Vreme je da odem!

Rastanak je uvek težak ali ponekad je to, ne samo najbolje, već i jedino rešenje. Rastanak me uvek tera na razmišljanje. Šta sam imala, a šta izgubila, šta uzimala zdravo za gotovo i šta naučila.

Žana Korolija Foto Srđan Bosnić
Žana Korolija
Foto Srđan Bosnić

Ponekad se desi da moramo da se rastanemo od onih koji nam znače najviše na svetu. Jer, obično, oni su ti koji nas polako ubijaju iznutra.

Sve što sam ti ikada rekla je ono što sama treba da znam. Ubeđivajući tebe u ono što mislim, otvarala sam oči sebi samoj. Sve dok u meni nije sazrelo da kažem da je kraj.

A sad je vreme da odem. Već predugo sve ovo traje, a ne vodi ničemu, sem mom samouništenju. Previše se sam se dala. I šta sam dobila?! Suze, patnju i bol.

Sve vreme si me lagao, varao, izneverio sva obećanja, pogazio svaku svoju reč. Svakom od njih zadavao si mi sve dublje udarce, sve više ubijao. Kraj je bio neizbežan. To samo slep nije mogao da vidi i sakat u duši da oseti. Jer svaka tvoja laž sve više nas je približavala kraju.

Kažeš, iznenađen si mojom odlukom. Nisam je ničim nagovestila.

Nisam, jer sam se trudila da uspemo. Borac sam ja. Ne odustajem tako lako. Zar ti nije jasno?! Vidiš koliko sam se za nas borila?!

Nikad ne odustaj ako hoćeš da uspeš! To je moj moto.

A šta je trebalo da ti kažem, da te ne volim, da bi ti shvatio da nam gori pod nogama?! Nisam taj tip. Ne stvaram lažnu paniku da bih privukla pažnju na sebe.

Moja osećanja prema tebi su prava i autentična. Nisu nestala. Niti će. Licemerno bi bilo da ti kažem da te ne volim, kad to nije istina. Samo sebe više ne vidim pored tebe. Ne pripadam više ovde. Puštam dizgine i odlazim.

Ne, nemoj da me moliš da ostanem. Nema smisla da me teraš da radim protiv svoje volje. Ne vredi. Ustani! Nemoj da klečiš. Ne ponižavaj se. To nisi ti. Znam te ja.

Hajde, ne tuguj. Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Nije kraj. Idemo dalje. Samo različitim putevima. Vreme je da otvorimo nova poglavlja u našim životima.

Nova stranica ne znači da se više nikada nećemo sresti. Ali za sada, naše vreme je prošlo. Isteklo. Kao pesak u peščanom satu. Možda ga neko, nekada opet okrene naglavačke pa krenemo da odbrojavamo ispočetka neko novo, naše zajedničko vreme. Ko zna?!

Pokušavao si da se vratiš svaki put kada bi stvari između nas dvoje krenule na gore ali ne i ovaj put, molim te. Prekasno je.

Znaš da te volim. Moja si ljubav najveća na svetu, moj život, moje sve ali očigledno to tebi nije dovoljno. Ili potrebno, šta znam. Možda sam ja ta koja sve vreme greši. Verovatno i jesam jer već previše dugo živim u zabludi, koje nisam bila ni svesna.

Tek sad, teškom mukom, borim se protiv sebe same i opirem želji za tobom jer znam da je to moj jedini izlaz.

S mukom otvaram oči. Stavljam panjeve, umesto čačkalica, da mi pridržavaju kapke. Da ne pokleknem. Da ne padnem opet na foru na koju me uvek iznova vraćaš.

Ovaj put odlazim zauvek. Ne zato što te ne volim već zato što moram da naučim da volim sebe. Nije do tebe, do mene je. Nisi ti kriv što si takav već je moj problem što me ti, kakav jesi, neodoljivo privlačiš.

Verujem ti da sad shvataš šta smo nekada imali ali toga više nikada neće biti, niti se može vratiti. Pokušala sam da budem na tvojoj strani, tvoj najbolji prijatelj, posle svega što smo zajedno prošli ali ni to nije bilo dovoljno.

Svesno sam prihvatala bol, patnju i mizeriju koju sam s tobom proživljavala, samo da bih bila uz tebe i osećala se delom tvog života. I šta sam dobila zauzvrat?! Ništa.

Uvek ćeš biti deo mene. Biće za tebe mesta u mom srcu ali znaš i sam da ne možeš uvek imati sve.

Kad imaš nešto dragoceno, moraš biti spreman i da ga izgubiš, ako ne vodiš dovoljno računa o njemu.

Ništa se ne dešava samo od sebe. Za vezu se treba boriti. Da bi veza bila opstala, mora se negovati. Kao cvet. Zalivati, orošavati, prehranjivati, grabuljati, Suncem okupati. Pričati mu, pevušiti, maziti. Štititi od svega zlog i opasnog. Držati na posebnom mestu, samo za njega, pažljivo rukom odabranom.

Uvek ću te voleti. Nije fraza. Jer ljubav ne nestaje. Ona samo menja svoj tok, kao reka. Naša se nije ulila u more ljubavi ali to me neće sprečiti da tražim dalje svoj put do najvećeg ljubavnog prostranstva.

Ti si, kažeš, izgubio nešto najbolje što si imao. Sad je na mene red da tražim za sebe bolje.

Bila sam uz tebe dovoljno dugo ali sad je gotovo. Završila sam s tobom. Napuštam te.  Odlazim.

Vreme je da se oprostimo. Želim ti sve najbolje u životu. Uvek ćeš u meni imati prijatelja.

Zbogom, zauvek!

Drago mi je što smo bili zajedno ali mi je draže što više nismo.

Doviđenja prošlosti, dobar dan živote!

***

Odlomak iz knjige Ne odustaj od ljubavi, Žane Korolije, objavljene u izdanju Lagune, u Srbiji i Begen, u Hrvatskoj.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.