Kroz dugogodišnje iskustvo u radu sa klijentima i velikim brojem saradnika, ljudima različitih životnih opredeljenja i pretenzija, mnogo puta do sada bila sam suočena sa situacijom koju zovemo ‘dramom drugih ljudi’ iliti ‘drama queen’ personama.
Žana Korolija Foto: Branislav Coka&Aleksandra Ostojić
Žana Korolija
Foto: Branislav Coka&Aleksandra Ostojić

Uglavnom su to ljudi opterećeni korporativnim pritiskom, sa slabo razvijenim sposobnostima procesuiranja stresa i drugih negativnih osećanja. Neki drugi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, nesigurnosti, straha, neadekvatnosti ili neznanja.

Mada, obično ljudi koji su skloni pravljenju drame, tamo gde joj mesta nema, u suštini, vole da žive u sopstvenoj drami jer se u njoj osećaju komforno, zaštićeno i udobno.

Njihova drama predstavlja njihovu sigurnu zonu. Dom. Opasani zaštitnim omotačem, sazdanim od isprepletenih emocija histerije, agresije i neurotičnosti, postaju napadno vidljivim, ali nedodidirljivim za svet oko sebe.

To je isto kao kad neko uporno ostaje u lošem braku ili vezi ili na poslu koji ga ne ispunjava, iako je potpuno svestan da je to loš izbor za njega. Rukovođeni filozofijom, bolje zlo koje znam, nego ono koje ne znam, zapravo, lakše im je da ostanu tamo gde su jer znaju šta mogu da očekuju, iz dana u dan, nasuprot riziku ostavljanja i nepoznanici novoga, koju svaka promena nosi sa sobom.

Istina je da niko od ovih ljudi ne želi da reši svoje probleme. Drame, nedoumice, nedopričane priče i zavrzlame. Nezgodne situacije, nerede i zbrke. Jer šta bi im bez njih ostalo?! Samo velika, zastrašujuća, nova nepoznata.

Oni koji se nađu uhvaćenim u opakoj mreži drami drugih ljudi, uistinu, žele da izbegnu svoje negativna osećanja i probleme.

Jedini način da se odbranim od njihovog pokušaja uvlačenja u svoju dramu, tj. nesposobnost upravljanja situacijom u kojoj su zatečeni, kakva god ona bila, jeste da ostanem mirna i stabilna u svom centru. Potpuno svesna trenutka sadašnjeg i sebe, prisutnom u datoj situaciji.

Uzbudljivi i iznenadni događaji, poput, zaljubljivanja, novog posla ili putovanja u egzotične zemlje, može u nama stvoriti ogromno ushićenje i osećaj da naš život konačno ima smisla i da nam se naporan rad napokon isplatio. Naše postojanje bilo bi suviše monotono, dosadno i sivo da nema protoka ovakvih jedinstvenih i uzbudljivih dešavanja u našim životima jer to je ono što nam daje osećaj da smo živi i da naš život ima smisla.

A kad toga nema, kad nam je dosadno i ako smo odsečeni od veličanstvenosti svakodnevnih događanja u našem životu, kad nismo prisutni u trenutku sadašnjem, kod nekih ljudi rađa se tendencija da nasilno stvore potrebnu dramatiku putem preteranog i preemotivnog ponašanja.

Ako si odrastao u haotičnom domaćinstvu, gde su osećanja i potrebe ukućana bili preuveličavani, kako bi se privukla pažnja ostalih (postojim i ja!), onda se može desiti da i ti imaš iste sklonosti.

Senzacionalizovanje svakog tvog poteza ili onoga što smatraš prekršajem od strane drugih ljudi prema tebi, uperiće sva željena svetla pozornice na tebe i smestiti te u sam centar scenskog dešavanja, dati svu potrebnu pažnju, ali nikada neće uspeti da popuni prazninu u tebi i nadomesti ono što suštinski nedostaje tvom biću.

Stoga, potrebna im je stalna pažnja kako bi se osećali voljenima i kako bi nadomestili potrebu za potvrdom sopstvene vrednosti.

Ako se pokaže da stvaranje sopstvene drame nije dovoljno, medijska kultura tabloida spremno čeka da nam ustupi mesto tik uz ring, u kome se odigravaju životi slavnih i poznatih, u realnom vremenu.

Kao voajeri, buljimo iz svog osećaja neadekvatnosti u živote drugih ljudi, zamišljajući šta bi bilo kad bismo bili neko drugi, da izgledamo kao oni, nosimo njihove haljine, živimo u njihovim kućama, budemo njihovi prijatelji ili imamo udeo u njihovim životima na neki drugi način.

Sve ove misli spadaju u domen manijakalnih jer nam život donosi samo trenutna uzbuđenja, a ne beskrajni niz veštačkih događanja, da nas konstantno održavaju u stanju ekstatičnog raspoloženja.

Kao u velikom pozorišnom komadu, nalik Šekspirovskom, plima i oseka naših životnih dešavanja čine teksturu naših života bogatom i raznovrsnom. Kao buket tek ubranog, svežeg, poljskog cveća, sazrevaju, pupe i rascvetavaju našu radoznalost dok čekamo da vidimo šta će se sledeće dogoditi.

Ne dozvoljavam da više ijedan trenutak mog života bude uzalud protraćen na nešto što mi nije bitno.

Vreme je da povučem kabl. U ime života bez drame, živeli!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.