Između usta i zalogaja svašta se može dogoditi, kaže stara latinska poslovica. Dodajte tome stres, ubrzano vreme, reklame koje nude večitu mladost, zdravlje preko noći i – panika je u nama.

Ne paničite! Okrenite se sebi i lekovitoj sili prirode, jednostavnoj i moćnoj. Upoznajte svoju unutrašnju snagu, kiselo-baznu ravnotežu.

Ishrana po testu intolerancije sama po sebi dovodi do ogromnog rasterećenja metaboličkih i imunoloških procesa u organizmu. Sledeći pravi korak je izbor namirnica ili pak njihove kombinacije, koje obezbeđuju alkalizaciju unutrašnje sredine, što znači STOP razvoju mnogih hroničnih bolesti.

ginger-57072_1280Za početak – upoznajte čičoku!

Slatko ime, zaista! Slatkastog je i ukusa.

Čičoka (Helianthus tuberosus, lat.), Jerusaleme artichoke (eng.), topinambur (nem.), patata (špan.), girasole terra (ital.), divlji ili slatki krompir (srp.). Čičoka je slična suncokretu, ima lep žut cvet, a stabljika može da naraste i preko dva metra. Često raste uz reke i potoke, a neretko je ukras u vrtovima.

Čičoka je višegodišnja biljka koja se razmnožava krtolama. Krtole su joj vretenaste i izdužene i, za razliku od krompira, umesto skroba sadrže inulin, svakako najznačajniji nutricionistički plus ovog povrća.

Inulin je polisaharid koji sadrži fruktozu. On je i probiotik koji podstiče razvoj korisnih bakterija u crevima. Ove bakterije uništavaju štetne mikroorganizme crevne flore, kao što su salmonela, ešerihija koli, kandida i sl., čime se sprečavaju crevne infekcije, poboljšava apsorpcija minerala (naročito Ca, Mg i Fe), jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva.

Takođe, inulin obnavlja crevnu floru kod uzimanja antibiotika, normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi i postepeno smanjuje masne naslage.

Slično krompiru, čičoka je bogat izvor kalijuma, kalcijuma, gvožđa, vitamina C, folne kiseline  i vitamina B1 i B2, vitamina D i provitamina A (betakarotin). Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne proizvodi.

U današnje vreme, kada su uveliko rasprostranjene brojne alergije na hranu, čičoka dolazi kao melem za poboljšanje zdravlja i vitalnosti. Uz to je vrlo korisna za smanjenje visokog krvnog pritiska, kardio oboljenja, anemije, osteoporoze, dijabetesa, a preporučuje se i kao prevencija za navedene bolesti.

________________________________________________________________

Pripremanje čičoke

Čičoka se najčešće sprema kao i krompir, kuvana (najbolje u kori) i pečena. Ako se seče, to treba raditi neposredno pre spremanja da ne bi potamnela.

Upozorenje: Pažljivo probajte čičoku prvi put jer hoće da izazove gasove.

Ako jedete svežu čičoku, isecite je na tanke režnjeve, dodajte je u salatu ili marinirajte u malo devičanskog maslinovog ulja.

Ukoliko pržite čičoku, uradite to uz drugo seckano povrće i na maslinovom ulju. Ona će omekšati za 5-6 minuta.

Ako spremate krem supu, dodajte i čičoku u blender.

Probajte i pire od čičoke, uz malo bibera ili bilo kog začina koji volite. Neoljuštena čičoka se kuva 10-15 minuta, oljuštena i isečena 5-8 minuta.

Iseckajte čičoku sa belim lukom i maslinovim uljem i začinskim biljem.

Oljuštenu čičoku narendajte, dodajte balzamiko sirće i so. Potrebno je da ova salata malo odstoji pre služenja.

Zahvaljujući oblicima u kojima se može naći i kod nas (brašno, griz), čičoka se može dodavati raznim jelima i kolačima, na primer, medenjaci sa čičokom, pita sa čičokom, cimetom, suvim grožđem.

***

Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.