, sa pogledom na nepregledno morsko plavetnilo. Prvo što bih ugledala kada bih se ujutro probudila i otvorila oči na udobnom i visoko postavljenom krevetu.

Bari, Italija foto Žana Korolija

Aerosoliranje počinje i pre nego bih nogom kročila na terasu i svim čulima upila svoje parče neba i mora. Po pola, podeljenih horizontom. Samo svoje, daleko od pogleda drugih ljudi. I cike dece, koja, sva sreća, ostaju po ceo dan, k’o super lepkom prikovana za bazen. Jeste da to znači da se u bazenu nisam smočila tokom celog krstarenja ali nije mi žao. Toliko toga preostalo je za moj užitak.

Izležavanje na udobnim ležaljkama i prepuštanje tela Suncu, na nekoj od tri krovne palube broda, bila je moja omiljena zanimacija tokom dana.

Bogata večera, od šest jela, u raskošno dekorisanom restoranu, predstavljala bi poseban užitak na kraju dana. Dress cod, naravno, black tie & evening gown. Mada se žene mogu provući i malo ležernije obučene. Ali ipak skockane.

Grčka foto Žana Korolija

Iako večera, koja ceremonijalno traje puna dva sata i tokom koje se serviraju raznorazne, vrhunski pripremljene đakonije iz svih delova istočnog Mediterana, koji brod oplovljava, jednostavno zahteva da se za nju pripremi sa posebnom pažnjom i ispije bar jedna flaša vina tokom iste, da bi ugođaj bio potpun.

Izrazito ljubazno osoblje ne dozvoljava da se bilo šta ostavi nepojedeno u tanjiru. Odmah brižno prilaze sa ponudom za drugi izbor jela. Što nikako ne pogoduje mojoj ideji da skinem koji kilogram, čemu se nadam odlaskom na svako putovanje.

Atina, Grčka foto Žana Korolija

A osoblje na brodu je posebno zanimljiva priča. Uostalom, kao i sastav putnika. I jednih i drugih ima bukvalno iz svih delova sveta, tako da se slobodno može reći da brod Costa Magica predstavlja Ujedinjene nacije u malom. Meni se to naročito dopalo jer stvara posebno zanimljivu, opuštenu i tolerantnu atmosferu. Recimo, prvi put u životu imala sam priliku da sretnem ljude iz Gvatemale, koji su bili na proputovanju Evropom.

Da je krstarenje brodom idealno za medeni mesec potvrdio je mladi bračni par iz Podgorice, koji sam imala priliku da sretnem u Swarovskom.

Oh, da, na brodu ima raznoraznih luksuznih i manje luksuznih radnji.

Na svakom koraku, sve mami na trošenje para. Naravno, u cilju provoda, zabave i uživanja. Bezbroj barova, diskoteka, kazino i spa centar samo čekaju da udovolje užitka željnim turistima.

Atina, Grčka foto Žana Korolija

Za ’’samo’’ 199 evra sa dnevnim popustom (puna cena 250) sebi možete priuštiti masažu celog tela aromatičnim uljima ali to me je podsetilo na činjenicu da tretmani tela te vrste uglavnom predstavljaju luksuz u zapadnom delu sveta. Tako da sam ipak sačekala da se vratim u Beograd, da bih se relaksirala na taj način.

Na brodu je apsolutno sve podređeno animaciji i zabavi turista. Besprekorna organizacija celokupnog osoblja i posade, koji zajedno broje nešto više od hiljadu ljudi, ništa ne prepušta slučaju niti mogućnosti da neko od skoro 3.000 gostiju bude nezadovoljan bilo čim, u bilo kom trenutku.

Izmir, Turska foto Žana Korolija

Par stotina zabavljača svih vrsta – muzičara, popularne i klasične muzike, plesača, akrobata, operskih, šlager i džez pevača, koncertnih pijanista tokom celog dana i različitih programa trude se da goste održi u dobrom raspoloženju. Na raskošnom pozorištu, koje se prostire na tri palube broda i vrhunskoj produkciji zabavnog programa, pozavideli bi svi naši gradovi.

Na brodu sve može, u svakom trenutku, sem da se puši, što je mene posebno obradovalo. Pušačima je namenjena samo jedna tačka na gornjoj palubi broda. Pa ako duva previše jak vetar i ne uspeju da upale duvan i nije neka šteta.

A da vetar zna da dune i to severac, toliko jak da se brod na 12 spratova dooobro zaljulja, bila sam svedok. Nije da mi manjka želje za avanturom i spremnosti da je prihvatim u svakom trenutku ali moram priznati da mi je ova neočekivana situacija bila vrlo izazovna. Nisam znala šta bih očekivala više od jake oluje, u kojoj smo se zadesili negde između Grčke i Turske, sem osetnog drmusanja grdosije od broda sa jedne na drugu stranu.

Dubrovnik, Hrvatska foto Žana Korolija

Dok su talasi do dva metra visine (posebnu pažnju sam tome posvetila), na brodu je sve pod kontrolom i apsolutno se ne oseti da brod plovi ili da se bilo šta kreće. Tako da bez problema mogu da se ponesu cipele sa visokom potpeticom na put, bar za svečanu večeru, ako ne za razgledanje gradova tokom proputovanja. Ne mogu da kažem da mi je bilo sasvim prijatno gledati tako velike talase i jake udare broda, naročito noću, ali, na sreću, vrata terase odlično dihtuju i ne propuštaju uznemiravajuće zvuke beskrupulozne prirode.

Očaravajuća Venecija i iznenađujuće zanimljiv Bari u Italiji, istorijski značajan Katakolon, gde su se održale prve Olimpijske igre i uzavrela Atina u Grčkoj, živopisni Izmir u Turskoj i božanstveni, turista prepun Dubrovnik u Hrvatskoj, u potpunosti su opravadali moja očekivanja od ovog krstarenja. Vremena je bilo taman toliko da posetim najzanimljivije znamenitosti i popijem po kafu u najboljim gradskim kafanama, gde bih puštala da grad prođe ispred mene, kako nekada davno reče Sartr.

Dubrovnik, Hrvatska foto Žana Korolija

Na sledeće krstarenje krećem čim pre. Čvrsto sam odlučila. Ovoga puta možda i medi dopustim da mi se pridruži. Kako to obično biva, promolio je brke odmah po mom povratku s puta.Vredelo bi potpunog užitka.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.