Upotreba korena valerijane datira još iz antičke Grčke i Rimskog carstva, a Hipokrat je ovu biljku koristio za lečenje glavobolje, nervoze, drhtanja i lupanja srca.

Valerijana (Valeriana officinalis), biljka poreklom iz Evrope i Azije, najpoznatija je po korenu koji se odavno koristi za lečenje nesanice.

Valerijana sadrži supstancu poznatu kao valerenska kiselina za koju se veruje da utiče na receptore gama-aminobuterne kiseline u mozgu za koje se smatra da imaju ulogu u kontroli ponašanja kod straha, anksioznosti, i kada su nervne ćelije napete.

U tim slučajevima, valerijana može delovati kao blagi sedativ i anksiolitik.

Teenage girl photo created by halayalex - www.freepik.com
by halayalex – www.freepik.com

Valerijana je dostupna u čajevima, ekstraktima, tinkturama, kapsulama, tabletama i eteričnim uljima. Ekstrakt valerijane i eterična ulja se takođe koriste kao aroma u hrani i pićima.

Zastupnici alternativne medicine, veruju da se valerijana može koristiti i kod drugih problema kao što su problemi sa varenjem, glavobolja, simptomi menopauze, bolovi u mišićima, umor posle vežbanja…

Pročitajte i ovo: Problemi sa jajnicima – blokiranje ženske kreativne sile

Ipak, koren valerijane je verovatno najpoznatiji kao lek za nesanicu. Uprkos svojoj popularnosti među potrošačima, malo je dokaza da može da unapredi san ili poboljša kvalitet sna.

Pregled studija iz 2015. u časopisu Sleep Medicine Reviews, zaključio je da koren valerijane (ili slične „smirujuće” biljke poput kamilice) nije imao vidljiv uticaj na san kod 1.602 odrasle osobe sa problemom nesanice.

Pročitajte i ovo: Problemi štitne žlezde – žudnja za duhovnim rastom

Koren valerijane neki proglašavaju i za bezbednu i prirodnu alternativu lekovima za anksioznost koji se dobijaju isključivo na recept (lorazepam, ksanaks, valijum…)

Postoje neki dokazi, iako slabi, koji podržavaju ove tvrdnje. Čini se da valerenska kiselina deluje na receptore i ima efekat kao valijum, ali manje izražen.

Pročitajte i ovo: Od čega se zaista branite kada bolujete od alergija

Jedan naučni pregled sa Harvardske medicinske škole iz 2015. tvrdi da je od 12 tradicionalnih biljaka koje se koriste za lečenje anksioznosti (uključujući hmelj i ginko bilobu), valerijana bila „najperspektivniji kandidat” za lečenje anksioznosti povezane sa bipolarnim poremećajem.

Pročitajte i ovo: Depresija kao neispoljena energija

Koren valerijane može biti koristan u smanjenju talasa vrućine koji obično pogađaju žene tokom menopauze. Tačan mehanizam delovanja nije poznat jer izgleda da valerijana ne utiče direktno na nivo hormona.

Studija iz Irana iz 2013. godine u kojoj je učestvovalo 68 žena u menopauzi izvestila je da kapsule valerijane, kada se uzimaju tri puta dnevno u dozama od 225 miligrama tokom osam nedelja, smanjuju jačinu i učestalost talasa vrućine u poređenju sa placebom.

Stomachache photo created by freepic.diller - www.freepik.com
foto by freepic.diller – www.freepik.com

Mogući neželjeni efekti primene valerijane

Većina kliničkih studija je pokazala da se koren valerijane dobro podnosi i da je bezbedan za kratkotrajnu upotrebu. Neželjeni efekti, ako ih ima, obično su blagi i mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu, svrab, uznemireni stomak, suva usta, živopisne snove, i dnevnu pospanost.

Pročitajte i ovo: Šta se krije iza nesanice?

Efekti korena valerijane primetni su u roku od jednog do dva sata.

Iako retko, poznato je da dolazi do oštećenja jetre, obično kao odgovor na prekomernu upotrebu suplemenata valerijane.

Da biste izbegli neželjene efekte, konsultujte se sa svojim lekarom o primeni valerijane.

Pročitajte i ovo: Može li od grčkog jogurta da se smrša? Istine i zablude!

U idealnom slučaju, trebalo bi da redovno kontrolišete enzime jetre kako biste osigurali da vaša jetra ostane zdrava i funkcionalna.

Važno je i da znate da treba odmah da prestanete da koristite valerijanu i da odmah pozovete lekara ako imate bilo kakve znake oštećenja jetre, uključujući uporan umor, mučninu, povraćanje, tamni urin, stolicu boje gline ili žuticu.

Pročitajte i ovo: Kako da se bolje upoznate sa svojom podsvešću

Valerijana takođe može izazvati preteranu pospanost ako se kombinuje sa alkoholom, sedativima, nekim antidepresivima, tabletama za spavanje ili lekovima protiv prehlade i gripa koji sadrže kodein, difenhidramin ili doksilamin.

Zbog nedostatka istraživanja o bezbednosti, valerijana se ne sme koristiti kod dece, trudnica ili dojilja. Takođe treba da se primenjuje sa velikim oprezom kod onih koji redovno piju alkoholna pića, ili imaju teška oboljenja jetre.

Pročitajte i ovo: Kako nam nedovršenosti kradu energiju

Treba izbegavati primenu valerijane uz lekove među kojima su lekovi protiv alergija, antifungalni lekovi, citostatici…

Period pain photo created by diana.grytsku - www.freepik.com
by diana.grytsku – www.freepik.com

Doziranje preparata od valerijane

Ne postoji određena doza za koren valerijane ili ekstrakte korena valerijane. Većina kapsula i tableta valerijane je formulisana u dozama u rasponu od 300 do 600 miligrama i smatraju se bezbednim u tom opsegu.

Efekti korena valerijane primetni su u roku od jednog do dva sata. Obično je najbolje uzeti kapsulu 30 minuta do dva sata pre spavanja.

Pročitajte i ovo: Prolećni umor – beg od realnosti i promena

Da biste napravili čaj od valerijane, dodajte dva do tri grama osušenog korena valerijane (otprilike jedna do dve kašičice) u jednu šolju vrele vode i ostavite da odstoji 10 do 15 minuta.

Eterično ulje valerijane se uglavnom koristi za aromaterapiju i nije namenjeno za unutrašnju upotrebu. Čak i esencijalna ulja za hranu koja se koriste za aromu nikada ne treba direktno piti.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.