Poremećaji raspoloženja, uključujući depresiju i anksioznost, uobičajeniji su među ženskim osobama, koje prvenstveno konzumiraju prerađenu, rafinisanu i premasnu hranu, potvrdili su rezultati do kojih su došli stručnjaci u Australiji.

Žene koje pate od depresije i anksioznosti bi možda trebalo da preispitaju način ishrane i da smanje unos prerađene hrane, ukazali su stručnjaci sa Univerziteta u Melburnu.

Nova australijska studija zasnovana na desetogodišnjem istraživanju, pokazala je da su poremećaji raspoloženja uobičajeniji među ženama starosti od 20 do 93 godine, koje prvenstveno konzumiraju prerađenu, rafinisanu i premasnu hranu.

Women entrepreneurs photo created by Drazen Zigic - www.freepik.com
Foto by Drazen Zigic – www.freepik.com

Nema magične hrane protiv depresije, ali bi ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, manje masnim mlečnim proizvodima i „mršavim” mesom godila i fizičkom i mentalnom zdravlju, dok bi prerađevine i slatkiše trebalo jesti samo povremeno, precizirao je doktor Felis Džak, koji je rukovodio istraživačkim timom.

Istraživanje je obavljeno na 1.046 žena, od kojih 925 nije patilo od poremećaja raspoloženja, a 121 je imala depresiju i/ili anksiozni poremećaj.

Analizirajući njihove navike u ishrani, australijski stručnjaci su utvrdili da „zapadna” ishrana, koja se pretežno sastoji od hamburgera, belog hleba, pica, pomfrita, aromatizovanih mlečnih napitaka, piva i hrane bogate šećerom, povećava rizik od depresije za više od 50 odsto.

S druge strane, i depresija i anksioznost su se pokazale za oko 30 odsto manje verovatnim kod ispitanica koje su se hranile na tradicionalan australijski način – uglavnom povrćem, voćem, govedinom, jagnjetinom, ribom i proizvodima na bazi integralnih žitarica.

Ishrana je ostala među glavnim faktorima koji utiču na poremećaje raspoloženja i pošto su u obzir uzeti faktori kao što su godine, težina, društveni i ekonomski status, obrazovanje, fizička aktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola.

Interesantno je da kod žena koje su se uglavnom hranile voćem, salatama, ribom, tofu proizvodima, mahunarkama, orašastim plodovima, jogurtom i crnim vinom, nije uočena veza između ishrane i poremećaja raspoloženja.

Australijski stručnjaci ističu da njihovi nalazi ukazuju na potrebu dodatnih istraživanja, kojima bi se utvrdilo da li nezdrava ishrana zaista dovodi do narušavanja mentalnog zdravlja ili možda narušeno mentalno zdravlje „traži” manje zdravu i takozvanu „brzu” hranu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.