Kao što sam naslov kaže, u razvoju čoveka, većini odnos određuje instinkt za stvaranjem potomstva, na temelju kojeg nastaju mnoge veze, dok je za stvarnu ljubav potrebno da osoba sebe iznutra ostvari, stvori jaku individualnost kako bi mogla da stvori individualnu ljubav.
Jung kaže da je u svom prvobitnom obliku ljubav instinktivna i slična jedna drugoj. Ponašamo se gotovo identično i kopiramo već naučene forme odnosa, što većini dosadi jer kopiranje nije individualnost.
Očekivanja da se ljubav događa sama od sebe iako ponavlja ono što drugi rade, ljudima stvara osećaj rutine jer ne dobijaju očekivani povrat emocija, a uopšte nisu svesni šta traže i šta žele da dobiju. To je kao u religiji, mnogi ponavljaju određene religijske radnje, bez ikakvog učinka i razumevanja, te očekuju da dobiju iskustvo istine.
Pročitajte i ovo: Kraj strasti početak je ljubavi
Instinktivno ponašanje u ljudima sadrži u sebi vezanost za naciju, religiju i društvo, jednim imenom – tragaju za pripadnošću. Zato ne preispituju ljubav, kopiraju druge jer strah od odbacivanja u vezi jeste ujedno i osećaj straha od odbačenosti od društva.
Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?
Kada te neko ostavi, imaš osećaj da ne valjaš, da imaš grešku i ljudi nisu svesni da se tada javlja strah od gubitka pripadnosti. Stoga je, pored instinkta za odnosom, prisutna pripadnost koja je određena društvenim pravilima. Ona je jednim delom određena američkom produkcijom ljubavnih filmova o savršenstvu odnosa. Kako bi se proizvodi prodavali, marketing nameće mnoga nepisana pravila koja većina sledi.
Danas nije dovoljno da volite, danas je ljubavi potrebno putovanje, status, uživanje u materijalnim blagodatima.
Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?
S druge strane, kada bi većini pokazali individualnu ljubav, ona bi bila neprihvatljiva. Većina nema osećaj individualnosti i većina ne može da shvati šta piše Tagora, Neruda, Majstor Eckhart iz 12. veka. Nećete pronaći knjige na policama o individualnosti jer je ljudi ne razumeju i zato većina ljubavi ostaje neostvarena.
Pročitajte i ovo: Šta nije OK sa onima kojima niko nije OK?!
Ljudi koji su identifikovani sa većinom, svoju individualnost ne ostvaruju u odnosu jer je još nisu razvili. Takođe, većina ima strah od svoje individualnosti, ali neostvarivanje individualnosti donosi dosadu u odnosu i tada se otvaraju vrata za preljube.
Dakle, bežanje od individualnosti dovodi većinu u probleme. Bezidejnost dolazi jer ljubav je za većinu u području uživanja, na nivou narcisoidnosti i sebičnosti, gde je partner samo objekat, on nije stvarna osoba. Da kojim slučajem postoji stvarna osoba, onda bi ljudi tako živeli u odnosu i ne bi morali da govore nakon raskida da su se rastali jer su potpuno drugačiji karakteri. To, u stvari, znači moj partner nije hteo da pristane da bude objekat, a to je znak narcisoidnosti.
Pročitajte i ovo: Kako preživeti suze
Ovo stanje se smatra normalnim ponašanjem u vezi, ali onda je jasno zašto ljudi ne ostvaruju ljubav. To je kao da želite da svirate violinu i znate da ona ima lep zvuk, ali očekujete da ona sama svira.
Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi
Tako ljudi ostaju u polju narcisoidnosti i dolaze do violine koju treba učiti svirati. Ako savladate prve korake, onda svirate tuđe pesme, ali zvuk postaje jasniji kada počnete da komponujete, onda pronalazite svoju melodiju ili ono što izlazi iz vas i ta melodija postaje snažna ili odraz vašeg bića.
Jasno, ta melodija ili ljubav pronalazi samo onu osobu koja zna da tu melodiju poseduje u sebi. I tako se dva kompozitora ukomponuju, godinama i decenijama. Oni znaju da je muzika alhemija koja traži umetnika koji se transformiše, oni isto tako znaju da ljudi ne poznaju ovaj proces jer bi onda oni morali da uče da sviraju i shvataju da je ovo proces koji će ih potpuno promeniti.
Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?
Možeš biti čak i tehničar i svirati poznate melodije, ali potrebna je alhemija koja razlikuje tehničara od onoga koji je svoj proces iznutra neprestano rastapao i spajao kao u posudi koja se greje na vatri alhemije.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Iako su mnoge kompozicije već komponovane, mnogi ne razumeju kompoziciju jer nisu prošli unutarnji proces. Raskid odnosa je početak sazrevanja gde se osoba budi i shvata da je početna instinktivna ljubav samo početak shvatanja tamnih emocija, poput mržnje, ljutnje, tuge, straha i njihovo transformisanje započinje u odnosu, a on onda stvara individualnost. Tako te emocije stvaraju osobu i odvajaju je od mase, ostaješ odbačen i tek tada postaješ slobodan jer se baviš svim onim stvarima koje ljude ne zanimaju, poput ljubavi.
Pratite SITO&REŠETO i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter
