Volumetrijska dijeta: Reci zbogom brojanju kalorija i izgubi kilograme jedući više

Da li ti je dosta dijeta koje podrazumevaju brojanje svake kalorije, opsesivno čitanje deklaracija i večitu glad?

Ako ti je poznato da nakon tri dana salate sanjaš punu tepsiju lazanja – nisi jedina.

Pročitajte i ovo: Može li od grčkog jogurta da se smrša? Istine i zablude!

Srećom, postoji dijeta koja ti omogućava da jedeš obilno, bez griže savesti – i bez brojanja kalorija. Zove se volumetrijska dijeta, i mogla bi postati tvoj najbolji saveznik.

Pročitajte i ovo: Crvena hrana pomaže u mršavljenju – šta jesti i kako funkcioniše

Šta je volumetrijska dijeta?

Ovaj režim ishrane osmislila je nutricionistkinja Barbara Rolls, profesorka na Penn State univerzitetu. Osnovna ideja je jednostavna: nije problem količina hrane koju unosiš, već njen kaloriski sastav. Drugim rečima – možeš da jedeš mnogo, ali pametno.

Pročitajte i ovo: Kada smo preplanuli, srećniji smo, kaže nauka!

Fokus je na namirnicama koje imaju nisku kalorijsku gustinu, a visok volumen – poput svežeg voća, povrća, supa i mahunarki. One ti omogućavaju da napuniš stomak i postigneš sitost, ali bez suvišnih kalorija.

Kako funkcioniše dijeta po kalorijskoj gustini?

Hrana se deli u četiri kategorije:

• Vrlo niska kalorijska gustina: neškrobasto povrće, voće sa visokim udelom vode, obrano mleko i jogurt. Ove namirnice možeš jesti u velikim količinama.

Pročitajte i ovo: Prolećni umor – beg od realnosti i promena

• Niska gustina: integralne žitarice, mahunarke, nemasno meso, riba.

• Srednja gustina: sirevi, pizza, slatkiši, beli hleb – jedi ih umereno.

• Visoka gustina: čips, čokolada, grickalice, orašasti plodovi, ulja – svedi ih na minimum.

Šta možeš da jedeš?

Dobra vest je da nijedna namirnica nije strogo zabranjena. Fokus je na ravnoteži i zdravim navikama. Zeleni signal imaju: čorbe, grilovano povrće, voćne salate, obrani mlečni proizvodi, riba i belo meso. Umeren unos integralnih ugljenih hidrata je dozvoljen – dakle, pasta, pirinač i kus-kus uz obilne priloge od povrća.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza nesanice?

S druge strane, grickalice, slatkiši, gazirani sokovi, masni sirevi i suhomesnati proizvodi trebalo bi da budu povremeni užitak, ne svakodnevna navika.

Zašto je ova dijeta toliko popularna?

• Ne osećaš glad – velike porcije zadovoljavaju apetit.

• Nema radikalnih zabrana – fleksibilna je i održiva.

Pročitajte i ovo: Kako nam nedovršenosti kradu energiju

• Nema jo-jo efekta – podstiče postepeni, stabilan gubitak kilograma.

• Zasniva se na zdravim navikama – slična je mediteranskoj ishrani.

• Prikladna za sve uzraste – nema specifične kontraindikacije.

Ima li mana?

Za veoma aktivne osobe ili one s posebnim nutritivnim potrebama, niskokalorične namirnice možda neće biti dovoljne. Takođe, priprema svežih jela može zahtevati više vremena i organizacije.

Pročitajte i ovo: Od čega se zaista branite kada bolujete od alergija

Upozorenje: činjenica da možeš da jedeš više ne znači da treba da jedeš beskonačno – svesnost i dalje ostaje ključna.