U svojim memoarima Zovem se Barbra, koji su se na policama knjižara pojavili 7. novembra, osamdesetjednogodišnja Barbra Srtejsend svojom prepoznatljivom duhovitošću i nepokolebljivo iskrenim stavom kopa duboko u svoju prošlost, opisujući sve od detinjstva u Bruklinu koje je provela žudeći da zadovolji svoju majku, do njenog velikog uspeha na Brodveju i priznanja za filmove poput Smešna devojka, Zvezda je rođena i Devojke koju sam voleo.

Tu su, naravno, i razmišljanja o njenom ličnom životu, uključujući romanse sa slavnim ličnostima i druženja sa zvezdama poput Marlona Branda, bivšeg muža Eliota Gulda (sa kojim je dobila sina Džejsona Gulda) i bivšeg kanadskog premijera Pjera Tridoa – što je na kraju dovelo da konačno pronađe večnu ljubav sa Džejmsom Brolinom sa kojim je u braku od 1998. godine.

Kroz 59 poglavlja knjige i mnogo decenija, Strejsendova je vodila računa da istakne imena svih koji su joj davali podršku, koji su je impresionirali ili koji su joj predstavljali izazov. Svoj život pripoveda kao niz odiseja, iz kojih ona uvek izlazi kao pobednik, što je, ruku na srce, i zaslužila kada se sumira sve što je u životu postigla.

Život koji zaslužuje da bude pretočen u literaturu

Objavila je više od 50 albuma, osvojila čitavu hrpu Emi, Gremi, Toni nagrada i Oskara. Kada su joj predlagali da operiše nos, a ona nije prihvatila, redefinisala je holivudske pojmove lepote i privlačnosti.

Barbra Strejsend je 1984. godine postala prva žena koja je osvojila Zlatni globus za najbolju režiju za svoj film Jentl, i još uvek je jedna od samo tri žene dobitnice ovog priznanja u istoriji. Drugi film koji je režirala, Gospodar plime (1991), u kojem takođe igra glavnu ulogu i u kojem se pojavljuje i njen sin Džejson Guld, takođe je obasut pohvalama i nominovan za sedam Oskara. Zahvaljujući njenom filmu Ogledalo ima dva lica iz 1996. godine, Lorin Bekol je prvi put nominovana za Oskara u svojoj petodecenijskoj karijeri.

U vreme kada su sve Amerikanke stekle pravo da otvore kreditnu karticu bez muža, Barbra Strejsend je već osnovala dve produkcijske kompanije.

Preko trnja do zvezda

Rođena je 24. aprila 1942. u njujorškoj četvrti Bruklinu. Roditelji su joj bili Jevreji poljsko-ruskih korena. Otac je umro kada je imala samo 15 meseci. Majka, koja je inače bila pevačica, sastavlja je kraj sa krajem prehranjujući malu porodicu sa platom školske sekretarice.

Nije se najbolje slagala sa očuhom, a majka je nije podržavala u želji da se bavi šou biznisom, smatrajući da nije dovoljno lepa. Završila je srednju školu Erazmus Hol gde je maturirala kao jedna od najboljih učenica i pevala je u horu sa Nilom Dajmondom i družila se sa šahovskim prvakom Bobijem Fišerom. Nikada nije pohađala koledž.

Od malena je maštala o klasičnoj glumačkoj karijeri, a sa 14 je počela da pohađa časove glume. Istovremeno je pevala u školskom horu, a kasnije i u malim noćnim klubovima. Pobeđuje na takmičenju talenata, a nakon toga njena karijera kreće uzlaznom putanjom – ali ne kao glumice, već kao pevačice.

Dobija angažmane u poznatim klubovima, sa 19 godina debituje na Brodveju, a dve godine kasnije dobija i nagradu kritike Toni za ulogu u mjuziklu I Can Get It For You Wholesale.

Nekako u isto vreme izlazi joj i album, koji je nagrađen sa dva Gremija. Mjuzikl Smešna devojka (Funny Girl) donosi konačni proboj, uprkos tome što su joj svi predviđali propast, jer su je smatrali ružnim pačetom.

Karijera u Holivudu

Mjuzikl je snimljen u Holivudu, a 1968. godine tada dvadesetpegogodišnja Barbra dobija Oskara za najbolju ženski ulogu. To je bilo njeno prvo veliko pojavljivanje na ekranu.

Slede filmovi poput Što te tata pušta samu?, Devojka koju sam voleo, Zvezda je rođena ili Upoznajte male Fokerove koji svedoče o čitavom dijapazonu njenog glumačkog talenta, od uloga u komedijama, do potresnih drama.

Filmski partneri su joj bili Omar Šarif, Iv Montan, Sidni Poatje Poitier, Nik Nolt, Dastin Hofman, Robert de Niro. Ali ono u čemu je, kaže, najviše uživala, bili su filmovi sa Robertom Redfordom.

„Nikada nismo tačno znali šta će jedno od nas da uradi. Pažljivo smo se posmatrali i interesovali jedno za drugo. Mislim da je i publika to primetila.“

Ali, Strejsend u memoarima kaže da on nije bio njen tip. Nikada nije volela plavu kosu i plave oči – iako je smatrala da Redford dobro izgleda: „Predivna vilica, sjajni zubi“, piše ona u svojoj knjizi.

Glas kao tečni dijamant

U većini svojih filmova Barbra peva. Kada joj je 2015. tadašnji američki predsednik Barak Obama dodelio Predsedničku medalju slobode, jednu od najznačajnijih civilnih nagrada u SAD, rekao je da Strejsend ima „glas kao tečni dijamanti“.

Mnoge njene pesme, poput Woman In Love, The Way We Were, A Star Is Born ili Guilty odavno su postale evergrin.

Ali, Barbra Strejsend nije samo talentovana pevačica, glumica, reditelj i producentkinja, ona je i društveno aktivna – podržava zaštitu životne sredine i inicijative za žene, i politički se u njih uključuje.

Sa svojih više od 80 godina, Barbra Strejsend je aktivna kao i uvek. Ipak, kad pronađe vreme između svih svojih aktivnosti, povlači se u Kaliforniju. Tamo živi na obali Malibua sa svojim suprugom, glumcem Džejmsom Brolinom.