Vrlo često stvari koje radimo iz najbolje namere daju najgori mogući rezultat.

Nemali broj puta iskusila sam to na svojoj koži. Nije to ništa strašno i nepopravljivo, samo je potrebno na trenutak obuti cipele druge strane i osetiti kako je gaziti kroz život u njima. Jer bilo bi nepravedno da bilo koga osuđujemo i da mu preko sudimo ako nismo bar milju prepešačili u njegovim cipelama.

zana4
Žana Korolija Foto Srđan Bosnić

Voljena osoba moje prijateljice Marije, po imenu Bane, živi u inostranstvu. Vole se ludo ali za ljubav na daljinu to nije dovoljno da bi veza opstala na duži rok. Ljubav preko žice zna da bude uzbudljiva ali uz velika odricanja. Da bi veza uspela i opstala, potrebno je da obe strane pokažu veliko razumevanje, tolerantnost i, iznad svega, strpljenje.

Najveći problem je, naravno, retko viđanje. A kad se dva uzavrela tela i duše usahle od iščekivanja konačno spoje, zna da dođe do tektonskih poremećaja. Ne samo od razbuktale strasti, nego i sukoba interesa. A sve iz najbolje namere!

U želji da što više vremena provede sa svojim dragim Banetom, Marija je odlučila da ovog leta odloži ili bar svede na minimum sve svoje poslovne obaveze i društvene aktivnosti. Bez dvoumljenja, rešila je da mu podredi svoj život u potpunosti. Unapred pažljivo isplanirala vreme njegovog boravka u otadžbini, da bi mogli nesmetano da uživaju jedno u drugom.

Samo, jednu stvar je smetnula s uma. A to je da i on ima svoj život, porodicu, rodbinu, prijatelje, koji takođe čekaju k’o zapete puške da se ”ujka iz Amerike” pojavi na vratima sa pregršt poklona i dovoljno slobodnog vremena, koje će im posvetiti. Jer treba izjesti sve one sarmice i krempite. Pa čak i poslovne obaveze, jer nije baš tikva bez korena.

I tu je Marija pobesnela. Eto, podala mu se cela, bacila pred noge k’o krpa, da s njom i njenim životom radi šta hoće, a on time nije zadovoljan! Pa, šta bi on hteo?! Koju još žrtvu da mu prinese, kad više ništa od nje nije ostalo.

A da cela situacija bude još gora, on nju optužuje da ga opterećuje i da ne može da podnese pritisak koji mu nabija.

I eto, kuršlusa! Leti perje na sve strane! Umesto da to malo vremena potroše u ljubavi, sreći i zadovoljstvu, oni se krvnički svađaju. Ni mnoge druge negativne emocije nisu izostale – ljubomora, osećaj odbačenosti, nevoljenosti i nerazumevanje. Niz se nastavlja u beskonačnost. Ni iz čega, dovode svoju vezu na ivicu provalije, odakle se lako i precizno da nepovratno skliznuti u ambis.

Fakat, niko od nje nije tražio da izbriše svoj život iz rasporeda, niti da sedi kod kuće i čekića dok on obavlja sve što ima na repertoaru. Sama je sebe potpuno nesvesno poništila i preuzela ulogu žrtve u odnosu. Najgore od svega je što je tako postala i njegov najveći mučitelj, a i pretnja opstanku njihove veze. I sve to, bez ijednog valjanog razloga! Ako ne računamo ”najbolju nameru”!

Sa druge strane, sasvim je razumljivo da želi da sa njim provede što je moguće više vremena, dok je ovde. Rekli bismo, velikodušno i džentlemenski sa njene strane da mu podredi sve svoje obaveze i stavi mu se na raspolaganje. Pre svega, pokazuje koliko joj znači. Drugo, poštovanja radi. Mada ni njen užitak nije zanemarljiv.

Koliko je to dobro, lepo i nesebično, toliko je opasno i predstavlja veliku zamku. Najgluplje od svega je što je obično sami kopamo i sami u nju upadamo, bez da nam je iko tražio.

Jer nije Bane od Marije tražio da se odkrene svog života zbog njega već je to njena odluka. Nepromišljena i pogrešna. Da se samo na trenutak stavila u njegovu ulogu i sama bi to shvatila. Jer ni ona za partnera ne bi htela osobu koja nema svoj život, već samo sedi k’o saksija i čeka da se ona smiluje i ubere njegov pamamno zanosni i mirisni cvetak.

Na taj način, svaka promena onoga što je Marija zamislila ili iskakanje iz postavljenog rasporeda, teško je povređuje, boli jako i duboko. Čini se kao da joj Bane nanosi tu bol. Ona radi za njega sve što je u njenoj moći, a on to ne ceni. Kako se samo usuđuje? Zaključak je sasvim logičan – on mene ne voli jer da me voli, ne bi dozvolio da budem povređena i nesrećna.

Predajući mu sve svoje vreme, negde poništavaš svoj život. Svega onoga što, inače, radiš kad njega nema, sama se odričeš i brišeš sobom pod, pod njegovim nogama. A tako ne bi trebalo da bude jer dvoje ljudi mogu da budu srećni samo ako su zadovoljni i ispunjeni kao individue.

Svako treba da ima svoj život ispunjenim, da bi bio komplementaran sa drugim. Uostalom, sasvim je normalno da Bane želi osobu u koju se zaljubio, a ne karikaturu, u koju se ona pretvorila.

Nažalost, bojim se da ovako sama sebe zarobljava čekanjem, a znamo već da gore vrsta ropstva nema. Oduzima ti snagu u potpunosti, osećaš se nemoćno, k’o da su ti obe ruke i noge odsečene. Najgore je što Marija to sama sebi čini, bez da joj je Bane tražio.

I tako, ne samo da pati Marija, nego pati i Bane jer umesto da se ludo vole, među njima se bespotrebno stvara koflikt. On se oseća napeto, kao u mideru. Oseća se zarobljenim u zlatnom kavezu, a to niko ne voli. I eto problema, pucanja po šavovima, takoreći, ni iz čega, ako zanemarimo najbolje namere.

A što se tiče ljubomore, velika si devojka. Znaš i sama da ako nekog hoćeš da prevariš, ti ćeš naći način, jer to je stvar odluke, a ne želje! Nema toga ko je nekoga zaustavio u prevari. Uostalom, ako kreneš da razmišljaš na taj način, ti bolje da ne razvijaš film u svojoj ludoj glavi, šta i kako on radi kad je tamo daleko. Ku-ku i naopako! Ali, odrasli smo ljudi ili bar pođimo od te premise.

Nažalost, sva tvoja bol potiče iz zarobljenosti i uloge žrtve u koju si sama sebe uvela. Da živiš slobodno, normalno, kao što inače živiš kada on nije tu, do svega toga ne bi došlo. Bila bi ispunjena i opuštena i radovala bi se svakom susretu sa njim. Slobodan čovek može da se raduje. Žrtva, ne.

Dvoje ljudi mogu da budu srećni samo ako se oboje ponašaju kao odrasli ljudi u vezi. A odrasli imaju svoj život, ne zavise od drugih.

Pored toga, razvila si jaku vezanost za njega, koju osećaš kao ljubav, a vezanost to nije. Ljubav je prava samo ako je slobodna. Sigurna sam da je i tebi u interesu da želiš da njemu bude lepo dok je sa prijateljima, roditeljima ili bilo kim drugim jer tako razmišlja osoba koja voli. Samo ako od njih kod tebe dođe srećan, raspoložen i opušten, može biti srećan i sa tobom. Samo takav ti treba.

Draga moja, nisi ti ništa loše uradila, samo si upala u sopstvenu zamku, a sve iz najbolje namere. Toplo ti preporučujem da živiš svoj život kako si inače navikla i ritmom koji si uspostavila. Na vama je da se dogovorite šta ćete i kako zajedno raditi ali samo na obostrano zadovoljstvo.

Ne daj na sebe ali potrudi se da razumeš i drugu stranu.

***

Odlomak iz knjige Ne odustaj od ljubavi, Žane Korolije, objavljene u izdanju Lagune, 2015

sreca-je-kad-volis_728x90px

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.