Koje su psihološke posledice promene vremena, a posebno sunčevog vremena? Evo kako započeti letnju sezonu bez napora.

Letnje računanje vremena se vraća između subote 30. i nedelje 31. marta 2024. Evo šta da radite i jedete da biste se izborili sa lošim raspoloženjem i umorom od promene vremena.

U noći između subote 30. i nedelje 31. marta 2024. vraća se letnje računanje vremena i kazaljke na satu će morati da se pomere za jedan sat unapred. Naviknuti se na promenu vremena i iznenada duže dane nije uvek lako.

Međutim, implikacije na raspoloženje, san i posledično zdravlje nisu neuobičajene. Toliko da iz godine u godinu ima sve više poziva da se letnje računanje vremena učini trajnim: dodatni sat svetlosti uveče znači s jedne strane izbegavanje psihičkog i fizičkog umora od doživljavanja ove promene dva puta dnevno, i sa druge strane da ima više svetla na raspolaganju kada su dani sve kraći, a samim tim i uštedu energije i za osvetljenje i za grejanje (posebno važna tema ove zime s obzirom na događaje poslednjih meseci i povećanje cena gasa i struje).

Za sada, međutim, nema šta da se radi.

Zbog toga smo zamolili Guidapsycology.it da nam objasni šta su cirkadijalni ritmovi i kako utiču na naše raspoloženje, koje su psihološke posledice promene vremena, kakav je odnos svetlosti i dobrog raspoloženja, kao i nekoliko saveta kako da promenite vreme bez gubeći osmeh.

Šta su cirkadijalni ritmovi i kako utiču na naše raspoloženje?

Naše telo reguliše svoje potrebe – od spavanja do hrane, do oslobađanja hormona – prirodnim ritmovima i, tačnije, smenom dana i noći i sna/budnosti. Ovi 24-časovni ciklusi poznati su kao cirkadijalni ritmovi, neka vrsta unutrašnjeg biološkog sata koji nas povezuje sa prirodom oko nas.

Oni su fiziološki i biološki i tiču se svih živih bića, uključujući i biljke, koje vrlo jasno prve stradaju kada dođe do promene sredine koja utiče na njihovo stanje (da li ste ikada pokušali da premestite sobnu biljku?).

Kod ljudi promene mogu uticati na raspoloženje i potrebno je manje-više 3 ili 5 dana, u zavisnosti od svake okolnosti, da se pronađe nova ravnoteža.

Činjenica da se budimo kada je naizgled još uvek noć, ili odlazak u krevet na dnevnom svetlu, jedna je od onih promena za koje je potrebno nekoliko dana da bi nam omogućile da se vratimo u normalu.

Koje su psihološke posledice promene vremena?

Glavne posledice se primećuju kod dece i starijih: ova biološka promena dovodi do osećaja veće iscrpljenosti, umora, poremećaja sna u prvih nekoliko dana, razdražljivosti i lošeg raspoloženja u osnovi uzrokovanih umorom.

Zbog toga je veoma važno uvek imati potpunu kontrolu na psihološkom nivou i misliti da je to privremeno stanje koje je pitanje nekoliko dana i uz malu promenu u dnevnoj rutini ono nestaje.

Da ne bismo patili od anksioznosti zbog neprijatnosti promene, ona se mora tumačiti kao nešto prolazno.

Psihološke posledice promene vremena, kao i način na koji ćemo reagovati, takođe u velikoj meri zavise od trenutka u kome se nalazimo. Svaka osoba, u zavisnosti od svog psihičkog i fiziološkog stanja, može veoma različito da reaguje.

Moramo imati na umu da je našem telu potrebna svetlost za kretanje napred, a sa dolaskom jeseni nam zaista nedostaju svetlosni sati, jer su dani sve kraći. A sa promenom vremena postaju još kraći.

U nekim slučajevima, u zavisnosti od radnog vremena, izlazite iz kuće kada je još mrak, a kada se vratite ponovo je već mrak, i time potpuno gubite sate sunčeve svetlosti. Kod nekih pojedinaca, ovaj potpuni nedostatak izlaganja sunčevoj svetlosti može uticati na raspoloženje i mentalnu i fizičku ravnotežu.

A to implicira manje želje za odnosom, manje energije za rad, niži nivo koncentracije. Zbog toga apsolutno moraju delovati i pronaći rešenja.

Nema potrebe da odugovlačite i dozvolite sebi da utonete u loše raspoloženje. Jer, kao što je pomenuto, to je nešto prolazno što bledi kako dani prolaze, dok potpuno ne nestane.

Prilagođavamo se novonastaloj situaciji nedostatka svetlosti, kao što se navikavamo da se više pokrivamo jer stiže hladnoća. Ovo je cikličan proces.

Da li je bolje da nastavimo sa svojim navikama ili da ih prilagodimo promeni vremena?

Najbolje je prilagoditi se držeći kontrolu vremena kao glavnog referentnog elementa, odnosno: ako deca redovno idu na spavanje u 21.00, moramo to nastaviti sa novim vremenom, tako da je vreme samo element koji vam pomaže da održite kontrolu.

Stoga nastavljamo da jedemo u isto vreme i obavljamo sve aktivnosti sa ažuriranom vremenskom referencom: ovo pomaže mozgu da brže prevaziđe simptome nelagodnosti.

Nema potrebe da gledamo u prošlost, to staro vreme više ne važi na mentalnom planu, nema smisla stalno razmišljati koliko bi sati bilo da je još letnje vreme, naprotiv: kontraproduktivno je.

Više svetla, više dobrog raspoloženja. Da li to znači da ćemo automatski biti više „lošeg raspoloženja“ u narednim mesecima?

Što je lepše vreme, to nam je bolje raspoloženje, srećniji smo. Ljudi su kao suncokreti: traže svetlost da bi živeli srećno. Ali to ne znači da, pošto imamo manje sati dnevnog svetla, naše raspoloženje treba da trpi beskonačno.

Ko je teško raspoložen, beskorisno je pokušavati da okrivi mrak. Promena godišnjih doba je nešto biološko na šta se prilagođavamo, pogotovo ako se suočimo sa dobrim raspoloženjem, to je formula da se brže prilagodimo. Bez nostalgije za prošlim vremenima.

Tajna je upravo u prilagođavanju, u učenju da se život shvati kao kontinuirana evolucija, a promena kao nešto neophodno, a ne dobro ili loše samo po sebi. Moramo naučiti da čitamo nijanse i negujemo strpljenje. Širenje pogleda i pokušaj pronalaženja različitih tačaka gledišta je od suštinskog značaja za negovanje pozitivnog stava, ovo se odnosi na promenu vremena i mnoge druge stvari.

Sedam saveta za pripremu za zimu

Evo nekoliko preporuka da stignete spremni i maksimalno iskoristite zimsko vreme.

# Krenite na vreme. Nekoliko dana ranije počnite da vreme obroka i odmora približavate budućim, kako bi telo krenulo u proces adaptacije. Najbolje je to uvek raditi postepeno.

# Podesite vreme odmora. Ne idite prerano u krevet i izbegavajte popodnevnu dremku ovih dana.

# Izbegavajte stimulativna pića koja vam mogu poremetiti san nekoliko dana, pijte manje kafe ili koristite više mleka.

# Izbegavajte puno vežbanja u poslednjim satima dana, ne radite intenzivne fizičke vežbe posle 19 časova i ako je moguće radije ru anijim jutarnjim satima.

# Izbegavajte obilne večere. Bolje je pojesti nešto lagano što će vam pomoći da zaspite.

# Izbegavajte večernje izlaganje elektronskim uređajima. Pametni telefoni, televizija, kompjuteri nas drže budnima i stvaraju poteškoće prilikom odlaska u krevet.

# Izbegavajte lekove, koristite samo prirodne lekove. Ako niste navikli na lekove za spavanje, ovo nije dobar trenutak za početak. Umesto toga, bolje je vežbati vežbe opuštanja ili uzimati prirodne lekove (kao što su kamilica, matičnjak ili pasiflora).