Zamislite sledeće slike i zapitajte se da li se neka od njih odnosi i na vas.

Primer 1: Ispred prozora je komoda na kojoj je postavljen metalni kavez crne boje u kojem na maloj gredi stoji jedna neobojena ptica.

Julija Vukašinović, psiholog i integrativni art psihoterapeut

Primer 2: U sobi se nalazi jedna drvena stolica na kojoj sedi sama devojka, pogled joj je uprt u noge, kojima dodiruje pod, dok se rukama čvrsto drži za naslon.

Pročitajte i ovo: Uslovna ljubav

Primer 3: Negde duboko u šumi nalazi se kuća bez prozora, dimnjaka i kvake na vratima.

Primer 4: Drveni čamac braon boje pluta na reci, vezan debelim kanapom za dok.

Umetnost je stara gotovo koliko i samo čovečanstvo, te predstavlja nerazdvojni deo društvenih zajednica i kultura, prožimajući se kroz sve oblasti ljudskog stvaralaštva, kao i mnoge druge sfere i delatnosti.

A kada se umetnost spoji sa naukom, filozofijom, psihologijom i psihoterapijom dobija se integrativna art psihoterapija.

Pročitajte i ovo: Suptilni, ali bolni obrasci verbalnog zlostavljanja

To je nezavisan psihoterapijski pristup čije je glavno sredstvo izražavanja umetnost, koja se koristi za verbalnu i neverbalnu komunikaciju i kao tip simboličkog govora, uz neophodne činioce kao što su kreativnost, imaginacija, metafora. Na ovaj način terapijski proces biva obogaćen kreativnim procesom, a odnos između klijenta i terapeuta podržan umetničkim medijima, koji služe kao most između njih.

Umetnički mediji u integrativnoj art psihoterapiji su mnogobrojni: slikanje, crtanje, vajanje, muzika, igra, pokret, drama, priča, poezija, video, film, itd.

Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene

Ono što im je zajedničko jeste pružanje mogućnosti da se radi na više kanala, da se olakša komunikacija i omekšaju mehanizmi odbrane. Kroz umetnost je prihvatljivije izraziti negativne misli, kompleksna osećanja, bolna sećanja i raditi na temama koje izazivaju stid kod klijenta, zaobilaze se verbalne odbrane, klijenti se lakše otvaraju, a olakšava se i postizanje željenih promena.

Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima

Umetničke aktivnosti mogu biti zamene za reči, olakšavaju ekspresiju osećanja, otkrivaju prikrivene konflikte i imaju moć da prodru u nesvesno, jer angažuju rad desne hemisfere mozga, koja je zadužena za neverbalno, slikovno, prostorno, kreativno, spontano, intuitivno, čime se direktnije dolazi do iskustava pohranjenih u nesvesnom i suštine problema.

Tako nam umetnost pomaže da vidimo ono što je unutar nas, da ga izrazimo, ispoljimo, ugledamo, suočimo se sa tim i razrešimo.

Halil Džubran, poznati libansko-američki pesnik i slikar, rekao je da je umetnost „korak od vidljivog, poznatog do nevidljivog“, ali to je, takođe, i način da ono nevidljivo unutar nas postane poznato i vidljivo.

Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko

Umetnički sadržaj je ogledalo u kojem klijent vidi sebe drugim očima.

Ali akcenat nije samo na umetničkom produktu već i na procesu umetničkog stvaranja. Ovakav tip rada energizuje klijenta i ativira ga. Umetnost smanjuje tenziju, ima katarktički efekat, umiruje, rasterećuje.

Ali u psihoterapiji se postiže i više. To nije primena umetnosti u dijagnostičke, edukacijske ili rehabilitacijske svrhe, već primena umetnosti u psihoterapijskom procesu, u skladu sa konkretnim terapijskim ciljevima, koji se određuju prema specifičnim potrebama klijenta.

S obzirom na to da je umetnost prikladna za sve starosne kategorije, široko primenljiva, i može se pronaći u mnogim oblastima, ona “normalizuje” psihoterapiju, čineći je manje “zastrašujućom”.

Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa

Čovek ima potrebu da razume doživljaje i da im da smisao. Zato postoji potreba i za tumačenjem umetničkih dela.

U tumačenju umetnosti, polazi se od očiglednog, kroz analizu elemenata i simbola, i ide se ka otkrivanju poruke koju delo pruža.

Međutim, u psihoterapiji umetničko delo ne služi kao projektivna tehnika, nema unapred datog značenja niti tumačenja, ne daje se ocena delu, niti je važan estetski momenat i utisak, već je važna promena.

Stoga, nije potrebno da klijent ili terapeut imaju umetničko obrazovanje niti specifičnu umetničku veštinu ili talenat. Psihoterapeut ne mora biti umetnik, ali mora imati dušu umetnika.

Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?

Klijent ne mora biti umetnik, ali se doživljava kao ekspert za svoje delo, svoj problem i rad na njemu. Terapeut ne interpretira. Otkrivanje značenja je zajednički poduhvat klijenta i terapeuta, u kom se, takođe, polazi od očiglednog, od onoga što je klijent prikazao, bila to slika, zvuk ili pokret.

Pročitajte i ovo: Muškarci danas postaju ugrožena vrsta – kako da to promenimo?

Stvoreno delo polazna je osnova za rad. Nikada se ne pretpostavlja, nego se kreće od onog datog. Ukoliko klijent ono što oseća izrazi slikom, provera se sa klijentom šta je to što je nacrtao. Daje se naziv crtežu, koji može poslužiti kao važna metafora u radu. Uspostavlja se dijalog sa elementima slike i dolazi se do uvida.

Može da se ispriča priča, a onda da se traži veza između priče iskazane slikom i lične priče klijenta. U klasičnom smislu, art terapija podrazumeva samo rad na slici, dok se u integrativnoj art psihoterapiji izlazi iz njenih okvira.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između srodne duše i životnog partnera?

Slika se „oživljava“, prorađuje na više nivoa i razrešava kroz upotrebu mnogobrojnih terapijskih tehnika, koje ne podrazumevaju samo korišćenje umetničkog medijuma.

Vratimo se sada na primere s početka teksta.

Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene

Navedeni crteži nastali su tokom terapije različitih klijenata, a ono što im je zajedničko jeste osećaj zaglavljenosti u sopstvenom životu, zarobljenosti u svakodnevnoj kolotečini, teskobe u svojoj koži, (za)vezanosti za nešto nametnutno, blokiranosti, nemogućnosti da se pokrenu, a uz veliku potrebu da to učine; što su svakako razlozi zbog kojih se mnogi klijenti opredeljuju da potraže stručnu psihološku pomoć.

Ukoliko vas je privukao primer klijenta koji je sebe predstavio crtežom čamca vezanog za dok, razmotrite odgovore na sledeća pitanja: kako se osećate sa tim što ste vezani, ko vas je vezao, za šta ste vezani, ko ili šta je vaš dok, koliko dugo ste tu, koliko još planirate da budete, ko ili šta bi vas moglo odvezati, kada će se to desiti, šta možete da uradite da to bude pre, kada biste se otisnuli – kuda biste otišli, šta tamo ima, da li je taj novi prizor ono što želite i hoćete i kako možete da kreirate svoj život da bude u skladu sa tim?

Pratite SITO&REŠETO i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.