Kako bi bilo lepo da ništa ne osećam, uzmem neki lek i reši se moj problem sa vaginizmom? Čitala sam na forumima da neke uzmu propranolol (lek za tretiranje hipertenzije, anksioznosti i panike) i “reše“ se straha. Jel to zaista moguće?
Onako polunaivno me priupita. Ali pošto je ona već bila upoznata sa mojim “neortodoksnim“ pristupom u lečenju seksualnih disfunkcija, nastavila je dalje: ‘Ali meni je potrebno dugotrajnije rešenje, da se rešim ove napetosti.’’
Napetost tela je zbog uma, kao što je i pogrešan pristup u rešavanju problema “njegova“ odgovornost. Umesto da se svesnije pristupi problemu, um srlja u nesvesni scenario koji je ishitren, neutemeljen i neproduktivan.
Pročitajte i ovo: Vaginizam – disfunkcija u ženskom seksualnom funkcionisanju
Ono što većina zaboravlja je da snagu uma dajemo mi, u negativnom i u pozitivnom pravcu. Nesvesnim um tokom terapije pretvaramo u svesni, uspavanost u budnost.
Pročitajte i ovo: VAGINIZAM, kad od bolova ne mogu ni tampon da stavim
Lakše bi bilo kada ne bi trebalo da osećam… Neretko se to javlja u glavama mnogih ljudi, kada zbog određenih osećanja pate, ali osećanja nisu problem, već odnos koji uspostavljamo sa njima (i sa negativnim – koje potiskujemo i sa pozitivnim – sa kojim stvaramo euforiju).
Ako nas negativna osećanja otupljuju, to ne znači da nas pozitivna automatski “rastupljuju“. Zato ne treba skakati brzinski ka pozitivnim, ka cilju, ka penetraciji, ka orgazmu.
Bolje je izabrati sporiji, sistematičniji pristup u buđenju sopstvene receptivnosti, pa malim koracima polako integrisati svaki novi psihofizički doživljaj.
Pročitajte i ovo: Sporedni efekti u seksu: Gadi mi se…
Do prave receptivnosti se stiže kada dopustite da zaronite u sebe dovoljno duboko da vidite šta ste sve skrivali od sebe i drugih ljudi, od čega ste se stideli i konstantno bežali.
Tada, naposletku, emocije postanu pravo bogastvo, darovi iz kojih se može mnogo naučiti o sebi, pa nemamo više želju da budemo tupi, već apsolutno prisutni i uključeni u sadašnji trenutak.
