Institut „Pantone“, globalni autoritet za boje, svakog decembra otkriva boju godine, a njihov izbor za 2023. je živopisan rođak iz crvene porodice, boja viva magenta.

Opisana kao „nijansirani grimizni ton“ koji balansira toplo i hladno, viva magenta je „nekonvencionalna nijansa za nekonvencionalno vreme“, naveli su iz „Pantonea“ u izjavi u kojoj su otkrili svoj izbor.

„Hrabra i neustrašiva, (viva magenta) je pulsirajuća boja čija bujnost promoviše optimizam i radost“, dodaje se u saopštenju. „Moćna i osnažujuća, to je animirana crvena koja podstiče eksperimentisanje i samoizražavanje bez ograničenja; elektrišuća, bezgranična nijansa.“

Kompanija je nastavila da opisuje boju kao „odvažnu, duhovitu i sveobuhvatnu“.

Pantone Instagram

Izbor Instituta za boje „Pantone“ ima za cilj da odražava najnovije trendove u svim sektorima, uključujući modu, lepotu, tehnologiju, dizajn i uređenje doma. Takođe služi kao nešto poput prstena za raspoloženje, sa nijansama odabranim da uhvate duh vremena.

U godinama koje karakteriše neizvesnost, to je često značilo boje koje umiruju, smiruju ili podižu. Usred tekuće pandemije, viva magenta predstavlja sigurnost, samopouzdanje i povezanost u svetu koji pokušava da stane na noge, kaže Lori Presman, potpredsednica Instituta za boje „Pantone“.

„Živimo u prilično nekonvencionalnom vremenu. Jedina stvar koja je postala konvencionalna je njegova nekonvencionalnost“, rekla je Presmanova u izjavi za Si-En-En. „Iako je bilo toliko stvari koje su formirale naše stavove, toliko stvari koje su uticale i oblikovale ono što se dogodilo i promene koje smo morali da napravimo, nema sumnje da je prevashodni uticaj imao kovid“.

Inspirisan prirodom

Leatris Ajzeman, izvršna direktorka Instituta za boje „Pantone“, rekla je da je nijansa inspirisana prirodnom crvenom bojom dobijenom od malih insekata zvanih kočinil.

„Kako virtuelni svetovi postaju sve zastupljeniji deo našeg svakodnevnog života, mi tražimo da crpimo inspiraciju iz prirode i onoga što je stvarno“, istakla je Ajzemanova u izjavi za medije, dodajući: „Ukorenjena u iskonskom, viva magenta nas ponovo povezuje sa izvornom materijom. Prizivajući sile prirode, on podstiče naš duh, pomažući nam da izgradimo svoju unutrašnju snagu.“

Kako je nastala boja magenta

Boja magenta je bila rezultat revolucije u industrijskoj hemiji sredinom 19. veka, koja je započela Vilijam Perkinovim pronalaskom movejna 1856. godine, koji je bio prva sintetička anilinska boja. Ogroman komercijalni uspeh te boje i nove boje koje su iz nje proizašle, inspirisali su druge hemičare u Evropi da razviju nove boje napravljene od anilinskih boja.

U Francuskoj je Fransoa-Emanuel Vergja, direktor hemijske fabrike „Luj Rafar“ u blizini Liona, isprobao mnogo različitih formula pre nego što je konačno krajem 1858. ili početkom 1859. mešajući anilin sa ugljen-tetrahloridom, dabio crvenkasto-ljubičastu boju koju je nazvao „fuksin“, po boji cveta biljke fuksije. On je napustio fabriku „Rafar“ i odneo svoju boju u firmu proizvođača boja, Fransoa i Žozefa Renara, koji su počeli da je proizvode 1859. godine.

Iste godine su dva britanska hemičara, Čejmbers Nikolson i Džordž Mol, radeći u laboratoriji proizvođača boja Džordža Simpsona, smeštenoj u Valvortu, južno od Londona, napravili još jednu anilinsku farbu slične crveno-ljubičaste boje, koju su počeli da proizvode 1860. godine pod nazivom „rozein“. Godine 1860, promenili su ime boje u „magenta“, u čast Bitke kod Magente koja se godinu dana ranije vodila između Francuza i Austrijanaca u Magenti u Lombardiji. Nova boja je postala komercijalni uspeh.