Kvalitetan i zdrav ljubavnički odnos zasniva se isključivo na nepostavljanju pitanja.
Naravno, to može da funkcioniše samo u slučaju da ste u preljubničkoj vezi sa osobom koja ima sluha za takav vaš stav. Ta druga osoba mora da ne želi da odgovara na pitanja isto onoliko koliko ste vi spremni da ih ne postavljate.
Ali ako ste zdrava ženska osoba u najboljim godinama, sa izvesnim iskustvom u bračnom životu, biće vam prilično teško da se otrgnete od te navike, bez obzira na to što znate da vas je upravo to survalo u provaliju, to jest – u naručje drugog muškarca.
Nekad su klišei neophodni da bi se slika jasnije dočarala. Bolje je da zamišljate neko mišićivo naručje, nego jezivu provaliju. O tome da su efekti survavanja i u jedno i u drugo isti – nećemo ovaj put, nećemo trčati pred rudu.
I genetika je protiv vas. Odrasli ste uz mamino hiljadu zašto, videli da brak vaših roditelja funkcioniše savršeno, bez obzira na to što vam se otac pretvorio u jedinku koja pokušava da preživi i produži vrstu, te se savršeno prilagodila okruženju. Vaš otac je, je l’ tako, uvek odgovarao na pitanja?
A što više odgovaraš – pitanja je sve više. Začaran krug.
I tako ste upali u zamku. Pomislili ste da zdrava komunikacija među partnerima znači upravo to – postavljanje pitanja i odgovaranje na pitanja.
…
– Ja sad idem kući. Kad ćeš ti?
– Da završim još nešto, pa krećem. Što, je l’ ti nešto treba?
– Mislila sam da zajedno svratimo do Maxija. A šta treba da završiš?
– Nešto… A je l’ baš ne možeš sama?
– Mogu, al’ neću da cimam. A je l’ ti baš toliko teško da mi kažeš šta to treba da završiš…?
…
A onda ste odjednom, ako ste iole svesni sebe, shvatili da ste zapali u situaciju da imate previše odgovora.
Da dobijate odgovore čak i kad ne postavljate pitanja. Da previše znate, a to nije dobro. Nema uzbuđenja neizvesnosti. Ne radi vas više adrenalin. Ni bes. Znate odgovor na pitanje – zašto si ovde ostavio prljave čarape? Ali ne prestajete da pitate, sve dok ne ubijete sve u sebi. Magična moć kontrole i manipulacije pitanjima obila vam se o glavu.
I onda upoznate nekog k’o stvorenog za nova pitanja. Ošine vas kao munja takva mogućnost.
Odgovor na pra-pitanje znate: oženjen je.
Gen u vama radosno zavrišti: navikao je na pitanja! Kao da ne znate da i on, poput vas, želi samo tišinu. A ako ste srećnica pa ste se zaljubili u nekog ko ne daje odgovore, shvatićete da je lako prepustiti se nepitanjima. Zadržite sve u sebi i vrlo brzo ćete otkriti da vas neodgovaranje drži u grču, da ponovo proživljavate čar prve ljubavi i neizvesnosti, da vam se mladost vratila, da opet noćima ne spavate zbog dalimevoli pitanja. Primetićete da ste smršali, da vam prijatelji zbog podočnjaka govore da izgledate produhovljeno, iskopaćete u sebi svu zamrlu kreativnost za koju niste ni znali da ne postoji, izmislićete novo, gramatički nepravilno vreme, samo da biste mogli da pitate, a da to ne zvuči kao pitanje.
A kad to postignete, shvatićete da ste dosegli nivo na kojem nikad niste bili – plašite se odgovora.
To znači da ste na putu potpunog iskupljenja i večitog isceljenja.
Nikada vas više neće zaboleti odgovor da nešto ne može da uradi zbog dece.
Nikada vam se više neće u srce zabosti nijedno nije važno.
Nikada više nećete strepeti zbog nekakvog mrzovoljnog ma, pusti to.
Istovremeno, primetićete i da vaš brak bolje funkcioniše.
Sve češće ćete praviti kiflice sa sirom i kuvati omiljena jela, sve češće će vam sve biti u redu, sve češće ćete muževljeve čarape rasparene slagati u fioku, a kad vas on besno, po ko zna koji put, prozove zbog toga – osetićete samo milinu i radost.
Konačno – i vas neko nešto pita, a vi imate moć da ne odgovorite.
Ili da besno zalupite fioku uz – ako ti se ne sviđa, slaži ih sam…!
I imaćete sva moguća opravdanja i razloge da se prepustite maštanjima o svom ljubavniku koji je tako ljubak i neodoljiv u svojoj tišini, tako sexy dok ćuti i čini vam stvari koje niko nikad nije.
Ali, da bi veza potrajala, ostanite dosledni u nepitanjima: nemojte ni sebe ništa da pitate.
***
Autorka teksta: Marija Savić
